Temperature do minus 3 stepena i samo 9,6 litara kiše po kvadratnom metru smanjili očekivanja poljoprivrednika
Ozima pšenica u Srednjem Banatu suočava se sa padom prinosa od čak 50 odsto nakon što su početkom maja zabeležene temperature do minus 3 stepena, a tokom aprila i maja palo je samo 9,6 litara kiše po kvadratnom metru. Prema izjavama poljoprivrednika, na pojedinim parcelama prinos može biti smanjen ili ga neće biti uopšte, dok je na drugim delovima zemlje stanje bolje, ali je i dalje neophodna kiša za optimalan razvoj zrna.
Agronom Dušan Berar iz sela Melenci ističe da je na petini njegovih površina pšenica oštećena, sa čak 60% klasa na kojima je zrno bilo šturo ili ga uopšte nije bilo. “Sada je još vidljivije da će ti delovi klasa koji su pobeleli da otpadnu”, izjavio je Berar, naglašavajući da je druga zaštita sprovedena kako bi se sačuvalo ono što je preostalo.
Slična situacija zabeležena je i kod drugih ratara. Zoran Mijin iz Jarkovca naveo je da će na 12 od ukupno 32 jutra pod srednje ranom sortom pšenice prinos biti umanjen minimum 50%. Bogoljub Vitomirov iz Tomaševca, koji je jesenas posejao 10 hektara pšenice, navodi da su oštećenja prisutna na dva hektara, sa vidljivim nedostatkom po pola klasa.
Snežana Parađenović iz PSS Zrenjanin potvrđuje da su na više lokaliteta u Srednjem Banatu vizuelnim pregledom uočena oštećenja izazvana niskim temperaturama. Simptomi uključuju bela oštećenja na vrhu ili polovini klasa, pa čak i na celom klasu, uz formiranje sitnih zrna ili potpuni izostanak zrna. Ove promene, kako navodi Parađenović, ne treba povezivati sa biljnim bolestima ili insektima.
Ekstreman pad temperature trajao je deset i više dana, sa prosečnim minimalnim temperaturama do minus 3 stepena, u trajanju od sedam do 24 dana, zavisno od lokaliteta. Parađenović ističe da će oštećenja na klasu ostaviti posledice po prinos, a hektolitarska masa zrna u sledećem periodu zavisi od padavina i ukupne kondicije biljaka.
Tokom aprila i maja u regionu je palo samo 9,6 litara po kvadratnom metru u prvoj polovini aprila, a zatim 30,6 litara u narednih desetak dana. Od januara do kraja maja, u Srednjem Banatu je ukupno zabeleženo od 92 do 172 litara padavina po kvadratnom metru, što je znatno ispod optimalnih vrednosti za ovaj period.
Stručnjaci upozoravaju da je manjak vlage obeležio celu godinu, uz smanjenje broja zrna po klasu. Bojan Jocković iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad navodi da je pšenica u solidnom stanju s obzirom na sušu, ali je evidentan niži prinos. On dodaje da je hitno potrebna nova kiša tokom faze mlečne zrelosti zrna, ali i da temperature ne prelaze 30-31 stepen kako ne bi došlo do dodatnog pogoršanja kvaliteta zrna.
Prema analizama, do polovine maja bilo je uočeno manje prisustvo leme, ali su žutilo i simptomi stresa posledica kombinacije niskih temperatura i nedostatka padavina. Ova godina ne ide na ruku ni pšenici ni ostalim ratarskim kulturama.
