Akcije kompanije Stelantis pale 3,6 odsto, dok se nove mere neće odnositi na vozila proizvedena u SAD

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavio je povećanje carina na automobile i kamione iz Evropske unije na 25 odsto, uz obrazloženje da EU nije u potpunosti ispoštovala trgovinski sporazum sa SAD. Tramp je ovu odluku objavio na svojoj platformi Truth Social, navodeći da će nove mere stupiti na snagu naredne nedelje. Prema njegovim rečima, povećane carine neće se primenjivati na vozila koja se proizvode u fabrikama na teritoriji SAD.

Prema izveštaju, ova odluka posebno pogađa kompaniju Stelantis, koja na američko tržište uvozi modele brendova Alfa Romeo, Fiiat i Maserati iz Evrope. Kao posledica najave, akcije kompanije Stelantis na američkom tržištu pale su do 3,6 odsto. Istovremeno, proizvođači kao što su Volkswagen, Mercedes-Benz Group i BMW imaju proizvodne kapacitete u SAD, što im omogućava da izbegnu nove carinske namete.

Trampov potez ponovo otvara trgovinski spor između Sjedinjenih Država i Evropske unije, u trenutku kada globalnu ekonomiju dodatno opterećuju posledice sukoba u Iranu i rast cena energenata. Prethodnim sporazumom, EU je pristala da ukine carine na američku industrijsku robu u zamenu za ograničenje od 15 odsto na većinu evropskih proizvoda. Međutim, implementacija dogovora naišla je na poteškoće, a evropski zakonodavci još nisu u potpunosti ratifikovali sporazum.

Kao dodatni razlog za tenzije, SAD su proširile carine na metale na veliki broj proizvoda, što je izazvalo optužbe iz EU da Vašington ne poštuje dogovorene obaveze. Evropska unija je zbog toga više puta odlagala ratifikaciju sporazuma, dok su obe strane nedavno iskazale spremnost da ga sprovedu u delo.

“Drago mi je da objavim da, s obzirom na to da Evropska unija ne poštuje naš potpuno dogovoreni trgovinski sporazum, sledeće nedelje povećavam carine na automobile i kamione koji dolaze u Sjedinjene Američke Države”, naveo je Tramp. “Jasno je dogovoreno da, ako proizvode automobile i kamione u fabrikama u SAD, neće biti carina”, dodao je američki predsednik.

Domaće kompanije mogu naplaćivati proizvode i usluge u stranim valutama, podrška NBS realizaciji preporuka Sive knjige inovacija

Narodna banka Srbije potvrdila je da domaće kompanije mogu vršiti naplatu svojih proizvoda i usluga u stranoj valuti od nerezidentnih kupaca prilikom onlajn prodaje, saopšteno je 1. maja 2026. godine. Ova odluka omogućava olakšano online poslovanje, unapređenje konkurentnosti srpske e-trgovine i ubrzava uključivanje domaće privrede u globalne tokove elektronskog poslovanja. Realizovana je jedna od prioritetnih preporuka Sive knjige inovacija, nakon što je Savet za male biznise NALED-a uputio inicijativu NBS radi razjašnjenja prakse u elektronskoj naplati.

Prema podacima iz NALED-a, sve više preduzeća i startapa u Srbiji prodaje proizvode i usluge kupcima iz inostranstva putem interneta, ali su se do sada suočavali sa problemom naplate. Kupcima iz inostranstva se u završnoj fazi kupovine prikazivala obaveza plaćanja isključivo u dinarima, iako su cene bile istaknute i u domaćoj i u stranoj valuti. To je dovodilo do odustajanja kupaca zbog nepoznate valute pri naplati, što je stvaralo utisak prevare.

“Problem je proisticao iz različitih tumačenja Zakona o deviznom poslovanju, posebno čl. 32. i 34, i dileme da li se obavezno dinarsko plaćanje odnosi i na prekogranične onlajn transakcije sa nerezidentima. Uglavnom su se primenjivala restriktivna tumačenja koja su ograničavala naplatu u devizama kupaca iz inostranstva, iako nije postojalo jasno uporište u regulativi. Zbog toga smo, u ime Saveta za male biznise NALED-a, uputili inicijativu Narodnoj banci Srbije za zvanično mišljenje radi razjašnjenja ove prakse”, izjavila je Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u.

Zvaničnim mišljenjem, Narodna banka Srbije je potvrdila da ne postoje regulatorne smetnje da rezident naplatu od nerezidenta-potrošača ostvari u devizama. Mesto izvršenja naplate vezuje se za banku platioca (potrošača), pa se, kada nerezident inicira plaćanje preko svoje banke u inostranstvu, takva transakcija ne smatra izvršenom u Republici Srbiji. Na taj način, potvrđeno je da se prekogranične transakcije u elektronskoj trgovini obavljaju tako što se plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrši slobodno. Istovremeno, NBS je istakla da prikaz cene u dinarima u završnoj fazi kupovine nije predmet deviznih propisa, već zavisi od politike platforme i pružaoca platnih usluga.

„Ovo su izuzetno dobre vesti i potvrda od velikog značaja za sve kompanije u Srbiji koje svoje proizvode i usluge plasiraju putem interneta stranim kupcima. Zvaničan stav da je dozvoljena naplata u devizama od nerezidenata donosi nam potrebnu sigurnost u poslovanju. Ovo iskustvo ujedno potvrđuje koliko je važna kontinuirana i otvorena saradnja između privrede i institucija u razrešavanju praktičnih dilema koje često proizilaze iz različitih tumačenja propisa, a ne iz samog regulatornog okvira”, istakla je Sofija Popara Parmaković, ispred Saveta za male biznise NALED-a i platforme Pausal.rs.

Iz NALED-a ukazuju da je sledeći korak usklađivanje poslovnih politika banaka, procesora plaćanja i platformi za e-trgovinu sa ovim stavom NBS, kako bi se ostvarile očekivane koristi. U Sivoj knjizi inovacija 3.0 već su definisani ključni prioriteti za dalji razvoj inovacionog poslovnog okruženja, među kojima su regulisanje grupnog finansiranja, ulaganje dobrovoljnih penzijskih fondova u alternativni investicioni fond preduzetničkog kapitala i pojednostavljenje transfera novca u inostranstvo za nerezidente.

Podseća se da je Siva knjiga inovacija objavljena u okviru projekta StarTech vrednog osam miliona dolara, koji sprovode NALED i Philip Morris International, uz podršku Vlade Republike Srbije, sa ciljem ubrzanja digitalne transformacije domaće privrede i jačanja inovacionog potencijala Srbije.

Proizvodnja derivata nafte skočila 38,7 odsto, dok je prerađivačka industrija zabeležila rast od 8,4 odsto

Industrijska proizvodnja u Srbiji u martu 2026. godine bila je veća za 6,4 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju najnoviji podaci. U poređenju sa prosekom iz 2025. godine, martovska proizvodnja bila je viša za 10,5 odsto. Ipak, ukupno gledano, industrijska proizvodnja u periodu januar–mart 2026. zabeležila je pad od 0,8 odsto u odnosu na prvi kvartal 2025. godine.

Desezonirani indeks za mart 2026. godine, u odnosu na februar iste godine, pokazuje rast od 5,7 odsto za ukupnu industriju, dok je u sektoru prerađivačke industrije zabeležen rast od 11,4 odsto. Po sektorima, rudarstvo je u martu 2026. godine ostvarilo povećanje od 1,2 odsto, dok je prerađivačka industrija porasla za 8,4 odsto. Sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležio je blagi pad od 0,1 odsto.

Najveći doprinos rastu dala je proizvodnja derivata nafte, koja je, nakon zastoja u januaru, u martu 2026. godine porasla za čak 38,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, zahvaljujući povećanju proizvodnje u rafineriji Pančevo. Hemijska industrija takođe je zabeležila značajan međugodišnji rast od 32,1 odsto, što je povezano sa većom preradom nafte, iako je proizvodnja u ovim oblastima u prvom kvartalu i dalje ispod prošlogodišnjeg nivoa.

Prehrambena industrija ostvarila je rast od 3,7 odsto, dok je proizvodnja duvanskih proizvoda porasla za 12,7 odsto. Poseban značaj za ukupni rast industrije ima proizvodnja motornih vozila, pre svega zahvaljujući Stealntisu u Kragujevcu, koja je u martu i u prva tri meseca 2026. godine bila iznad 50 odsto više nego u istom periodu 2025. godine.

S druge strane, proizvodnja računara i elektronskih proizvoda smanjena je za 20 odsto u odnosu na mart 2025. godine, dok je proizvodnja osnovnih metala, koja se uglavnom odnosi na železaru u Smederevu, zabeležila pad od oko 10 odsto. U rudarstvu, proizvodnja uglja opala je za 6,6 odsto, dok je eksploatacija metala, pre svega iz Ziđinovih kompanija na istoku Srbije, zabeležila rast od 6,1 odsto.