Šesto izdanje Festivala društveno odgovorne komunikacije omogućiće kompanijama i agencijama prijavu kampanja iz 2025. i 2026. godine

Festival kampanje sa svrhom produžio je rok za prijave kampanja do 23. oktobra 2026. godine. Ova odluka omogućava kompanijama, institucijama, fondacijama i agencijama iz Srbije i regiona da svoje projekte iz oblasti društvene odgovornosti prijave na šesto izdanje festivala. Festival kampanje sa svrhom prvi je i jedini događaj u regionu koji prepoznaje i nagrađuje kampanje sa snažnim društvenim i ekološkim uticajem.

Festival kampanje sa svrhom: kategorije i nagrade

Prijave su otvorene za kampanje realizovane tokom 2025. i 2026. godine. Učesnici mogu konkurisati u tri kategorije: YELLOW/SOCIAL, GREEN/ECO i RED/GENDER. Najuspešnijim kampanjama biće dodeljena priznanja Grand Prix, dok će najbolji projekat dobiti Zlatni Grand Prix festivala. Svečana dodela priznanja zakazana je za 20. novembar 2026. godine, na Međunarodni dan deteta, u prostoru Marsh Open Space u Beogradu.

Podrška sponzora i značaj za društveno odgovorne komunikacije

Zlatni sponzor festivala je Grand kafa, dok je NLB žuti sponzor. Coca-Cola kompanija Srbija sa brendom Rosa podržava svečanu dodelu priznanja, a gastronomski partner je Yuhor. Sve informacije o pravilima, prijavnom formularu i članovima žirija dostupne su na zvaničnom sajtu festivala. Zbog produženja roka, kompanije iz sektora marketinga, odnosa s javnošću, digitalnih komunikacija, kao i organizacije civilnog društva, dobijaju dodatno vreme za pripremu i prijavu svojih projekata.

Uloga festivala u promociji društveno odgovornog poslovanja

Festival kampanje sa svrhom ima ključnu ulogu u promociji društveno odgovornih praksi u regionu. Kroz prepoznavanje i nagrađivanje inovativnih komunikacionih rešenja, festival podstiče širu primenu društvene i ekološke odgovornosti u poslovanju. Na taj način, kompanije i organizacije dobijaju priliku da istaknu svoj doprinos zajednici, što dugoročno može doprineti i njihovoj tržišnoj poziciji. Uporedo sa tim, sve veći broj sponzora i partnera potvrđuje rastući značaj festivala za ekonomiju i društvo. Osim toga, termin održavanja dodele nagrada na Međunarodni dan deteta dodatno osnažuje poruku o važnosti ulaganja u budućnost kroz odgovorne kampanje.

Na prvom forumu u Beogradu razmatrane su mogućnosti i izazovi primene veštačke inteligencije za profitabilnost i kontrolu znanja

Saga Beograd je 14. oktobra u Beogradu organizovala prvi Saga Executive Forum posvećen temi „Intelligence in Control“. Centralno pitanje događaja bilo je kako primena veštačke inteligencije (AI) menja poslovnu vrednost i upravljanje znanjem kompanija. Forum je okupio rukovodioce i stručnjake koji su analizirali granice delegiranja odgovornosti i ulogu menadžera u donošenju odluka u doba AI.

Poslovna vrednost veštačke inteligencije i kontrola znanja

Na otvaranju foruma, Siniša Ljubojević, generalni direktor kompanije Saga Beograd, istakao je izazov: ako konkurenti koriste iste AI alate, gde nastaje poslovna prednost? “Naša utakmica je da postojeću tehnologiju primenimo bolje od drugih. Da je iskoristimo da unapredimo poslovanje, povećamo produktivnost i profitabilnost, ali i znanje i sposobnosti naših ljudi”, izjavio je Ljubojević. On je naglasio da kompanije često imaju dragocena znanja i iskustva, ali su ta znanja rasuta po zaposlenima i sistemima. Povezivanje tih informacija daje veštačkoj inteligenciji kontekst da pruži korisniju podršku poslovanju.

Uloga menadžera i granice delegiranja odgovornosti

Dr Dragan Lončar sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Petar Tomić, finansijski direktor Sage, govorili su o tome koliko tehnološka podrška menja prirodu menadžerskog posla. Lončar je naglasio da je vrednost menadžera u proceni posledica i odabiru između više opravdanih opcija, dok AI može da pruži scenarije i verovatnoće. Ipak, krajnja odgovornost za odluku ostaje na rukovodiocu. Posebno je istaknuta važnost stvarnog ljudskog nadzora nad AI sistemima, kako bi se kontrola zadržala kao suštinska, a ne formalna. Granice ovlašćenja i mogućnost preispitivanja AI preporuka ključne su za očuvanje bezbednosti i odgovornosti.

Operativni modeli i strateške implikacije AI u kompanijama

Branislav Zobenica, direktor strategije i inovacija u Sagi, predstavio je operativni model ITO360. Ovaj model povezuje postojeće alate klijenta, znanje o poslovanju i IT okruženju sa AI i uslugama Sage. Naglašeno je da veća lična produktivnost uz AI ne donosi automatski bolje rezultate za kompaniju. Ključ je u tome da se ušteđeno vreme i znanje pojedinaca pretoče u timsku vrednost, uz jasnu podelu ovlašćenja.

Izazovi investicija i strateškog planiranja

U sesiji „Boardroom Under Pressure“ Mihailo Janković, generalni direktor MK Group, i Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke, govorili su o upravljanju tehnološkim prioritetima i investicijama u uslovima brze promene pretpostavki. Prisutni su diskutovali o tome kako agentna veštačka inteligencija utiče na odlučivanje i strateško planiranje u velikim sistemima. Specijalni gost foruma, olimpijski šampion Ivan Miljković, podelio je iskustva iz sporta o prepoznavanju važnih signala i odgovornosti pod pritiskom.

Kontrola znanja kompanija u kontekstu veštačke inteligencije

Na kraju foruma, akcenat je bio na potrebi da kompanije sačuvaju kontrolu nad svojim znanjem dok implementiraju AI rešenja. Bezbednost, jasno definisana ovlašćenja i mogućnost ljudske intervencije ostaju ključni faktori uspešne digitalne transformacije. Forum je podvukao značaj strateškog pristupa i kontinuiranog razvoja kompetencija, kako bi se poslovna vrednost veštačke inteligencije u potpunosti iskoristila.

Necarinske barijere povećavaju troškove za srpske izvoznike na nivo carina od 8-14 odsto, dok EES podiže operativne troškove u šengen zoni za 2-4 odsto

Trgovina Srbije sa EU postaje sve skuplja za domaće firme, uprkos više od dve decenije liberalizacije razmene. Prema analizi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) iz septembra, nove trgovinske regulative i necarinske barijere podižu ukupne troškove srpskih izvoznika. Skriveni troškovi, prouzrokovani ovim barijerama, dostižu nivo carinske stope od 8 do 14 odsto.

Troškovi pristupa evropskom tržištu rastu

Uvođenje novih industrijskih standarda i dodatne kontrole posebno pogađaju mala i srednja preduzeća iz Srbije i regiona Zapadnog Balkana. Osim toga, primena Evropskog sistema za ulazak i izlazak (EES) u šengen zoni povećava operativne troškove transportnih kompanija za 2 do 4 odsto. Ovi podaci, ističe MMF, pokazuju da pristup zajedničkom tržištu EU više nije tako povoljan kao ranije. Uporedo sa tim, domaći privrednici i poslovna udruženja navode da je sve teže ispuniti nove tehničke zahteve i standarde.

Necarinske barijere i novi nameti

Pored administrativnih procedura, domaće kompanije se suočavaju i sa novim mehanizmima zaštite tržišta, kao što je porez na ugljenik. Skrivena zaštita evropskih tržišta najviše pogađa izvoznike industrijske robe, koji su, prema analizi MMF-a, izloženi dodatnim troškovima. S druge strane, povećanje troškova transporta zbog uvođenja EES-a dodatno komplikuje logističke procese, što smanjuje konkurentnost srpske robe na tržištu EU. Prema navodima privrednika, bez intenzivnijeg angažovanja države u spoljnotrgovinskim pregovorima, privreda teško može samostalno prevazići ove izazove.

Izazovi za mala i srednja preduzeća

Posebno su ugrožena mala i srednja preduzeća, koja često nemaju resurse da zadovolje kompleksne industrijske standarde i pokriju rastuće logističke troškove. Zbog toga, mnogi izvoznici razmatraju diversifikaciju tržišta ili prelazak na nove modele poslovanja. Ekonomski stručnjaci ukazuju da će rešavanje ovih problema zahtevati veće uključivanje države i unapređenje pregovaračkih kapaciteta u odnosima sa EU. Kao rezultat, trgovina Srbije sa EU ostaje ključna tema za sve učesnike na domaćem tržištu.