Connect with us

Domaće

Evropska unija smanjila udeo u globalnoj ekonomiji sa 27,43% na 13,99% od 1980. do 2025.

Nemačka beleži pad sa 6,98 na 2,94 odsto, dok 450 miliona stanovnika EU čini svega 5,5% svetske populacije

Published

1 hour ago

on

Foto Izvor: Pexels / Antonio filigno

Nemačka beleži pad sa 6,98 na 2,94 odsto, dok 450 miliona stanovnika EU čini svega 5,5% svetske populacije

Evropska unija, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, smanjila je svoj udeo u globalnoj ekonomiji sa 27,43% u 1980. godini na 13,99% u prošloj godini. Nemačka, kao najjača privreda unije, zabeležila je još veći pad – sa 6,98% na 2,94%. Prema MMF-u, očekuje se nastavak ovog trenda i u narednim godinama.

Ukupna populacija Evropske unije broji 450 miliona ljudi, što predstavlja samo 5,5% ukupnog stanovništva sveta, dok je Nemačka sa 84 miliona stanovnika manje od petine tog broja. Uprkos tome, ekonomski značaj ovih zemalja je i dalje iznad nivoa koji bi se mogao očekivati na osnovu demografskih podataka, s obzirom na razvijenost i životni standard koji prevazilaze svetski prosek.

Analize ukazuju da je EU u prošlosti imala značajno veći uticaj na globalnu ekonomiju, dok danas mnoge zemlje u razvoju, posebno članice BRICS-a, povećavaju svoj udeo u svetskoj privredi. Sjedinjene Američke Države tradicionalno zadržavaju snažnu ekonomsku poziciju, dok je Evropska unija poslednjih godina beležila sporiji privredni rast, suočavajući se sa energetskim šokom nakon napada Rusije na Ukrajinu i zaostajanjem u razvoju novih tehnologija za Sjedinjenim Državama i Kinom.

Unutar same Evropske unije, pojedine članice, poput Nemačke i Francuske, i dalje dominiraju evropskom politikom, dok ekonomski rast zemalja kao što su Španija i Poljska još uvek nije doprineo formiranju novih centara moći. Različiti pogledi među članicama vidljivi su i na nedavnom samitu EU, gde nije postignut dogovor o ključnim pitanjima poput proširenja unije, migracija i budžeta.

Nemački ekonomista Fabian Zuleeg ocenjuje da svet ne ulazi nužno u multipolarizaciju, već u fragmentaciju, u kojoj svi akteri gube sposobnost zajedničkog delovanja. On ukazuje da su ekonomski nacionalizam, rast populizma i rivalstvo velikih sila faktori koji dodatno otežavaju donošenje zajedničkih odluka, što može usporiti razvoj Evropske unije u narednim godinama.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Cena sirove nafte pala na 73 dolara, dizel u Srbiji sada 217 dinara

Brent dostigao 77 dolara, benzin 191 dinar po litru, evro na 1,14 dolara, indeksi na berzama u padu

Published

7 minutes ago

on

June 23, 2026

By

Brent dostigao 77 dolara, benzin 191 dinar po litru, evro na 1,14 dolara, indeksi na berzama u padu

Cena sirove nafte na svetskim tržištima pala je na 73 dolara po barelu, što je najniži nivo u poslednja tri meseca, dok je cena brent nafte iznosila 77 dolara po barelu. U istom periodu, cena dizela na srpskim pumpama iznosi 217 dinara po litru, a benzin 191 dinar po litru.

Prema ekonomskim analizama, prethodni put kada je prosečna nedeljna cena brenta bila ispod 80 dolara, dizel se na domaćem tržištu prodavao za 200 dinara, dok je benzin koštao 181 dinar po litru. Najnoviji pad cena nafte pripisuje se napretku u američko-iranskim mirovnim pregovorima koji su smanjili zabrinutost u vezi sa snabdevanjem.

Na berzama, pad cene nafte nije uticao na rast indeksa – nemački DAX pao je za 1,03 odsto, moskovski MOEX za 0,32 odsto, francuski CAC 40 za 0,55 odsto, a britanski FTSE 100 za 0,66 odsto. Na valutnim tržištima, evro je danas vredeo 1,14 dolara.

Američki Dow Jones indeks juče je zabeležio rast od 0,29%, što je rezultat pre svega skoka sektora zdravstva i industrije. S druge strane, S&P 500 pao je za 0,37%, dok je Nasdaq Composite zabeležio pad od 1,32%.

Pročitaj još

Domaće

Sony izdaje dve tranše obveznica u SAD, petogodišnje sa prinosom 70 baznih poena

Japanski gigant prikuplja sredstva za opšte potrebe, desetogodišnje obveznice uz premiju od 90 baznih poena

Published

27 minutes ago

on

June 23, 2026

By

Japanski gigant prikuplja sredstva za opšte potrebe, desetogodišnje obveznice uz premiju od 90 baznih poena

Kompanija Sony najavila je povratak na američko tržište investicionih obveznica prvi put nakon 1998. godine, kada je prikupila 1,5 milijardi dolara. Ovog puta japanski tehnološki lider planira emisiju dve tranše senior obveznica sa fiksnom kamatnom stopom – petogodišnje izdanje sa prinosom od oko 70 baznih poena iznad američkih državnih obveznica iste ročnosti i desetogodišnje izdanje sa premijom od oko 90 baznih poena.

Prema dokumentaciji podnetoj američkoj Komisiji za hartije od vrednosti (SEC), sredstva će biti upotrebljena za opšte korporativne potrebe. Povratak Sony-a na tržište dolarskog duga dešava se u trenutku kada visokokvalitetni izdavaoci povećavaju aktivnosti kako bi iskoristili povoljne uslove finansiranja pre moguće promene monetarne politike Federalnih rezervi SAD.

Ova emisija deo je šire transformacije poslovanja kompanije, pošto je Sony prošle godine izdvojio svoje osiguravajuće i bankarsko poslovanje i fokusirao se na segment zabave, uključujući video-igre, muziku i filmove. Kreditna agencija S&P Global Ratings unapredila je u martu kreditni rejting Sony-a na A+, ističući snažan rast profita i stabilne novčane tokove kao ključne razloge. Očekuje se da nove obveznice dobiju rejting A2 od Moody’s Ratings i A+ od S&P-a, što potvrđuje poverenje investitora u finansijsku stabilnost kompanije.

Emisija dolazi u nedelji kada se na tržištu očekuje i nekoliko drugih velikih korporativnih izdavanja, uključujući potencijalno prikupljanje više od 20 milijardi dolara od strane SpaceX-a radi refinansiranja duga. Među japanskim kompanijama koje su nedavno emitovale obveznice na međunarodnim tržištima kapitala nalaze se i Denso, Mitsubishi Corporation i Toyota Motor Corporation, što ukazuje na rastuću potrebu za diverzifikacijom izvora finansiranja zbog viših kamatnih stopa u Japanu.

Pročitaj još

Domaće

Cene goriva u Crnoj Gori pale za 7 do 11 centi, evrodizel sada 1,55 evra

Evrosuper 95 i 98 koštaju 1,59 i 1,63 evra, lož ulje pojeftinilo na 1,48 evra, nove cene važe do 30. juna

Published

27 minutes ago

on

June 23, 2026

By

Evrosuper 95 i 98 koštaju 1,59 i 1,63 evra, lož ulje pojeftinilo na 1,48 evra, nove cene važe do 30. juna

Sve vrste goriva u Crnoj Gori od danas su jeftinije za 7 do 11 centi, saopštilo je Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore. Evrosuper 95 i Evrosuper 98 pojeftinili su po 7 centi i sada koštaju 1,59 evra, odnosno 1,63 evra po litru. Cena evrodizela smanjena je za 11 centi i iznosi 1,55 evra, dok je lož ulje pojeftinilo za 11 centi na 1,48 evra po litru.

Ove izmene cena sprovode se u skladu sa Uredbom o načinu obračuna maksimalnih maloprodajnih cena naftnih derivata, koja je stupila na snagu 24. marta. Sledeći obračun cena goriva biće obavljen 29. juna, a nove cene važiće od 30. juna.

Istovremeno, gorivo je pojeftinilo i u Srbiji, gde je u petak maksimalna maloprodajna cena standardnog dizela i benzina BMB 95 smanjena za tri dinara (2,5 centa), pa sada iznosi 217 dinara (1,85 evra) za dizel i 191 dinar (1,63 evra) za benzin.

Snižene cene goriva u regionu predstavljaju značajno olakšanje za potrošače i prate najnovije promene na međunarodnom tržištu nafte.

Pročitaj još

U Trendu