Ponuda proizvoda sa ubeom u SAD porasla 230 odsto, očekuje se dodatnih 74 odsto rasta u naredne četiri godine

Ljubičasti slatki krompir ube, koji se uzgaja na Filipinima, beleži snažan rast izvoza i popularnosti na globalnom tržištu. Samo u 2025. godini izvoz ubea sa Filipina dostigao je vrednost od 3,2 miliona dolara, odnosno skoro 1,7 miliona kilograma, što predstavlja rast od 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci analitičke kompanije za hranu i piće Datassential.

Najveći uvoznik ubea su Sjedinjene Američke Države koje su u 2025. kupile ovog korena u vrednosti od 1,6 miliona dolara, dok su Kanada, Australija i Ujedinjeno Kraljevstvo takođe među vodećim tržištima. U SAD ponuda proizvoda sa ubeom porasla je za 230 odsto u poslednje četiri godine, a procenjuje se da će u naredne četiri godine tržište dodatno porasti za 74 odsto. Trenutno se ube nalazi na meniju u 95 ugostiteljskih lanaca širom SAD.

Ube je sve prisutniji i u Evropi, naročito u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, a na srpskom tržištu dostupan je uglavnom u većim i poznatijim kafeterijama. Popularnosti ovog korena doprinele su i velike međunarodne kompanije – Starbucks je u 2025. lansirao ograničene serije napitaka poput Ube Iced Coconut Latte i Ube Espresso Martini, dok je u prolećnoj ponudi za 2026. uključio i Ube Matcha Latte i Ube Vanilla Macchiato.

Osim što je poznat po svom zdravom sastavu, ube je prepoznatljiv po svojoj jarko ljubičastoj boji koja hrani i pićima daje atraktivan izgled, što ga čini posebno popularnim na društvenim mrežama. Potražnja za egzotičnim ukusima i vizuelno privlačnim proizvodima podstiče stalnu potragu ugostitelja za novim trendovima.

Ipak, klimatske promene negativno utiču na proizvodnju ubea na Filipinima. Ukupna proizvodnja pala je sa 13.381 metričke tone u 2024. na 12.483 tone u 2025, što je pad od 1,63 odsto. Za poređenje, u 2021. proizvodnja je iznosila 14.150 tona, što ukazuje na kontinuirani pad uprkos rastu tražnje.

Potrošači iz Evrozone očekuju ekonomski pad od 2,1 odsto i nezaposlenost na 11,3 odsto u narednih 12 meseci

Građani Evrozone predviđaju da će prosečna inflacija u narednih 12 meseci dostići 4 odsto, što je znatno više od februarske projekcije od 2,5 odsto i predstavlja najviši nivo još od oktobra 2023. godine, pokazuje najnovije istraživanje Evropske centralne banke za mart. Istovremeno, očekuje se da će nominalni prihodi porasti za svega 1,2 odsto, što je isti nivo kao u prethodna dva meseca, što očigledno ne prati prognozirani rast inflacije.

Inflaciona očekivanja za sledeće tri godine takođe su povećana, sa 2,5 odsto u februaru na 3 odsto, dok je očekivana prosečna inflacija za petogodišnji period porasla sa 2,3 odsto na 2,4 odsto. Prema rezultatima ankete, potrošači u narednih godinu dana očekuju i ekonomski pad od 2,1 odsto, što je pogoršanje u odnosu na prethodnu projekciju iz februara kada se očekivao pad od 0,9 odsto.

Takođe, prognozira se da će prosečna stopa nezaposlenosti u Evrozoni u narednih 12 meseci iznositi 11,3 odsto, što je više u poređenju sa februarskom procenom od 10,8 odsto.

Istraživanje Evropske centralne banke sprovedeno je onlajn u periodu od 5. do 30. marta na uzorku od oko 19.000 odraslih potrošača iz 11 zemalja Evrozone, uključujući Belgiju, Nemačku, Španiju, Francusku, Italiju, Holandiju, Irsku, Grčku, Austriju, Portugaliju i Finsku. Rezultati za april biće objavljeni 1. juna.

Zlato sada čini 24 odsto rezervi centralnih banaka, dok je vrednost metala od januara pala 16 odsto

Pad cena plemenitih metala obeležio je kraj aprila 2026. godine, pošto je zlato skliznulo ispod nivoa od 4.700 dolara po unci (31,1 gram), a srebro zabeležilo pad veći od četiri odsto. Ovaj trend dolazi uprkos jačanju globalnih geopolitičkih tenzija, što pokazuje promenu dinamike na tržištu koje je prethodnih godina reagovalo rastom na svaku krizu.

Prema ekonomskim analizama, zlato se sada nalazi oko 16 odsto ispod svog rekordnog maksimuma iz januara, dok je srebro pretrpelo još izraženiji pad. Glavni razlog ovakvog kretanja tržišta leži u rastu inflacionih očekivanja i povećanju kamatnih stopa, što smanjuje atraktivnost imovine poput zlata koja ne donosi prinos, u poređenju sa instrumentima koji nude kamatu.

Analitičari naglašavaju i da je zlato tokom prethodne decenije gotovo učetvorostručilo svoju vrednost, uz prosečan godišnji rast blizu 15 odsto. Ovakav rezultat, koji prevazilazi i pojedine deoničke indekse, doveo je do ostvarivanja profita i kratkoročnih korekcija na tržištu.

Dugoročno gledano, zlato dobija sve veći značaj u rezervama centralnih banaka širom sveta – sada čini oko 24 odsto ukupne strukture, što je više nego što iznose američke državne obveznice. Ovaj trend predstavlja preokret u odnosu na kraj 2015. godine, kada su obveznice činile trećinu rezervi, a zlato svega devet odsto.

Promene u strukturi rezervi centralnih banaka ukazuju na strateško okretanje ka većoj sigurnosti i diverzifikaciji, ali trenutna situacija na tržištu jasno pokazuje da su kamatne stope trenutno odlučujući faktor u kretanju cena plemenitih metala.