Istraživanje pokazuje da 66% građana izdvaja novac za štednju, dok investiranje ostaje rezervisano za manjinu, prvenstveno zbog potrebe za finansijskom sigurnošću

Nacionalno reprezentativno istraživanje M2S Research-a otkriva da dve trećine punoletnih građana Srbije štedi, dok tek svaki šesti investira novac. Ključni motiv za ovakvo finansijsko ponašanje je sigurnost, dok rast troškova života značajno utiče na mogućnost novih ušteda. Podaci iz istraživanja sprovedenog među punoletnom populacijom pokazuju da dve trećine građana Srbije štedi redovno ili povremeno, dok svega 16% trenutno ulaže novac u investicione proizvode. Još 14% građana planira da započne investiranje u narednih godinu dana.

Razlika između štednje i investiranja

Kultura štednje u Srbiji je razvijenija od kulture investiranja. Investiciono tržište je još uvek mlado – 56% sadašnjih investitora u Srbiji počelo je da ulaže tek u poslednjih pet godina. Glavni razlog za štednju i investiranje nije brz rast bogatstva, već postizanje finansijske sigurnosti. Čak 75% štediša odvaja novac prvenstveno za nepredviđene i vanredne situacije. Taj motiv postaje sve izraženiji sa godinama, dok mlađi građani češće štede za putovanja, velike kupovine ili kupovinu nekretnine. S druge strane, rastući životni troškovi dodatno ograničavaju mogućnost stvaranja novih rezervi.

Načini štednje i uticaj inflacije

Štednja u Srbiji najčešće nije sistematična – 47% građana štedi redovno, dok 40% odvaja novac samo povremeno, kada im ostane višak posle troškova. Većina (41%) odvaja do 10% mesečnih prihoda. Najčešći oblik štednje je gotovina u stranoj valuti kod kuće, što bira 46% štediša. Bankarske proizvode, poput štednih računa, češće koriste građani sa višim prihodima i obrazovanjem, dok oni sa nižim prihodima preferiraju gotovinu zbog osećaja kontrole i dostupnosti novca. Gotovo polovina ispitanika zabrinuta je zbog uticaja inflacije na vrednost svojih ušteđevina i investicija. Zbog toga, građani se najčešće oslanjaju na tradicionalne oblike očuvanja vrednosti: 45% bira nekretnine, 37% stranu valutu, a 29% investiciono zlato.

Finansijska sigurnost kao dominantan cilj

Istraživanje potvrđuje da većina štediša i investitora žali što nije ranije počela sa štednjom ili ulaganjem. Tri četvrtine štediša navodi da je trebalo ranije da počne da odvaja novac, dok oko 80% investitora ima sličnu vrstu žaljenja. „Ljudi uglavnom ne štede da bi se obogatili, već da bi imali zaštitu kada se dogodi nešto nepredviđeno. To je važna polazna tačka za razvoj finansijske pismenosti i prelazak sa povremenog izdvajanja na dugoročno planiranje“, izjavio je Georgi Hristov iz kompanije Tavex zlato&srebro i finansijski analitičar.

Ograničenja i izazovi za štednju

Porast troškova života posebno pogađa građane sa nižim prihodima. Oni češće smanjuju iznose za štednju, koriste postojeću ušteđevinu za tekuće troškove i odlažu manje važne izdatke. Takođe, mladi građani imaju najmanju finansijsku rezervu, što ih čini ranjivijim na ekonomske šokove. Iako dve trećine građana Srbije štedi, istraživanje pokazuje da tek manji deo ulaže novac, dok većina i dalje traži sigurnost kroz tradicionalne oblike štednje. Potreba za razvojem finansijske pismenosti i planskog upravljanja novcem ostaje važan izazov za dalji ekonomski napredak.

Šesto izdanje Festivala društveno odgovorne komunikacije omogućiće kompanijama i agencijama prijavu kampanja iz 2025. i 2026. godine

Festival kampanje sa svrhom produžio je rok za prijave kampanja do 23. oktobra 2026. godine. Ova odluka omogućava kompanijama, institucijama, fondacijama i agencijama iz Srbije i regiona da svoje projekte iz oblasti društvene odgovornosti prijave na šesto izdanje festivala. Festival kampanje sa svrhom prvi je i jedini događaj u regionu koji prepoznaje i nagrađuje kampanje sa snažnim društvenim i ekološkim uticajem.

Festival kampanje sa svrhom: kategorije i nagrade

Prijave su otvorene za kampanje realizovane tokom 2025. i 2026. godine. Učesnici mogu konkurisati u tri kategorije: YELLOW/SOCIAL, GREEN/ECO i RED/GENDER. Najuspešnijim kampanjama biće dodeljena priznanja Grand Prix, dok će najbolji projekat dobiti Zlatni Grand Prix festivala. Svečana dodela priznanja zakazana je za 20. novembar 2026. godine, na Međunarodni dan deteta, u prostoru Marsh Open Space u Beogradu.

Podrška sponzora i značaj za društveno odgovorne komunikacije

Zlatni sponzor festivala je Grand kafa, dok je NLB žuti sponzor. Coca-Cola kompanija Srbija sa brendom Rosa podržava svečanu dodelu priznanja, a gastronomski partner je Yuhor. Sve informacije o pravilima, prijavnom formularu i članovima žirija dostupne su na zvaničnom sajtu festivala. Zbog produženja roka, kompanije iz sektora marketinga, odnosa s javnošću, digitalnih komunikacija, kao i organizacije civilnog društva, dobijaju dodatno vreme za pripremu i prijavu svojih projekata.

Uloga festivala u promociji društveno odgovornog poslovanja

Festival kampanje sa svrhom ima ključnu ulogu u promociji društveno odgovornih praksi u regionu. Kroz prepoznavanje i nagrađivanje inovativnih komunikacionih rešenja, festival podstiče širu primenu društvene i ekološke odgovornosti u poslovanju. Na taj način, kompanije i organizacije dobijaju priliku da istaknu svoj doprinos zajednici, što dugoročno može doprineti i njihovoj tržišnoj poziciji. Uporedo sa tim, sve veći broj sponzora i partnera potvrđuje rastući značaj festivala za ekonomiju i društvo. Osim toga, termin održavanja dodele nagrada na Međunarodni dan deteta dodatno osnažuje poruku o važnosti ulaganja u budućnost kroz odgovorne kampanje.

Na prvom forumu u Beogradu razmatrane su mogućnosti i izazovi primene veštačke inteligencije za profitabilnost i kontrolu znanja

Saga Beograd je 14. oktobra u Beogradu organizovala prvi Saga Executive Forum posvećen temi „Intelligence in Control“. Centralno pitanje događaja bilo je kako primena veštačke inteligencije (AI) menja poslovnu vrednost i upravljanje znanjem kompanija. Forum je okupio rukovodioce i stručnjake koji su analizirali granice delegiranja odgovornosti i ulogu menadžera u donošenju odluka u doba AI.

Poslovna vrednost veštačke inteligencije i kontrola znanja

Na otvaranju foruma, Siniša Ljubojević, generalni direktor kompanije Saga Beograd, istakao je izazov: ako konkurenti koriste iste AI alate, gde nastaje poslovna prednost? “Naša utakmica je da postojeću tehnologiju primenimo bolje od drugih. Da je iskoristimo da unapredimo poslovanje, povećamo produktivnost i profitabilnost, ali i znanje i sposobnosti naših ljudi”, izjavio je Ljubojević. On je naglasio da kompanije često imaju dragocena znanja i iskustva, ali su ta znanja rasuta po zaposlenima i sistemima. Povezivanje tih informacija daje veštačkoj inteligenciji kontekst da pruži korisniju podršku poslovanju.

Uloga menadžera i granice delegiranja odgovornosti

Dr Dragan Lončar sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Petar Tomić, finansijski direktor Sage, govorili su o tome koliko tehnološka podrška menja prirodu menadžerskog posla. Lončar je naglasio da je vrednost menadžera u proceni posledica i odabiru između više opravdanih opcija, dok AI može da pruži scenarije i verovatnoće. Ipak, krajnja odgovornost za odluku ostaje na rukovodiocu. Posebno je istaknuta važnost stvarnog ljudskog nadzora nad AI sistemima, kako bi se kontrola zadržala kao suštinska, a ne formalna. Granice ovlašćenja i mogućnost preispitivanja AI preporuka ključne su za očuvanje bezbednosti i odgovornosti.

Operativni modeli i strateške implikacije AI u kompanijama

Branislav Zobenica, direktor strategije i inovacija u Sagi, predstavio je operativni model ITO360. Ovaj model povezuje postojeće alate klijenta, znanje o poslovanju i IT okruženju sa AI i uslugama Sage. Naglašeno je da veća lična produktivnost uz AI ne donosi automatski bolje rezultate za kompaniju. Ključ je u tome da se ušteđeno vreme i znanje pojedinaca pretoče u timsku vrednost, uz jasnu podelu ovlašćenja.

Izazovi investicija i strateškog planiranja

U sesiji „Boardroom Under Pressure“ Mihailo Janković, generalni direktor MK Group, i Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke, govorili su o upravljanju tehnološkim prioritetima i investicijama u uslovima brze promene pretpostavki. Prisutni su diskutovali o tome kako agentna veštačka inteligencija utiče na odlučivanje i strateško planiranje u velikim sistemima. Specijalni gost foruma, olimpijski šampion Ivan Miljković, podelio je iskustva iz sporta o prepoznavanju važnih signala i odgovornosti pod pritiskom.

Kontrola znanja kompanija u kontekstu veštačke inteligencije

Na kraju foruma, akcenat je bio na potrebi da kompanije sačuvaju kontrolu nad svojim znanjem dok implementiraju AI rešenja. Bezbednost, jasno definisana ovlašćenja i mogućnost ljudske intervencije ostaju ključni faktori uspešne digitalne transformacije. Forum je podvukao značaj strateškog pristupa i kontinuiranog razvoja kompetencija, kako bi se poslovna vrednost veštačke inteligencije u potpunosti iskoristila.