Connect with us

Domaće

Intel ostvario prihod od 13,58 milijardi dolara, akcije porasle 20 odsto nakon kvartalnih rezultata

Prihodi kompanije porasli 7,2 odsto na godišnjem nivou, segment centara podataka dostigao 5,1 milijardu dolara

Published

1 hour ago

on

g1fdfb49809dccd82c70269c40c1e95a30b6e7efd443445d58fdcff3c831065f135791dfa6f7925fcf3c16bde385081307f5f68f2151ff6dc0a3ba7e88d2f5da0_1280

Prihodi kompanije porasli 7,2 odsto na godišnjem nivou, segment centara podataka dostigao 5,1 milijardu dolara

Američka tehnološka kompanija Intel zabeležila je rast akcija od 20 odsto nakon objave finansijskih rezultata za prvi kvartal 2026. godine. Prihod Intela u ovom periodu iznosio je 13,58 milijardi dolara, dok je prilagođena dobit po akciji dostigla 29 centi. Ovi rezultati značajno su premašili očekivanja tržišta, koja su iznosila 12,42 milijarde dolara prihoda i svega jedan cent dobiti po akciji.

Ukupni prihod kompanije porastao je za 7,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, čime je zaustavljen trend stagnacije i pada koji je Intel beležio u prethodnim kvartalima. Najveći doprinos rastu došao je iz segmenta centara podataka, gde su prihodi skočili za 22 odsto i dostigli 5,1 milijardu dolara, što je rezultat povećane tražnje za CPU procesorima u okviru AI infrastrukture.

Intel je naglasio da se, sa razvojem veštačke inteligencije, sve veći broj zadataka prebacuje na centralne procesore (CPU), a ne samo na grafičke procesore (GPU), koji su do sada dominirali na tržištu. Izvršni direktor kompanije Lip-Bu Tan izjavio je: „CPU ponovo postaje ključni temelj AI infrastrukture, dok klijenti sve češće traže rešenja koja kombinuju različite tipove procesorske snage.“

Investitori su dodatno ohrabreni prognozom Intela za drugi kvartal 2026. godine, u kojem kompanija očekuje prihod između 13,8 i 14,8 milijardi dolara, što premašuje tržišna očekivanja. I pored pozitivnih rezultata, Intel je u prvom kvartalu 2026. zabeležio gubitak od 4,28 milijardi dolara, dok nastavlja ulaganja u modernizaciju proizvodnih kapaciteta i razvoj novih tehnologija.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Cene dizela pale 2,5 odsto na Mediteranu, u Srbiji porasle na 219 dinara

Brent završava nedelju iznad 105 dolara, dok je akciza na gasna ulja 55,53 dinara po litru do 8. maja

Published

15 minutes ago

on

April 24, 2026

By

Brent završava nedelju iznad 105 dolara, dok je akciza na gasna ulja 55,53 dinara po litru do 8. maja

Na svetskim berzama nafte i derivata ove sedmice zabeležen je rast, dok su cene goriva na Mediteranu išle u suprotnim smerovima: ultraniskosumporni dizel pojeftinio je oko 2,5 odsto i sada se kreće od 710 do 730 dolara po toni, dok je premijum bezolovni benzin poskupeo za isti procenat na 770 do 780 dolara po toni. Cena brenta na svetskim berzama završava nedelju iznad 105 dolara za barel, a sedmični prosek porastao je više od 6 odsto zbog uticaja geopolitike i rata na Bliskom istoku.

U zemljama regiona, poput Crne Gore i Hrvatske, vozači ove nedelje plaćaju gorivo do sedam centi manje nego prethodnih nedelja. Suprotno tome, u Srbiji je cena dizela povećana na maksimalnih 219 dinara za litar, što je dva dinara više nego ranije, dok cena bezolovnog benzina BMB95 ostaje nepromenjena na 191 dinar za litar do narednog četvrtka.

Vlada Srbije je 10. aprila donela dopunu Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte, kojom su privremeno utvrđeni novi iznosi akciza na gorivo. Uredba je produžena do 8. maja, pa je akciza na bezolovni benzin i dalje 54 dinara po litru, dok je za gasna ulja 55,53 dinara po litru. Prema objavi u “Službenom glasniku”, nova Uredba o izmeni ograničenja visine cena derivata nafte stupa na snagu danas, a nivo akciza dodatno je smanjen sa 20 na 25 odsto u odnosu na zakonski nivo.

Maloprodajne cene goriva u Srbiji određuju se prema Uredbi o ograničenju cena goriva, koja je na snazi od februara 2022. godine i produžena je do 23. juna. Cena derivata formira se na osnovu srednje veleprodajne cene koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva, uz dodatak maloprodajne marže i PDV-a. Za obračun ne važi cena domaće rafinerije, već prosek kotacija na berzi Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, luka Đenova/Lavera), dok domaća rafinerija trenutno ne radi već dva meseca zbog zastoja u snabdevanju naftom.

Kako je istaknuto u aktuelnim analizama, ovakav način određivanja cena i ograničavanje akciza omogućili su relativno stabilne cene na pumpama, uz minimalna pomeranja tokom poslednjih nedelja.

Pročitaj još

Domaće

Levi9 zatvara kancelariju u Zrenjaninu zbog promena u IT sektoru

Međunarodna IT kompanija smanjuje broj pozicija i fokusira investicije na AI, data, cloud i product engineering

Published

35 minutes ago

on

April 24, 2026

By

Međunarodna IT kompanija smanjuje broj pozicija i fokusira investicije na AI, data, cloud i product engineering

Međunarodna IT kompanija Levi9, sa sedištem u Amsterdamu, najavila je zatvaranje kancelarije u Zrenjaninu i smanjenje broja radnih mesta na preostalim lokacijama u Novom Sadu i Beogradu, navodi se u zvaničnom saopštenju kompanije. Ova odluka deo je šireg restrukturiranja usled promena u IT industriji, posebno pod uticajem razvoja veštačke inteligencije i automatizacije.

Levi9 posluje u Srbiji kroz tri razvojna centra, od kojih je Novi Sad glavni, a među klijentima su globalni brendovi kao što su Heineken i Adidas. Kompanija ističe da je neophodno da se prilagodi aktuelnim trendovima na tržištu i da investira u oblasti koje će definisati budućnost, kao što su AI, data, cloud i product engineering.

„Danas smo sa timom u Zrenjaninu podelili vesti oko važnih organizacionih promena koje nas očekuju. Kao deo šire promene u načinu na koji isporučujemo vrednost našim klijentima odlučili smo da zatvorimo kancelariju u Zrenjaninu, i da smanjimo određeni broj pozicija na druge dve lokacije. Ovakva odluka posledica je brzih promena u našoj industriji, na koje ne možemo ostati imuni. Napredak tehnologije, kroz AI i automatizaciju, menja posao kojim se bavimo, ali i veštine IT stručnjaka koje su potrebne. Ove promene zahtevaju adaptaciju veština, organizacije timova, i konvergiranje pojedinih pozicija“, navodi se u saopštenju Levi9.

Kompanija takođe naglašava da restrukturisanje nije povezano sa individualnim performansama zaposlenih. „Najneri na koje se ove promene odnose vredno su radili, i mnogi od njih su kreirali sisteme koji se koriste u produkciji širom sveta. Njihov doprinos je napravio impakt“, izjavila je Anđelina Best, generalna direktorka Levi9.

Za zaposlene koji napuštaju kompaniju biće obezbeđena podrška kroz pakete otpremnine, karijerno savetovanje i preporuke unutar profesionalnih mreža. Levi9 je deo aktuelnih trendova u globalnoj IT industriji, gde kompanije širom sveta, uključujući i velike brendove, sprovode restrukturiranja zbog ubrzanog razvoja veštačke inteligencije i promena na tržištu rada.

Pročitaj još

Domaće

Više od 200 enigmata u Srbiji, honorari simbolični, najbolji u SAD dobijaju 500 dolara

Enigmatski savez Srbije okuplja polovinu aktivnih članova, dok autori ukrštenica u SAD mogu zaraditi čak 500 dolara po radu

Published

1 hour ago

on

April 24, 2026

By

Enigmatski savez Srbije okuplja polovinu aktivnih članova, dok autori ukrštenica u SAD mogu zaraditi čak 500 dolara po radu

Enigmatika, poznata kao deseta umetnost, okuplja više od 200 aktivnih enigmata u Srbiji, ali većina njih se ovim poslom bavi iz hobija, jer su honorari simbolični ili se rad često ne plaća. Prema podacima Enigmatskog saveza Srbije, koji postoji 40 godina, oko polovine domaćih enigmata su članovi ovog udruženja, a u zemlji deluje četiri registrovana enigmatska kluba i šest sekcija iz gradova poput Beograda, Bora, Kikinde, Sombora, Valjeva, Loznice, Niša, Požarevca i Pećinaca.

Iskustva domaćih autora pokazuju da se od enigmatike teško može živeti, jer je većina angažovana na osnovu malih honorara, a često i bez nadoknade. Iako je ranije situacija bila povoljnija, danas pritisak krize u štampi dodatno otežava finansiranje. Za poređenje, autori ukrštenica u američkom listu „Njujork Tajms“ mogu da dobiju 500 dolara za najbolju ukrštenicu, dok su u Srbiji honorari u enigmatskim časopisima i rubrikama mnogo niži ili ih nema.

Prema rečima Dragana Lojanice, jednog od najpoznatijih srpskih enigmata, izrada ukrštenica, anagrama i drugih zagonetki najčešće je strast koja traje ceo život, a zadovoljstvo stvaranja upoređuje sa osećajem kada fudbaler postigne gol. Danas je rad olakšan digitalnim rečnicima i kompjuterskim alatima, dok su ranije osnovna oprema bili papir, olovka i rečnici.

Enigmatski savez Srbije finansira se iz članarina i donacija, a u Leksikonu srpskih enigmata, autori Miroslav Lazarević i Jovan Vuković predstavili su više od 400 enigmata i istoriju ove delatnosti. Ova publikacija je nagrađena od strane Udruženja novinara Srbije. Među poznatim ličnostima koje su se bavile zagonetkama navode se Vuk Karadžić, Dimitrije Davidović, Đorđe Natošević, kao i savremenici Ljubivoje Ršumović, Milovan Danojlić i Bora Đorđević.

U Srbiji je mali broj profesionalnih enigmata, a reč je uglavnom o urednicima i sastavljačima u enigmatskim rubrikama i časopisima kao što su „Politikina Enigmatika“, „Razbibriga“ i „Mala enigma“ u okviru „Večernjih novosti“. Vladimir Šarić, predsednik Saveza od 2021. godine, ističe da je enigmatika najčešće hobi, ali i da ima profesionalaca koji rade za male honorare ili besplatno, dok tačne iznose zarade ne može da precizira. On sa 75 godina nastavlja da sastavlja ukrštenice za lokalne novine i povremeno učestvuje na konkursima.

Pročitaj još

U Trendu