Kreditna aktivnost porasla za 16,3 milijarde dinara, a bilansna suma uvećana 60 odsto u prvom kvartalu 2026.

ALTA banka zabeležila je snažan rast kreditne aktivnosti u prvom kvartalu 2026. godine, uz povećanje iznosa od 16,3 milijarde dinara, dok je ukupna bilansna suma porasla za 60 odsto, pokazuju najnoviji podaci. Istovremeno, zabeležen je rast kredita od 48 odsto i povećanje depozita privrede i stanovništva za 65 odsto, što signalizira intenzivan razvoj poslovanja i promenjenu strategiju investicija.

Uprkos blagom padu ukupne profitabilnosti bankarskog sektora, ALTA banka je deo rezultata iz tekućeg poslovanja reinvestirala u razvoj infrastrukture, tehnologije i ljudskog kapitala, što je deo strategije prelaska sa modela linearne dobiti na model upravljanog rasta i dugoročne stabilnosti. Ovakav pristup omogućava banci da unapred razvija operativne kapacitete i kvalitet usluge za rastuću bazu klijenata.

Prema ekonomskim analizama, rast aktive ALTA banke koji znatno premašuje tržišni prosek, sa skokom bilansne sume od 60 odsto i kreditnim rastom od 48 odsto, zahteva i širenje infrastrukture i unapređenje operativnih sistema. U prvom kvartalu kreditna aktivnost porasla je za 16,3 milijarde dinara, dok su depoziti privrede i stanovništva povećani za 65 odsto, što ukazuje na rast poverenja klijenata i potrebu za dodatnim ulaganjima u kapacitete.

Nezavisna PwC benchmarking studija pozicionirala je ALTA banku kao lidera u stabilnosti baze klijenata, sa stopom odliva od 0,3 odsto u segmentu kompanija i 2,6 odsto u segmentu stanovništva. Neto rast baze iznosi 29,1 odsto za građane i 18,8 odsto za kompanije, čime ALTA banka potvrđuje poziciju jednog od najuspešnijih sistema za privlačenje novih klijenata na tržištu.

Investicije su usmerene u tri ključna segmenta: tehnologiju, distribuciju i ljudski kapital. U tehnološkom segmentu, banka razvija nova mBanka aplikativna rešenja, integriše napredne AI alate i uvodi SEPA standarde plaćanja, što zahteva značajna ulaganja. Paralelno, širi se i fizička mreža poslovnica, sa ciljem kombinovanja digitalne efikasnosti i ličnog odnosa sa klijentima.

Ovakav model ulaganja, pri kojem deo trenutne dobiti služi kao amortizer budućih rizika, omogućava ALTA banci da se pozicionira kao sistemski relevantna institucija na bankarskom tržištu Srbije.

Najveći proizvođač jestivih ulja u Srbiji ulazi u vlasništvo MK Group, koja zapošljava više od 4.000 radnika u regionu

MK Group je završila preuzimanje kompanije Dijamant od Fortenova grupe, nakon dobijanja svih potrebnih regulatornih odobrenja, čime je realizovana jedna od najznačajnijih akvizicija u prehrambeno-poljoprivrednom sektoru Adria regiona. Prema zvaničnom saopštenju, ovim preuzimanjem Dijamant formalno prelazi iz vlasništva hrvatske Fortenove u vlasništvo domaće MK Group.

Ova akvizicija predstavlja ključni korak u razvoju Agri-Food divizije MK Group i potvrđuje dugoročnu strategiju jačanja pozicije lidera u regionalnoj prehrambenoj industriji. Kompanija ističe da će fokus ostati na unapređenju operativne efikasnosti, inovacijama, kao i kreiranju dodatne vrednosti za Dijamant, njene zaposlene, partnere i potrošače.

Tokom poslednjih godina, zahvaljujući investicijama Fortenova grupe, Dijamant je udvostručio kapacitete i postao jedna od tehnološki najsavremenijih kompanija u sektoru. U portfoliju ima više od 80 proizvoda, posluje u tri segmenta — agraru, proizvodnji i distribuciji — i sa više od 720 zaposlenih drži lidersku poziciju u tri od četiri ključne kategorije. Kompanija ostvaruje ukupne prihode veće od 175 miliona evra i izvozi na tržišta 16 zemalja.

MK Group je najavila da će proces integracije Dijamanta biti sproveden uz očuvanje kontinuiteta poslovanja i poseban fokus na zaposlenima, stabilnost operacija i partnere. Kompanija planira da javnost redovno i transparentno obaveštava o svim narednim fazama razvoja.

Prema rečima iz saopštenja, novi vlasnik preuzima i najmodernije pogone za preradu suncokretovog i sojinog zrna, punjenje rafiniranog ulja i kotlovsko postrojenje na biomasu, nastale tokom velikog investicionog ciklusa podržanog od strane Fortenova grupe. Ovi kapaciteti omogućavaju Dijamantu da očuva konkurentnost i tehnološku prednost u industriji.

MK Group posluje već više od četiri decenije u Adria regionu, razvijajući biznis u poljoprivredi, prehrambenoj industriji, obnovljivim izvorima energije, turizmu i nekretninama. Sa preko 4.000 zaposlenih, kompanija posluje u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori. Internacionalna reputacija stabilnog partnera i kontinuirane investicije potvrđuju ambiciju MK Group da ostane ključni generator razvoja regionalne ekonomije.

Cena goriva pala sa 4,88 na 2,85 dolara po galonu, ali avionske karte ostaju nepromenjene

Američke aviokompanije beleže značajne finansijske koristi nakon što je cena avionskog goriva u Sjedinjenim Američkim Državama pala sa 4,88 dolara na 2,85 dolara po galonu, što bi moglo doneti godišnje uštede veće od 40 milijardi dolara, prema ekonomskim analizama. Ovaj pad cena usledio je nakon napretka u pregovorima između Vašingtona i Teherana, a industrija procenjuje da će koristi prvo osetiti kompanije, dok putnici ne bi trebalo da očekuju brzo smanjenje cena avionskih karata.

Prema izveštajima, iako su prevoznici ostvarili velike uštede, niži troškovi goriva neće automatski rezultirati nižim cenama karata. Kompanije nastoje da nadoknade gubitke iz perioda kada su cene energenata bile visoke, a industrijska procena pokazuje da su najveće američke aviokompanije do sada više cenama karata pokrile samo deo povećanih troškova goriva.

Stručnjaci ukazuju na to da ograničeni kapaciteti u avio-saobraćaju, kašnjenja u isporukama novih aviona i smanjena konkurencija niskotarifnih prevoznika omogućavaju kompanijama da zadrže postojeći nivo cena. Zbog toga se ne očekuje cenovni rat među avioprevoznicima, uprkos nižim troškovima poslovanja.

Analitičari navode: „Eventualno pojeftinjenje karata moglo bi da usledi samo ukoliko niže cene goriva potraju duži period i ukoliko oslabi tražnja za putovanjima, ali za sada nema naznaka takvog razvoja događaja.“ Oporavak profitnih marži trenutno ima prioritet, pa će koristi od jeftinijeg goriva najpre osetiti aviokompanije, a tek potom potrošači.