Connect with us

Domaće

Porše izlazi iz Bugati Rimac, prodaje 45 odsto udela i 20,6 odsto u Rimac grupi

Nemački proizvođač automobila prodaje 45 odsto udela u Bugati Rimac i 20,6 odsto u Rimac grupi, nakon čega hrvatska kompanija preuzima punu kontrolu

Published

1 hour ago

on

pexels-photo-8539972

Nemački proizvođač automobila prodaje 45 odsto udela u Bugati Rimac i 20,6 odsto u Rimac grupi, nakon čega hrvatska kompanija preuzima punu kontrolu

Nemačka automobilska kompanija Porše saopštila je da je postigla dogovor o prodaji svog udela od 45 odsto u zajedničkoj kompaniji Bugati Rimac, čime se potpuno povlači iz ovog preduzeća koje upravlja luksuznim brendom Bugati. Prema uslovima transakcije, Porše će svoj udeo prodati konzorcijumu koji predvodi investiciona firma HOF kapital, iza koje stoji egipatska milijarderska porodica Saviris. Istovremeno, Porše prodaje i 20,6 odsto svog udela u Rimac grupi, čime potpuno izlazi iz vlasničke strukture hrvatskog proizvođača električnih automobila visokih performansi.

Nakon završetka transakcije, Rimac grupa iz Hrvatske preuzima kompletnu kontrolu nad kompanijom Bugati Rimac, a biće formirano i novo strateško partnerstvo sa investitorima HOF kapital i Blu fajv kapital. Prema navodima, osnivač Rimac grupe Mate Rimac time postaje jedan od najvećih akcionara u novoj vlasničkoj strukturi.

Izvršni direktor Poršea Mihael Lajters izjavio je da kompanija ceni dosadašnju uspešnu saradnju sa hrvatskim proizvođačem električnih vozila, ali da sada želi da usmeri resurse na svoj glavni biznis. Mate Rimac je povodom transakcije istakao da nova struktura omogućava brže sprovođenje dugoročne strategije razvoja brenda Bugati Rimac, kao i jače partnerstvo sa novim investitorima.

“Porše je bio naš ključni partner i duboko smo zahvalni na njihovoj ulozi u osnivanju kompanije Bugati Rimac. Zahvaljujući snažnim temeljima koje su nam pružili, sada imamo strukturu koja nam omogućava da još brže ostvarimo našu dugoročnu viziju. Radujemo se saradnji sa našim novim partnerima”, naveo je Mate Rimac na zvaničnoj veb stranici Rimac grupe.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Cene dizela pale 2,5 odsto na Mediteranu, u Srbiji porasle na 219 dinara

Brent završava nedelju iznad 105 dolara, dok je akciza na gasna ulja 55,53 dinara po litru do 8. maja

Published

10 minutes ago

on

April 24, 2026

By

Brent završava nedelju iznad 105 dolara, dok je akciza na gasna ulja 55,53 dinara po litru do 8. maja

Na svetskim berzama nafte i derivata ove sedmice zabeležen je rast, dok su cene goriva na Mediteranu išle u suprotnim smerovima: ultraniskosumporni dizel pojeftinio je oko 2,5 odsto i sada se kreće od 710 do 730 dolara po toni, dok je premijum bezolovni benzin poskupeo za isti procenat na 770 do 780 dolara po toni. Cena brenta na svetskim berzama završava nedelju iznad 105 dolara za barel, a sedmični prosek porastao je više od 6 odsto zbog uticaja geopolitike i rata na Bliskom istoku.

U zemljama regiona, poput Crne Gore i Hrvatske, vozači ove nedelje plaćaju gorivo do sedam centi manje nego prethodnih nedelja. Suprotno tome, u Srbiji je cena dizela povećana na maksimalnih 219 dinara za litar, što je dva dinara više nego ranije, dok cena bezolovnog benzina BMB95 ostaje nepromenjena na 191 dinar za litar do narednog četvrtka.

Vlada Srbije je 10. aprila donela dopunu Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte, kojom su privremeno utvrđeni novi iznosi akciza na gorivo. Uredba je produžena do 8. maja, pa je akciza na bezolovni benzin i dalje 54 dinara po litru, dok je za gasna ulja 55,53 dinara po litru. Prema objavi u “Službenom glasniku”, nova Uredba o izmeni ograničenja visine cena derivata nafte stupa na snagu danas, a nivo akciza dodatno je smanjen sa 20 na 25 odsto u odnosu na zakonski nivo.

Maloprodajne cene goriva u Srbiji određuju se prema Uredbi o ograničenju cena goriva, koja je na snazi od februara 2022. godine i produžena je do 23. juna. Cena derivata formira se na osnovu srednje veleprodajne cene koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva, uz dodatak maloprodajne marže i PDV-a. Za obračun ne važi cena domaće rafinerije, već prosek kotacija na berzi Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, luka Đenova/Lavera), dok domaća rafinerija trenutno ne radi već dva meseca zbog zastoja u snabdevanju naftom.

Kako je istaknuto u aktuelnim analizama, ovakav način određivanja cena i ograničavanje akciza omogućili su relativno stabilne cene na pumpama, uz minimalna pomeranja tokom poslednjih nedelja.

Pročitaj još

Domaće

Levi9 zatvara kancelariju u Zrenjaninu zbog promena u IT sektoru

Međunarodna IT kompanija smanjuje broj pozicija i fokusira investicije na AI, data, cloud i product engineering

Published

30 minutes ago

on

April 24, 2026

By

Međunarodna IT kompanija smanjuje broj pozicija i fokusira investicije na AI, data, cloud i product engineering

Međunarodna IT kompanija Levi9, sa sedištem u Amsterdamu, najavila je zatvaranje kancelarije u Zrenjaninu i smanjenje broja radnih mesta na preostalim lokacijama u Novom Sadu i Beogradu, navodi se u zvaničnom saopštenju kompanije. Ova odluka deo je šireg restrukturiranja usled promena u IT industriji, posebno pod uticajem razvoja veštačke inteligencije i automatizacije.

Levi9 posluje u Srbiji kroz tri razvojna centra, od kojih je Novi Sad glavni, a među klijentima su globalni brendovi kao što su Heineken i Adidas. Kompanija ističe da je neophodno da se prilagodi aktuelnim trendovima na tržištu i da investira u oblasti koje će definisati budućnost, kao što su AI, data, cloud i product engineering.

„Danas smo sa timom u Zrenjaninu podelili vesti oko važnih organizacionih promena koje nas očekuju. Kao deo šire promene u načinu na koji isporučujemo vrednost našim klijentima odlučili smo da zatvorimo kancelariju u Zrenjaninu, i da smanjimo određeni broj pozicija na druge dve lokacije. Ovakva odluka posledica je brzih promena u našoj industriji, na koje ne možemo ostati imuni. Napredak tehnologije, kroz AI i automatizaciju, menja posao kojim se bavimo, ali i veštine IT stručnjaka koje su potrebne. Ove promene zahtevaju adaptaciju veština, organizacije timova, i konvergiranje pojedinih pozicija“, navodi se u saopštenju Levi9.

Kompanija takođe naglašava da restrukturisanje nije povezano sa individualnim performansama zaposlenih. „Najneri na koje se ove promene odnose vredno su radili, i mnogi od njih su kreirali sisteme koji se koriste u produkciji širom sveta. Njihov doprinos je napravio impakt“, izjavila je Anđelina Best, generalna direktorka Levi9.

Za zaposlene koji napuštaju kompaniju biće obezbeđena podrška kroz pakete otpremnine, karijerno savetovanje i preporuke unutar profesionalnih mreža. Levi9 je deo aktuelnih trendova u globalnoj IT industriji, gde kompanije širom sveta, uključujući i velike brendove, sprovode restrukturiranja zbog ubrzanog razvoja veštačke inteligencije i promena na tržištu rada.

Pročitaj još

Domaće

Više od 200 enigmata u Srbiji, honorari simbolični, najbolji u SAD dobijaju 500 dolara

Enigmatski savez Srbije okuplja polovinu aktivnih članova, dok autori ukrštenica u SAD mogu zaraditi čak 500 dolara po radu

Published

1 hour ago

on

April 24, 2026

By

Enigmatski savez Srbije okuplja polovinu aktivnih članova, dok autori ukrštenica u SAD mogu zaraditi čak 500 dolara po radu

Enigmatika, poznata kao deseta umetnost, okuplja više od 200 aktivnih enigmata u Srbiji, ali većina njih se ovim poslom bavi iz hobija, jer su honorari simbolični ili se rad često ne plaća. Prema podacima Enigmatskog saveza Srbije, koji postoji 40 godina, oko polovine domaćih enigmata su članovi ovog udruženja, a u zemlji deluje četiri registrovana enigmatska kluba i šest sekcija iz gradova poput Beograda, Bora, Kikinde, Sombora, Valjeva, Loznice, Niša, Požarevca i Pećinaca.

Iskustva domaćih autora pokazuju da se od enigmatike teško može živeti, jer je većina angažovana na osnovu malih honorara, a često i bez nadoknade. Iako je ranije situacija bila povoljnija, danas pritisak krize u štampi dodatno otežava finansiranje. Za poređenje, autori ukrštenica u američkom listu „Njujork Tajms“ mogu da dobiju 500 dolara za najbolju ukrštenicu, dok su u Srbiji honorari u enigmatskim časopisima i rubrikama mnogo niži ili ih nema.

Prema rečima Dragana Lojanice, jednog od najpoznatijih srpskih enigmata, izrada ukrštenica, anagrama i drugih zagonetki najčešće je strast koja traje ceo život, a zadovoljstvo stvaranja upoređuje sa osećajem kada fudbaler postigne gol. Danas je rad olakšan digitalnim rečnicima i kompjuterskim alatima, dok su ranije osnovna oprema bili papir, olovka i rečnici.

Enigmatski savez Srbije finansira se iz članarina i donacija, a u Leksikonu srpskih enigmata, autori Miroslav Lazarević i Jovan Vuković predstavili su više od 400 enigmata i istoriju ove delatnosti. Ova publikacija je nagrađena od strane Udruženja novinara Srbije. Među poznatim ličnostima koje su se bavile zagonetkama navode se Vuk Karadžić, Dimitrije Davidović, Đorđe Natošević, kao i savremenici Ljubivoje Ršumović, Milovan Danojlić i Bora Đorđević.

U Srbiji je mali broj profesionalnih enigmata, a reč je uglavnom o urednicima i sastavljačima u enigmatskim rubrikama i časopisima kao što su „Politikina Enigmatika“, „Razbibriga“ i „Mala enigma“ u okviru „Večernjih novosti“. Vladimir Šarić, predsednik Saveza od 2021. godine, ističe da je enigmatika najčešće hobi, ali i da ima profesionalaca koji rade za male honorare ili besplatno, dok tačne iznose zarade ne može da precizira. On sa 75 godina nastavlja da sastavlja ukrštenice za lokalne novine i povremeno učestvuje na konkursima.

Pročitaj još

U Trendu