Nemačka modna kompanija nadmašila očekivanja analitičara u drugom kvartalu, uprkos padu prihoda i marže

Hugo Bos, nemačka modna kompanija, ostvarila je operativni profit od 59 miliona evra u drugom kvartalu 2026. godine. Ovaj rezultat je iznad očekivanja analitičara, iako je zabeležen pad prodaje i profita u odnosu na isti period prošle godine. Operativna dobit (EBIT) manja je nego 2025. godine, kada je iznosila 81 milion evra, ali premašuje prosečnu prognozu analitičara od 52 miliona evra.

Prihodi prilagođeni promenama valutnih kurseva smanjeni su za devet odsto na 905 miliona evra. S druge strane, operativna marža pala je sa 8,5 na 6,5 odsto, što ukazuje na pritiske u poslovanju. Najveći pad prodaje zabeležen je na tržištu Evrope, Bliskog istoka i Afrike (EMEA), gde su prihodi smanjeni 13 odsto, na 532 miliona evra.

Finansijski pritisci i tržišni izazovi

Slabija potražnja potrošača i ekonomska neizvesnost nastavili su da opterećuju rezultate kompanije Hugo Bos. Kompanija je istakla da su geopolitičke tenzije i smanjeni promet u prodavnicama u regionu Bliskog istoka dodatno pogoršali performanse. Kao rezultat toga, ukupni prihodi su ostali u skladu sa projekcijama tržišta, ali su pod pritiskom trendova u potrošnji.

Uprkos izazovima, kompanija je sprovela strogu kontrolu troškova i mere za povećanje efikasnosti. Ove aktivnosti omogućile su Hugo Bosu da ublaži posledice pada prodaje i zadrži profitabilnost iznad očekivanja analitičara. Pored toga, kompanija je potvrdila godišnje smernice i očekuje operativni profit između 300 i 350 miliona evra, uz najavljeni jednocifreni pad prihoda za celu godinu.

Izjave rukovodstva i strateške promene

Izvršni direktor Danijel Grider ocenio je da slabiji rezultat odražava strateško preusmeravanje kompanije i nepovoljno spoljno okruženje. „Ekonomska neizvesnost i geopolitičke tenzije posebno su uticale na potrošače“, naveo je Grider u zvaničnoj izjavi. On je istakao da kompanija ostaje posvećena unapređenju efikasnosti i kvalitetu poslovanja, što je deo novog pristupa uvedenog prethodne godine.

Prošle godine Hugo Bos je napustio ambicioznije planove rasta i usmerio se na održivost i kvalitet, stavljajući akcenat na dugoročnu stabilnost. Ključan test za kompaniju očekuje se 2027. godine, kada prema planu treba da se zabeleži povratak rastu. U međuvremenu, kompanija nastavlja da prati tržišne trendove i prilagođava poslovnu strategiju kako bi zadržala konkurentnost u promenljivom okruženju.

Austrijska Raiffeisen Bank International stekla većinski paket u Addiko banci, dok NLB nije prikupio dovoljno akcija za preuzimanje

Raiffeisen Bank International (RBI) preuzeo je 56,16 odsto akcija Addiko banke u julu 2026. godine. Time je austrijska banka postala većinski vlasnik regionalne bankarske grupe, dok slovenačka NLB nije uspela da ostvari svoju ponudu za preuzimanje, saopšteno je iz kompanija. Ova transakcija završava višemesečnu borbu za kontrolu nad Addiko bankom, koja posluje na tržištima jugoistočne Evrope.

Detalji preuzimanja i rezultati javnih ponuda

Slovenačka banka NLB pokrenula je 13. maja dobrovoljnu javnu ponudu za preuzimanje Addiko banke, nudeći isplatu u gotovini. Ponuda je bila uslovljena prikupljanjem najmanje 50 odsto plus jedne akcije ukupnog kapitala Addiko banke. Do isteka roka, NLB je dobio ponude za 6.087.353 akcije, što predstavlja 31,22 odsto ukupnog broja emitovanih akcija. To nije bilo dovoljno za uspešno preuzimanje, pa banka neće produžavati svoju ponudu niti realizovati transakciju.

Raiffeisen preuzeo većinski paket akcija Addiko banke

S druge strane, Raiffeisen Bank International je tokom istog perioda uspeo da prikupi ponude za ukupno 10.831.435 akcija Addiko banke. To čini 56,16 odsto ukupnog broja akcija, čime je premašen minimalni prag od 55 odsto, neophodan za uspešno preuzimanje. Kao rezultat, RBI je postao novi većinski vlasnik Addiko banke. Ova akvizicija dolazi nakon što je NLB odustao od svoje ponude zbog nedovoljnog odziva akcionara.

Tržišni kontekst i strateški značaj akvizicije

Odluka akcionara Addiko banke da pređu pod kontrolu Raiffeisen Bank International menja konkurentsku mapu bankarskog sektora u regionu. Addiko banka je fokusirana na tržišta jugoistočne Evrope, a ovaj potez omogućuje austrijskoj RBI jaču poziciju u regionu. NLB je istakao da i dalje smatra da bi povezivanje sa Addiko bankom donelo važne strateške prednosti, ali je naglasio da ostaje dosledan disciplinovanom pristupu akvizicijama i fer vrednovanju ponuda.

Izjave rukovodstva i implikacije za tržište

Blaž Brodnjak, izvršni direktor NLB-a, izjavio je: „Poštujemo odluku akcionara koji nisu prihvatili našu ponudu. I dalje smatramo da bi povezivanje dve bankarske grupe imalo strateške koristi.“ On je dodao da NLB ostaje posvećen transparentnim i odgovornim akvizicijama. Akvizicija Addiko banke od strane RBI može uticati na razvoj konkurencije u bankarskom sektoru jugoistočne Evrope, kao i na strategije drugih regionalnih banaka. Transakcija će biti završena prema pravilima tržišta kapitala, bez dodatnih produženja ili novih ponuda.

Skoro petina oglasa na tržištu su fantomski poslovi, a troškovi regrutacije dostižu i 4.700 dolara po radniku

Fantomski poslovi postaju sve veći izazov na tržištu rada, jer između 18 i 22% oglasa pripada ovoj kategoriji prema analizi platforme Greenhouse. Ova pojava, poznata kao ghost jobs, uključuje oglase za radna mesta koja su već popunjena, zamrznuta ili nikada nisu ni bila namenjena stvarnom prijemu novih radnika. Teksaško tužilaštvo je sredinom jula pokrenulo istragu protiv LinkedIn platforme zbog sumnje da korisnicima sa Premium pretplatom prikazuje nepostojeće mogućnosti zapošljavanja.

Razlozi za širenje fantomskih poslova

Analize pokazuju da fantomski poslovi nisu izuzetak, već redovan deo savremenog digitalnog tržišta rada. Na platformi Glassdoor procenjuje se da oko jedne petine oglasa spada u fantomske poslove, dok je ova praksa naročito izražena u većim kompanijama i specijalizovanim sektorima. Zanimljivo je da tri od pet ispitanika smatra da su se već susreli sa ovakvim oglasima tokom traženja posla. S druge strane, fantomski poslovi prisutni su na mnogim servisima za zapošljavanje, uključujući LinkedIn, Indeed, Glassdoor i ZipRecruiter, zbog načina na koji funkcionišu savremene platforme i potrebe kompanija za unapred pripremljenom bazom kandidata.

Ekonomija fantomskih oglasa i troškovi zapošljavanja

Kompanije često koriste fantomske oglase kako bi kontinuirano prikupljale biografije i ispitivale tržište rada. Na taj način, mogu brzo reagovati kada se ukaže potreba za zapošljavanjem i smanjiti troškove regrutacije. Prema podacima američkog Društva za upravljanje ljudskim resursima (SHRM), prosečni direktni troškovi zapošljavanja jednog radnika iznose oko 4.700 dolara. Kod rukovodećih i specijalizovanih pozicija ti troškovi mogu dostići i nekoliko desetina hiljada dolara zbog selekcije, intervjua i gubitaka izazvanih praznim radnim mestom. U Zapadnoj Evropi regrutacija po zaposlenom košta između 3.000 i 6.000 evra, dok je u Istočnoj Evropi taj iznos uglavnom između 1.000 i 3.000 evra. Pored toga, stalno prisustvo oglasa može ostaviti utisak rasta kompanije, što dodatno privlači investitore, klijente i partnere. Oglasi ponekad ostaju aktivni i zbog internih procedura ili zakonskih zahteva, čak i ako je proces zapošljavanja obustavljen ili je kandidat već poznat. Takođe, fantomski oglasi omogućavaju poslodavcima da procene dostupnost stručnjaka i planiraju svoje poslovne strategije.

Šire posledice za tržište rada

Fenomen fantomskih poslova otvara važno pitanje poverenja na tržištu rada i transparentnosti zapošljavanja. Ako se potvrdi da je fantomski oglas postao uobičajena praksa, posledice mogu biti značajne za kandidate, ali i za reputaciju kompanija. S druge strane, kompanije koriste ovakve oglase kao deo racionalne poslovne strategije, balansirajući između troškova regrutacije i potrebe za brzom selekcijom kvaliteta kandidata. Kako je istraga protiv LinkedIn platforme tek započeta, očekuje se da će rezultati dodatno osvetliti motive i ekonomske posledice ove pojave na globalnom tržištu rada.