Evropski savet odlučio da ukine carine na ureu i amonijak, kvota ograničena na obim iz 2024. plus 20 odsto uvoza iz Rusije i Belorusije

Evropska unija usvojila je odluku o jednogodišnjoj suspenziji carina na ključna azotna đubriva, uključujući ureu i amonijak, kako bi smanjila troškove za poljoprivrednike i industriju đubriva, saopštio je Evropski savet. Prema proceni Evropske komisije, ova mera će zemljama članicama doneti uštede od 60 miliona evra na ime uvoznih carina u narednih godinu dana.

Suspenzija carina odnosi se na proizvode koji se ne uvoze bez carina iz zemalja sa preferencijalnim pristupom prema režimu najpovlašćenijih nacija (MFN), a ne obuhvata uvoz iz Rusije i Belorusije. U 2024. godini, EU je uvezla dva miliona tona amonijaka i 5,9 miliona tona uree, kao i 6,7 miliona tona azotnih đubriva i smeša na bazi azota.

Ministar finansija Kipra Makis Keravos istakao je da će evropski poljoprivrednici ovim potezom dobiti bolji pristup pristupačnim i pouzdanim isporukama đubriva. “Istovremeno se ubrzano udaljavamo od ruskih i beloruskih proizvoda i gradimo otpornije lance snabdevanja i partnerstva na globalnom nivou”, izjavio je Keravos u ime predsedavajućeg Kipra.

Mera je ograničena na kvotu proizvoda jednaku obimu uvoza po MFN u 2024. godini, uz dodatnih 20 odsto količine koja je iste godine uvezena iz Rusije i Belorusije. Razlog za izuzimanje uvoza iz Rusije i Belorusije jeste agresija Rusije na Ukrajinu, kao i podrška Belorusije toj politici i nepoštovanje međunarodnog prava, osnovnih sloboda i ljudskih prava, navodi Evropski savet.

Trenutno, EU značajan deo azotnih đubriva uvozi bez carina, dok se na uvoz iz određenih zemalja primenjuje zajednička carinska tarifa od 5,5 do 6,5 odsto. Očekuje se da ova odluka doprinese smanjenju tržišne zavisnosti i jačanju diversifikacije dobavljača.

Mera će stupiti na snagu dan nakon objavljivanja u službenom listu EU, a Komisija će aktivno pratiti situaciju na tržištu i po potrebi predložiti produženje ili izmenu suspenzije. U saopštenju se podseća da su cene đubriva od 2021. godine znatno porasle, što je uticalo na rast cena hrane i pritisak na evropsku poljoprivredu.

Srbija ostvarila pristup tržištu od 2,7 milijardi potrošača, dozvole izdaje deset puta brže nego EU

Privredna komora Srbije, predstavljena od strane predsednika Marka Čadeža na forumu GLOBSEC 2026 u Pragu, objavila je da su u Srbiji trenutno u toku Nvidia projekti vredni 800 miliona dolara (oko 87,2 milijarde dinara) u oblasti veštačke inteligencije, kao i izgradnja prve kineske fabrike humanoidnih robota na evropskom kontinentu, koja će biti završena za dva meseca. Čadež je istakao da Srbija ima više od 60 odsto izvoza u Evropsku uniju, veliki priliv investicija iz EU i Kine, ali i razvija saradnju sa tržištima globalnog juga i Afrike. Na panelu posvećenom globalnoj trgovini u uslovima „Tramponomije”, učesnici su raspravljali o rastućem protekcionizmu, slabljenju multilateralizma i prilagođavanju globalne trgovine novim geopolitičkim i tehnološkim trendovima.

Čadež je naglasio brzinu realizacije investicija kao ključnu prednost Srbije, navodeći: „U Srbiji se dozvole dobijaju deset puta brže nego u Evropskoj uniji. Ako želite da izgradite pametnu ekonomiju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, ne možete sedam godina da gradite fabriku – posao mora biti završen za godinu dana.” Zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini, Srbija ima pristup tržištu od 2,7 milijardi potrošača, što predstavlja značajnu prednost u uslovima globalne podele tržišta.

Govoreći o poziciji Evrope, Čadež je istakao potrebu za jasnijom industrijskom strategijom i poboljšanjem komunikacije između evropskih institucija i privrede. Kao primer je naveo fabriku Stellantis u Srbiji koja proizvodi električna vozila, ali zbog regulatornih ograničenja ne može da učestvuje u javnim nabavkama Evropske unije. „Potrebna nam je ozbiljna rasprava o evropskoj industrijskoj politici. Nikada nisam video administraciju toliko udaljenu od sopstvene privrede kao što je to danas slučaj u Evropskoj uniji”, ocenio je Čadež.

Predsednik PKS je na marginama Samita komentarisao i pismo nemačkog kancelara Fridriha Merca, navodeći da je to prvi put da lider EU pokreće javno ideju o višestepenom proširenju, gde bi Zapadni Balkan najpre dobio pristup jedinstvenom tržištu i Šengenu, uz dalje faze za punopravno članstvo. Učesnici panela složili su se da je multilateralni pristup i otvaranje prema novim partnerima poput Afrike, Indije i Kanade ključ za dalji razvoj evropske ekonomije.

Na manifestaciji predstavljeno 750 eksponata stoke i evidentirano 120.000 posetilaca u periodu od 16. do 21. maja

Novosadski sajam je od 16. do 21. maja organizovao 93. međunarodni poljoprivredni sajam, najveći agrobiznis događaj u ovom delu Evrope. Na sajmu je nastupilo 1.200 izlagača iz Srbije i oko 40 zemalja, dok je ukupna površina otvorenog prostora iznosila 40.000 kvadratnih metara, a poljoprivredna mehanizacija bila izložena na 35.000 kvadratnih metara. Zatvoreni izlagački prostor obuhvatao je dodatnih 10.000 kvadratnih metara.

Tokom manifestacije organizovano je osam kolektivnih izložbi na kojima su se predstavile Republika Češka, Italija, Španija, Crna Gora, Mađarska, Bosna i Hercegovina – Republika Srpska, Holandija i Delegacija Evropske unije. Na sajmu je održana i najveća nacionalna izložba stoke sa oko 750 eksponata, među kojima je bilo 136 goveda, 426 ovaca, 88 kopitara, kao i koza i 20 rasa živine.

Posebna pažnja posvećena je temama veštačke inteligencije u poljoprivredi, digitalizaciji, kvalitetu i bezbednosti hrane, zadrugarstvu, kao i ulozi mladih i žena u poljoprivredi. U Kongresnom centru „Master” i na štandovima izlagača održani su brojni stručni i poslovni skupovi, B2B sastanci, promocije i prezentacije.

Na izložbi organskih proizvoda, proizvoda sa oznakama geografskog porekla i kraft piva predstavilo se 47 izlagača. Kvalitet proizvoda i usluga ocenjivan je u više od 20 robnih grupa.

Na ulazima Novosadskog sajma evidentirano je oko 120.000 posetilaca, što potvrđuje veliki interes za poljoprivredu i prateće industrije. Partner sajma bila je Republika Češka, dok su među sponzorima bili kompanija Dunav osiguranje kao generalni sponzor, Al Dahra kao zlatni sponzor i Banka Poštanska štedionica kao banka-partner. Manifestaciju su podržali Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo zaštite životne sredine, Pokrajinska vlada, Grad Novi Sad i kompanija Kite DOO.