Prerada nafte u Rusiji pala 25%, domaća potrošnja benzina premašila 110.000 tona dnevno, cene porasle na 100 rubalja po litru
Rusija je u junu i julu 2026. godine, nakon intenzivnih napada dronovima na rafinerije i skladišta, bila primorana da hitno uveze 60.000 metričkih tona benzina iz Indije, dok je prerada nafte pala na 3,95 miliona barela dnevno – najniži nivo u poslednje dve decenije. Prema ekonomskim analizama, više od 20 ruskih rafinerija bilo je izloženo napadima, što je dovelo do smanjenja prerade i pada proizvodnje benzina za 17%, sa 1,03 miliona na 850.000 barela dnevno.
Kriza u snabdevanju motornim gorivom eskalirala je od avgusta 2025. godine, kada su ukrajinski napadi ciljano pogađali ključne objekte u regionima poput Rjazana i Volgograda. U letnjim mesecima 2026. godine deficit goriva dostigao je do 20% domaće potrošnje, a dnevna potrošnja benzina premašila je 110.000 tona. Na pumpama širom zemlje uvedene su rationing mere, često ograničavajući količinu na 15-50 litara po kupcu, dok su cene goriva u pojedinim regionima premašile 100 rubalja po litru. Na anektiranom Krimu proglašeno je vanredno stanje, sa potpunom zabranom prodaje goriva u određenim periodima.
Vlada Rusije pokušala je da stabilizuje tržište zabranom izvoza benzina (do kraja 2025. ili duže), delimičnim ograničenjima na dizel, subvencijama i poreskim promenama. Ipak, prema podacima iz jula 2026. godine, uvoz benzina morem iz Indije iznosio je najmanje 60.000 tona, uz planirane mesečne uvoze do 400.000 tona iz više zemalja, uključujući povećane isporuke iz Belorusije. Indijske rafinerije, poput Nayara Energy (u vlasništvu ruske Rosneft), prerađuju rusku sirovu naftu, a rafinirani proizvodi se izvoze nazad u Rusiju po premijum cenama. U junu 2026. ruska nafta činila je više od 50% indijskog uvoza.
Analitičari ukazuju da su ruske rafinerije u tehnološkoj i logističkoj defanzivi, jer su mnoge zavisne od zapadne opreme i rezervnih delova. Boris Aronstein, nezavisni analitičar, ocenjuje: „Ovo nije prva kriza goriva; događala se više puta pre rata. Ali ukrajinski napadi dronovima na rafinerije i skladišta učinili su ovo najtežom krizom u poslednjih nekoliko godina. Napadi su masovni, koordinirani i ponavljajući; rafinerije jednostavno nemaju vremena da poprave štetu od prethodnog napada pre sledećeg.“
Nestašica goriva uticala je na poljoprivredu, transport i turizam, dok su se u nekim regionima pojavile crne berze. Predsednik Vladimir Putin izjavio je da su zalihe samo 4% niže nego prethodne godine, ali analitičari smatraju da postoji strukturni problem: „Navodno postoje dobre zalihe goriva širom zemlje. Problem je što su na pogrešnom mestu“, kaže Kris Vifer, direktor Macro-Advisory Ltd. Sergej Vakulenko iz Carnegie Russia Eurasia Center dodaje: „Još je dug put pre nego što transport, poljoprivreda, industrijski sektori – ili, što je najvažnije, vojska – osete značajne nestašice goriva, ali upozorenje je tu“.
Ova situacija pokazuje ograničenja ruske energetske industrije pod sankcijama i kontinuiranim ratnim pritiscima, dok Indija profitira od jeftine sirovine i izvoza goriva po višim cenama.
