Države evrozone zadužuju se po kamatama iznad 4 odsto, Francuska refinansira 340 milijardi evra obveznica

Ministarstva finansija država članica evrozone planiraju rekordne emisije državnih obveznica za 2027. godinu. Prinosi na tržištu pokazuju da severne zemlje sada plaćaju više za zaduživanje, dok MMF upozorava da su troškovi zaduživanja dostigli najviši nivo u poslednje dve decenije. Ključni podatak je da prinosi na desetogodišnje obveznice u Belgiji iznose 4,29 odsto, a u Grčkoj 4,35 odsto. Time se emisije obveznica u evrozoni postavljaju kao centralna tema finansijskih tokova naredne godine.

Četrnaest godina posle dužničke krize iz 2012. godine, finansijska slika Evrope se promenila. Iako je nekada stabilni sever bio sinonim za niske troškove zaduživanja, danas Belgija i Francuska beleže rast kamata i budžetskih deficita. Istovremeno, zemlje južne periferije, poput Grčke i Portugala, ostvaruju bolju fiskalnu disciplinu. Grčka je u 2025. godini ostvarila budžetski suficit od 1,7 odsto BDP-a i smanjila javni dug za više od devet procentnih poena.

Rast kamatnih stopa i rekordni iznosi emisija obveznica

Belgija, sedište ključnih evropskih institucija, sada se zadužuje po prinosu od 4,29 odsto na deset godina. Grčka, koja je tri puta spasavana međunarodnim paketima pomoći, plaća 4,35 odsto. Francuska je dospela u fokus investitora jer državna potrošnja dostiže 57,2 odsto BDP-a, što je najviši nivo među članicama G20. Javni dug Francuske iznosi 3,6 biliona evra (119 odsto BDP-a), dok je budžetski deficit u Belgiji prošle godine porastao na 5,2 odsto BDP-a, a ukupni dug premašio 109 odsto BDP-a u prvom kvartalu 2026. godine.

Francuski trezor planira da sledeće godine plasira rekordnih 340 milijardi evra u srednjoročnim i dugoročnim obveznicama. Kako se dugovi iz perioda pandemije i energetske krize refinansiraju po znatno višim kamatama, godišnji trošak kamata u Francuskoj skočiće sa 62,6 milijardi evra u 2026. na 72,9 milijardi evra u 2027. godini. To predstavlja gotovo petinu ukupnih državnih prihoda iz prethodne godine.

Fiskalna disciplina i tržišna percepcija rizika

Zahvaljujući strožoj fiskalnoj politici i digitalizaciji naplate poreza, Grčka je uspela da popravi javne finansije i obnovi bankarski sektor. S druge strane, Francuska i Belgija suočavaju se sa rastućim deficitima i dugom. Prinos na francuske desetogodišnje obveznice početkom oktobra kratko je dostigao pet procenata, što je najveća razlika u odnosu na nemačke obveznice još od 2012. godine.

Analitičari švajcarske banke Lombard Odier ocenjuju da tržišta trenutno samo uračunavaju povećanu neizvesnost, a ne predviđaju novu dužničku krizu. Prema njihovoj proceni, otplate kamata u Francuskoj ostaju održive na nivou nešto iznad dva odsto BDP-a, što je upola manje nego u Italiji. Francuska, za razliku od zemalja periferije tokom 2012. godine, ne zavisi u tolikoj meri od stranog kapitala.

MMF upozorava da je u sve više zemalja kamata na novi dug viša od stope privrednog rasta. To znači da dug raste sam od sebe ukoliko vlade ne obezbede primarni budžetski suficit. Takođe, dok je 2012. godine pitanje bilo opstanak prezaduženih južnih zemalja, danas je glavno pitanje ko zapravo čini evropsku periferiju i kako će emisije obveznica u evrozoni uticati na finansijsku stabilnost u narednim godinama.

Nova pravila ograničavaju gotovinska plaćanja u Evropskoj uniji, identifikacija obavezna od 3.000 evra, izuzeci za privatne transakcije

Evropska unija će od 10. jula 2027. godine primenjivati nova pravila koja uvode ograničenje gotovinskog plaćanja na 10.000 evra za trgovce i pružaoce usluga. Ova mera deo je šireg paketa za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Ograničenje gotovinskog plaćanja predviđeno je za sve poslovne transakcije koje uključuju trgovce, dok privatne transakcije između fizičkih lica nisu automatski obuhvaćene novim pravilima.

Ograničenje gotovinskog plaćanja u Evropskoj uniji

Prema novim propisima, trgovci i pružaoci usluga u Evropskoj uniji više neće moći da prihvate gotovinske iznose od 10.000 evra ili više u jednoj transakciji. Ova ograničenja imaju za cilj da smanje mogućnost zloupotrebe gotovine za nezakonite aktivnosti. S druge strane, izuzeci su predviđeni za plaćanja između fizičkih lica koja ne obavljaju profesionalnu ili poslovnu delatnost, što znači da privatna kupoprodaja neće automatski biti ograničena.

Obavezna identifikacija i dodatna pravila

Osim navedenog ograničenja, nova pravila nalažu trgovcima obuhvaćenim regulativom o sprečavanju pranja novca da od kupaca zahtevaju proveru identiteta za svaku gotovinsku transakciju u iznosu od najmanje 3.000 evra. To podrazumeva da će kupci morati da pokažu lični dokument, čak i ako plaćaju manje od maksimalnog limita od 10.000 evra. Međutim, ova obaveza ne odnosi se na svaku kupovinu veću od 3.000 evra, već samo na one trgovce koji podležu propisima o sprečavanju pranja novca.

Izuzeci i nacionalne razlike u primeni

Važno je napomenuti da pojedine države članice Evropske unije već imaju strožija ograničenja i niže limite za gotovinska plaćanja. Te zemlje će imati mogućnost da zadrže svoje postojeće propise i nakon što nova pravila stupe na snagu. Ograničenje gotovinskog plaćanja od 10.000 evra uvodi jedinstvenu gornju granicu za poslovne transakcije na nivou cele Evropske unije, ali ne znači ukidanje gotovine kao sredstva plaćanja. Pravila će važiti samo u državama članicama EU, dok Srbija i dalje primenjuje sopstvene propise o gotovinskom poslovanju i sprečavanju pranja novca. Kao rezultat, nova ograničenja neće automatski uticati na gotovinska plaćanja u Srbiji, ali će imati značajan efekat na poslovanje kompanija i trgovaca koji posluju u EU. Očekuje se da će mere doprineti transparentnijem poslovanju i smanjenju finansijskog kriminala širom Evropske unije.

Istraživanje pokazuje da 66% građana izdvaja novac za štednju, dok investiranje ostaje rezervisano za manjinu, prvenstveno zbog potrebe za finansijskom sigurnošću

Nacionalno reprezentativno istraživanje M2S Research-a otkriva da dve trećine punoletnih građana Srbije štedi, dok tek svaki šesti investira novac. Ključni motiv za ovakvo finansijsko ponašanje je sigurnost, dok rast troškova života značajno utiče na mogućnost novih ušteda. Podaci iz istraživanja sprovedenog među punoletnom populacijom pokazuju da dve trećine građana Srbije štedi redovno ili povremeno, dok svega 16% trenutno ulaže novac u investicione proizvode. Još 14% građana planira da započne investiranje u narednih godinu dana.

Razlika između štednje i investiranja

Kultura štednje u Srbiji je razvijenija od kulture investiranja. Investiciono tržište je još uvek mlado – 56% sadašnjih investitora u Srbiji počelo je da ulaže tek u poslednjih pet godina. Glavni razlog za štednju i investiranje nije brz rast bogatstva, već postizanje finansijske sigurnosti. Čak 75% štediša odvaja novac prvenstveno za nepredviđene i vanredne situacije. Taj motiv postaje sve izraženiji sa godinama, dok mlađi građani češće štede za putovanja, velike kupovine ili kupovinu nekretnine. S druge strane, rastući životni troškovi dodatno ograničavaju mogućnost stvaranja novih rezervi.

Načini štednje i uticaj inflacije

Štednja u Srbiji najčešće nije sistematična – 47% građana štedi redovno, dok 40% odvaja novac samo povremeno, kada im ostane višak posle troškova. Većina (41%) odvaja do 10% mesečnih prihoda. Najčešći oblik štednje je gotovina u stranoj valuti kod kuće, što bira 46% štediša. Bankarske proizvode, poput štednih računa, češće koriste građani sa višim prihodima i obrazovanjem, dok oni sa nižim prihodima preferiraju gotovinu zbog osećaja kontrole i dostupnosti novca. Gotovo polovina ispitanika zabrinuta je zbog uticaja inflacije na vrednost svojih ušteđevina i investicija. Zbog toga, građani se najčešće oslanjaju na tradicionalne oblike očuvanja vrednosti: 45% bira nekretnine, 37% stranu valutu, a 29% investiciono zlato.

Finansijska sigurnost kao dominantan cilj

Istraživanje potvrđuje da većina štediša i investitora žali što nije ranije počela sa štednjom ili ulaganjem. Tri četvrtine štediša navodi da je trebalo ranije da počne da odvaja novac, dok oko 80% investitora ima sličnu vrstu žaljenja. „Ljudi uglavnom ne štede da bi se obogatili, već da bi imali zaštitu kada se dogodi nešto nepredviđeno. To je važna polazna tačka za razvoj finansijske pismenosti i prelazak sa povremenog izdvajanja na dugoročno planiranje“, izjavio je Georgi Hristov iz kompanije Tavex zlato&srebro i finansijski analitičar.

Ograničenja i izazovi za štednju

Porast troškova života posebno pogađa građane sa nižim prihodima. Oni češće smanjuju iznose za štednju, koriste postojeću ušteđevinu za tekuće troškove i odlažu manje važne izdatke. Takođe, mladi građani imaju najmanju finansijsku rezervu, što ih čini ranjivijim na ekonomske šokove. Iako dve trećine građana Srbije štedi, istraživanje pokazuje da tek manji deo ulaže novac, dok većina i dalje traži sigurnost kroz tradicionalne oblike štednje. Potreba za razvojem finansijske pismenosti i planskog upravljanja novcem ostaje važan izazov za dalji ekonomski napredak.