Južnokorejski proizvođač prodao 7,27 miliona vozila, dok je Folksvagen zabeležio profit od 9,7 milijardi dolara

Automobilska grupa Hjundai, koja uključuje Hjundai motors i KIA, ostvarila je operativni profit od 13,95 milijardi dolara u 2025. godini, što je prvi put da je južnokorejski proizvođač pretekao nemačku grupu Folksvagen po ovom pokazatelju, prenose ekonomske analize. Grupa Hjundai je time zauzela drugo mesto u svetu po operativnom profitu, dok je Folksvagen ostvario 9,7 milijardi dolara (8,9 milijardi evra) i pao na treće mesto.

Na svetskom tronu ostaje japanska Tojota sa 28,7 milijardi dolara operativnog profita, što je duplo više od Hjundaija. General Motors iz Sjedinjenih Američkih Država zauzeo je treće mesto sa 12,7 milijardi dolara operativnog profita.

Kada je reč o ukupnoj prodaji vozila, Tojota je tokom 2025. godine plasirala 11,32 miliona automobila, kamiona i autobusa širom sveta, dok je grupa Folksvagen predala ključeve za 8,98 miliona vozila. Hjundai je prodao 7,27 miliona vozila sa svojih proizvodnih traka.

Prodaja hibridnih vozila kod Hjundaija zabeležila je rast od 32 odsto u odnosu na prethodnu godinu, čime je širom sveta prodato više od milion hibridnih automobila. I pored toga, profit od hibrida u SAD je opao u poređenju sa 2024. godinom, što se pripisuje negativnom uticaju novih carina na uvoz južnokorejskih vozila, koje su iznosile između 15 i 25 odsto.

Južnokorejski ekonomisti ističu da je Hjundai, koji u SAD ostvaruje oko četvrtinu ukupne prodaje, relativno dobro reagovao na nove uslove na tržištu racionalizacijom poslovanja i proširenjem proizvodnje u SAD, za razliku od drugih proizvođača koji su se opredelili za povećanje cena. Tokom 2025. godine Hjundai je postigao rekordnu prodaju od 1,83 miliona automobila na američkom tržištu.

S druge strane, operativni profit Folksvagena pao je za više od 50 odsto u 2025. godini zbog američkih carina, ali i smanjenja prodaje na kineskom tržištu kao posledice jačanja domaće konkurencije.

Američka sirova nafta porasla na 99,68 dolara, inflatorni pritisci jačaju zbog poremećaja u snabdevanju

Brent sirova nafta, međunarodni standard za određivanje cena na svetskom tržištu, danas je dostigla vrednost od 104,73 dolara po barelu, što predstavlja rast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu, prema ekonomskim analizama. Američka referentna sirova nafta zabeležila je povećanje od jedan odsto i trenutno iznosi 99,68 dolara po barelu, što je skoro 50 odsto više u odnosu na period pre izbijanja sukoba.

Podaci pokazuju da je u poslednjih nešto više od nedelju dana, od kada je zatvoren Ormuški moreuz, više od 12 miliona barela ekvivalenta nafte dnevno isključeno iz upotrebe, prema istraživačkoj firmi Rystad Energy. Ovaj poremećaj doveo je do dodatnog pritiska na globalnu inflaciju, a poslednji izveštaj Univerziteta u Mičigenu ukazuje da je raspoloženje potrošača palo na najniži nivo u godini zbog rasta cena benzina.

Na Volstritu su u petak zabeleženi dodatni gubici, jer je cena nafte ponovo prešla prag od 100 dolara po barelu, što je dodatno podstaklo inflatorne pritiske. Istovremeno, američki dolar je oslabio u odnosu na japanski jen, dok je evro ojačao prema dolaru.

Specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomske odnose sa inostranstvom i šef Ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev izjavio je da očekuje da cene nafte premaše 150 dolara po barelu u naredne dve do tri nedelje, usled nastavka poremećaja u snabdevanju izazvanih sukobima na Bliskom istoku. “Prošlog juna smo prognozirali rast cena nafte na 100 dolara i više. Sada smo na putu da cene porastu na 150 dolara i više u naredne dve do tri nedelje, jer poremećaji u snabdevanju naftom zbog sukoba na Bliskom istoku utiču ne samo na logistiku već i na samu proizvodnju”, naveo je Dmitrijev.

Ako se rat nastavi i dalje bude ometao proizvodnju i transport nafte iz Persijskog zaliva, ekonomski analitičari ocenjuju da bi to moglo dodatno pojačati inflaciju na globalnom nivou.

Za pakete do 50 evra naplaćuje se 20 odsto PDV-a, 200 dinara carinski pregled i 60 dinara provizija

Pošta Srbije od 23. februara uvodi naplatu usluge zastupanja u sačinjavanju elektronske carinske deklaracije ili podnošenja pošiljke na carinski pregled za male pošiljke iz inostranstva, čime se faktički ukida besplatna dostava („free shipping“) za kupce iz Srbije. Svi koji su naručivali robu, posebno manje vrednosti, sa platformi poput Ali Express-a, suočiće se sa dodatnim troškovima koji mogu dostići nekoliko stotina dinara, što za pojedine proizvode premašuje njihovu vrednost.

Prema javno dostupnim cenovnicima, Pošta Srbije naplaćuje 200 dinara za uslugu carinskog pregleda i 60 dinara kao proviziju za prenos novca. Za pošiljke vrednosti do 50 evra, obračunava se i 20 odsto PDV-a na vrednost robe. Za robu vrednosti preko 50 evra, naplaćuje se 10 odsto carine na osnovnu vrednost, 20 odsto PDV-a na zbir vrednosti i carine, kao i 200 dinara fiksnog troška i jedan odsto provizije za uplatu dažbina.

Iz Pošte Srbije ističu da su svi cenovnici javno dostupni u poslovnicama i na zvaničnom sajtu kompanije. “Pošta Srbije vrši naplatu duga obračunatog od strane Uprave carina za one pošiljke za koje je zadužena upravo od Uprave carina. Za ove pošiljke, koje mogu biti pismonosne, paketske i EMS, kada prođu proceduru carinskog nadzora, Pošta naplaćuje uslugu zastupanja u sačinjavanju elektronske carinske deklaracije ili podnošenja pošiljke na carinski pregled u uvozu, kao i proviziju za uplatu duga obračunatog od strane carinskih organa saglasno cenovnicima”, navedeno je u saopštenju.

Naglašeno je da su trenutno od ovih naplata izuzeti „neregistrovani mali paketi“ iz Mađarske, sa oznakom koja počinje slovom U i završava sa HU, kod kojih su troškovi PDV-a i carine regulisani posebnim sporazumom. Sve ostale neregistrovane pošiljke sa komercijalnom robom iz međunarodnog poštanskog saobraćaja, od 23. februara obrađuju se kao registrovane pošiljke, što podrazumeva dodatne troškove i za kupce Ali Express-a.

Implementacijom novog sistema automatskog očitavanja vrednosti i sadržaja pošiljki, Pošta Srbije je skratila carinsku proceduru, pa paketi sa stranih onlajn trgovinskih platformi sada mogu stići korisnicima već dan nakon prispeća u Srbiju, bez višenedeljnog zadržavanja na carinskim terminalima. “Pošiljke koje stignu danas u poštu već sutra mogu biti isporučene, nezavisno da li su sa carinskim opterećenjem ili bez carinskog opterećenja”, izjavio je v.d. direktora Pošte Srbije Zoran Anđelković.

Prema podacima Udruženja potrošača Efektiva, za robu ispod 5 evra uz obećani „free shipping“, ukupni troškovi mogu dostići duplo veću cenu od plaćene. Za vrednosti preko 50 evra, ukupne dažbine iznose 32 odsto, uz dodatak fiksnog i procentualnog troška. Pravila naknadne naplate ne važe za platformu Temu, gde su svi troškovi već uključeni u cenu proizvoda.

Svi korisnici međunarodnih platformi koji su do sada računali na besplatnu dostavu, sada moraju da preispitaju isplativost naručivanja male robe iz inostranstva, budući da dodatni troškovi mogu značajno uticati na ukupnu cenu naručene robe.