Globalno tržište veštačke inteligencije beleži više nego trostruki rast u odnosu na 244 milijarde dolara za 2025. godinu

Najnovije istraživanje koje je naručila UniCredit Grupa pokazuje da veštačka inteligencija, robotika i kvantne tehnologije postaju ključni stubovi poslovne infrastrukture u uslovima starenja stanovništva, navodi se u izveštaju UniCredit Horizons Observatory „LongevityTech: Technology Enabling Strategy in the Longevity Economy“. Prema analizi, 88% kompanija širom sveta već koristi AI u najmanje jednom segmentu poslovanja, a očekuje se da će globalno tržište veštačke inteligencije do 2030. godine dostići vrednost od 813,8 milijardi dolara, što je više nego trostruko više u poređenju sa 244 milijarde dolara procenjenih za 2025. godinu.

Izveštaj ističe da se dugovečnost razvija iz demografskog trenda u sveobuhvatnu ekonomsku šansu, koja utiče na investicione odluke, strategije nabavke, regulatorne okvire, dizajn proizvoda i očekivanja korisnika. Organizacije iz sektora finansija, proizvodnje, maloprodaje, energetike i infrastrukture moraće da prilagode načine kreiranja vrednosti kako bi odgovorile na produženje radnog i potrošačkog veka stanovništva.

UniCredit prepoznaje četiri ključne tehnologije koje čine osnovu koncepta „LongevityTech“: veštačku inteligenciju, robotiku, kvantne tehnologije i napredne čovek-mašina interfejse. AI je, prema izveštaju, već prešla iz faze eksperimentisanja u široku primenu – koristi se za prediktivno održavanje, otkrivanje prevara, personalizovane preporuke u zdravstvu i podršku finansijskom odlučivanju. Kompanije koje se pravovremeno prilagode ovim trendovima biće u najboljoj poziciji za rast i dugoročnu konkurentnost.

Na tržištu robotike, prognozira se rast sa 74,1 milijarde dolara u 2024. godini na 476 milijardi dolara do 2035. godine. Očekuje se da će do 2030. godine čak 80% ljudi svakodnevno koristiti pametne robote, dok je taj procenat danas ispod 10%. Robotika se širi iz industrijske automatizacije ka sektorima zdravstva, logistike, održavanja infrastrukture i bezbednosti na radu, što omogućava produženje produktivnog radnog veka i smanjenje fizičkog opterećenja zaposlenih.

Kvantne tehnologije, iako još u razvoju, privlače značajne investicije – tržište kvantnog računarstva bi moglo da dostigne 7,3 milijarde dolara, dok su vlade širom sveta već opredelile 44,5 milijardi dolara za razvoj ovih tehnologija. Ove tehnologije se očekuje da unaprede finansijsko modeliranje, upravljanje rizicima, planiranje infrastrukture i sajber bezbednost.

Poseban akcenat stavljen je na interfejse nove generacije, kao što su glasovne komande, prepoznavanje pokreta, nosivi uređaji i interfejsi mozak–računar. Samo tržište interfejsa mozak–računar procenjuje se da će do 2029. godine dostići 506 miliona dolara, što je gotovo dvostruko više u odnosu na 262 miliona dolara iz 2024. godine.

Izveštaj zaključuje da je podrška dugovečnosti strateška prilika za sve industrije, uključujući stanovanje, mobilnost, finansijske usluge, infrastrukturu, energetiku, potrošačke i digitalne usluge. Organizacije koje budu dizajnirale proizvode i usluge prilagođene dužim životnim fazama, održavale performanse i poverenje kroz vreme i prilagodile poslovanje demografskim promenama, imaće prednost na tržištu u narednim decenijama.

Stopa nezaposlenosti dostigla 29 odsto, broj ribarskih dozvola prepolovljen nakon 2008. godine

U Grčkoj je sektor ribarstva suočen sa ozbiljnim izazovima, među kojima su rastuća nezaposlenost i smanjenje ribljeg fonda, dok industrijski ribolovci ostvaruju oko 95 odsto ukupnog ulova. Inicijativom započetom 2016. godine, škola za ribarstvo Enaleia, koju su osnovali Lefteris Arapakis i Jorgos Cijolis uz podršku organizacije The Hellenic Initiative, omogućava mladim i nezaposlenim Grcima da steknu znanja iz oblasti održivog ribarstva.

U vreme osnivanja škole stopa nezaposlenosti u Grčkoj iznosila je čak 29 odsto, a tradicionalni ribari su se suočavali sa padom prihoda zbog smanjenog ulova i zagađenosti mora. Škola je do sada iz mora uklonila više od 80 tona plastike, a polaznici uče kako da koriste održive metode ribolova, sakupljaju otpad i ostvaruju veće prihode uz manji ulov. „Učimo ih i kako da zarađuju više novca, a da pritom love manje ribe. Pokazujemo im kako da sakupljaju plastiku iz mora i kako od tog materijala mogu nastati stotine različitih proizvoda“, ističe Arapakis.

Grčka je nakon finansijske krize 2008. godine prepolovila broj ribarskih dozvola nudeći novčane podsticaje za odustajanje od posla, dok je deo flote uništen. Ipak, najveći uticaj na riblji fond imaju veliki industrijski ribolovci, čiji brodovi koriste moćnu opremu i kontrolišu industriju, ostvarujući čak oko 95 odsto ukupnog ulova. Nedostatak formalnog obrazovanja među malim ribarima dodatno otežava prelazak na održivije prakse.

Program obuke škole Enaleia kombinuje onlajn nastavu, predavanja, radionice i praktičan rad na moru. Nakon teorijske obuke, polaznici stiču iskustvo sa profesionalnim ribarima i ostvaruju kontakte sa potencijalnim poslodavcima, čime se omogućava stvaranje novih radnih mesta u sektoru ribarstva.

U legalne tokove nije ušlo 884 miliona evra, dok je inflacija u Srbiji u porastu i očekuje se privredni rast od 3,5 odsto

Finansijski sektor Srbije tokom prethodne i tekuće godine pokazuje stabilnost uprkos globalnim turbulencijama, navodi se u izdanju Finansije Top 2025/26. Prema zvaničnim podacima, banke i platne institucije u Srbiji su prošle godine prijavile sumnjive transakcije u ukupnoj vrednosti većoj od 2,5 milijarde evra, dok je 884 miliona evra nezakonitog novca sprečeno da uđe u legalne tokove zahvaljujući pravovremenoj reakciji prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Pad privrednog rasta i rast inflacije obeležavaju 2025. godinu u Srbiji, a Narodna banka Srbije predviđa stabilan rast privrede u srednjem roku, po stopi od oko 3,5 odsto. Međunarodne institucije upozoravaju da su aktuelni energetski šok, velika zavisnost od stranih investicija i nestabilna politička situacija glavni izazovi za domaću privredu. Iako je prognoziran nešto niži tempo rasta investicija u odnosu na ranije projekcije, očekuje se oporavak privatnih ulaganja zbog relativno visoke profitabilnosti srpskih kompanija i nastavka priliva stranih investicija.

Evropska unija se suočava sa izazovima gubitka konkurentnosti u odnosu na Kinu, a eksperti predlažu uvođenje carinskih barijera ili devalvaciju evra, što bi moglo imati posledice i po ekonomije Zapadnog Balkana. U regionu Zapadnog Balkana, privrednicima rastu troškovi poslovanja zbog novih necarinskih barijera i trgovinskih pravila iz EU, i to uprkos nultim carinama. Na povećane izdatke se žale i kompanije iz EU koje posluju u regionu, posebno nemačke firme.

Na globalnom nivou, MMF ističe da su roboti i veštačka inteligencija najotporniji na tržišne potrese, dok Svetski program za hranu navodi da oko 400 miliona ljudi u siromašnijim zemljama gladuje. Preporuka MMF-a je da se države sa slabijim ekonomijama fokusiraju na ulaganja u veštačku inteligenciju.

Fiskalni savet Srbije upozorava da najveći rizici za budžetske rashode u srednjem roku leže u oblastima gde država nema jasno definisane razvojne strategije, što može dovesti do značajno većih troškova od planiranih. Na tržištu tematskih obveznica, zelene obveznice i dalje dominiraju, dok razvoj ovog tržišta u Srbiji otvara šanse za povećanje investicija i ubrzanje prelaska na održivu ekonomiju. Kada je reč o primeni veštačke inteligencije u finansijskom sektoru Srbije, BiH i Crne Gore, većina projekata je još u ranoj fazi, ali se beleži napredak u produktivnosti i efikasnosti finansijskih institucija.