Klimatske promene prete da ugroze 56% teritorije Srbije, dok su suše zabeležene u pet od deset godina od 2011. do 2020.
Analize stručnjaka upozoravaju da će, ukoliko se trenutni trendovi u domaćoj poljoprivredi nastave, do sredine veka samo 6,4% obradivog zemljišta u Srbiji ostati pošteđeno negativnih posledica hirovite klime. Ova procena dolazi u trenutku kada proizvođači i analitičari zabrinuto prate rast cena energenata, đubriva i transporta, izazvanih krizom na Bliskom istoku, što dodatno utiče na troškove proizvodnje i cene hrane.
Od početka globalne energetske i prehrambene krize, pokrenute ratom u Ukrajini 2022. godine, pitanja oko poskupljenja goriva i đubriva postala su centralna u javnim raspravama o domaćoj poljoprivredi. Pored ovih aktuelnih izazova, poljoprivrednici se svakog proleća suočavaju sa procenama šteta od poplava, dok se posle leta analiziraju posledice suša i očekuju nova poskupljenja hrane. Prema podacima, inflacija i nestabilnost cena hrane direktno su povezane sa ovim klimatskim i tržišnim promenama.
Istraživanje Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu pokazuje da je 95% domaćih poljoprivrednika čulo za klimatske promene, ali da samo trećina poseduje dublje znanje o toj temi, uglavnom informisana preko društvenih mreža. Stručnjaci insistiraju na hitnoj edukaciji proizvođača, jer su klimatske promene dugoročna pretnja prehrambenoj sigurnosti Srbije.
Prema profesorki Ani Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, očekuje se da će prosečna temperatura do sredine veka porasti za više od tri stepena. Samo tokom prošlog leta zabeleženo je pet toplotnih talasa, dok ih u prethodnim decenijama nije bilo. Maksimum padavina pomera se ka početku godine, stvarajući duže, sušnije i toplije sezone. Ekstremne padavine sa bujičnim poplavama i izlivanjem reka do sredine veka ugroziće čak 56% teritorije Srbije, što je osam puta više nego u referentnom periodu od 1961. do 1990.
Suše su postale sve češće – dok je ranije beležena jedna suša po deceniji, između 2011. i 2020. godine zabeleženo je pet sušnih godina. Do sredine veka očekuje se da će suše biti godišnje prisutne. Vlažna klima zadržaće se jedino u zapadnim krajevima zemlje, dok jug, jugoistok i severoistok prelaze u polusušnu klimu. Mogućnost obnavljanja podzemnih voda smanjiće se između 20 i 40% do sredine veka.
Klimatske promene već su značajno degradirale kvalitet zemljišta. Između 2001. i 2020. godine, 43,2% poljoprivrednog zemljišta bilo je otporno na posledice klimatskih promena, što ukazuje na ozbiljnu potrebu za prilagođavanjem strategija proizvodnje i većom edukacijom poljoprivrednika o savremenim izazovima.
