Connect with us

Domaće

Mark Mobius usmerio milijarde dolara na tržišta u razvoju tokom 30 godina

Investitor posetio najmanje 112 zemalja, bio izvršni predsednik Templeton Emerging Markets Group više od tri decenije

Published

1 hour ago

on

pexels-photo-3782154

Investitor posetio najmanje 112 zemalja, bio izvršni predsednik Templeton Emerging Markets Group više od tri decenije

Mark Mobius, poznat kao pionir ulaganja u tržišta u razvoju, preminuo je u sredu u 89. godini života, objavljeno je na njegovoj LinkedIn stranici. Tokom više od 30 godina kao izvršni predsednik Templeton Emerging Markets Group, Mobius je doprineo usmeravanju milijardi dolara u regione koje su investitori sa Zapada godinama zanemarivali. Posetio je najmanje 112 zemalja, često putujući na desetine destinacija godišnje u potrazi za potcenjenim kompanijama i ekonomijama.

Mobius je bio poznat po svojoj filozofiji da nestabilnost tržišta predstavlja priliku za ulaganja, a ne pretnju. Svoja iskustva je prenosio kroz knjige, poput ‘Pasoš za profit’ i ‘Mala knjiga o tržištima u razvoju’ iz 2012. godine, u kojoj je istakao važnost upoznavanja lokalnih zajednica iza svakog bilansa stanja i berzanskog tikera. Njegov pristup, zasnovan na neposrednom posmatranju ekonomskih prilika na terenu, uticao je na generacije portfolio menadžera i promenio način na koji investitori gledaju na tržišta u razvoju.

Još početkom ove godine, Mobius je aktivno proučavao nova tržišta i pisao o mogućim promenama u zemljama poput Venecuele. Isticao je da bi političke promene, poput mogućeg odlaska predsednika Nikolasa Madura, mogle otvoriti nove prilike za strane investitore i ekonomski oporavak.

Rođen je u Hempstedu, Njujork, kao Džozef Bernhard Mark Mobius, od portorikanskog oca i nemačke majke. Doktorirao je ekonomiju na Masačusetskom tehnološkom institutu (MIT) 1964. godine, braneći tezu o komunikacionim satelitima. Pre investicione karijere, radio je u agenciji za zastupanje talenata, kao nastavnik, marketinški stručnjak za Snupijeve proizvode u Aziji i kao politički konsultant.

Kompanija Mobius Investments saopštila je da će nakon njegove smrti rukovodeće odgovornosti preuzeti partneri Džon Ninia i Erik Nguen.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Cene dizela pale 2,5 odsto na Mediteranu, u Srbiji porasle na 219 dinara

Brent završava nedelju iznad 105 dolara, dok je akciza na gasna ulja 55,53 dinara po litru do 8. maja

Published

12 minutes ago

on

April 24, 2026

By

Brent završava nedelju iznad 105 dolara, dok je akciza na gasna ulja 55,53 dinara po litru do 8. maja

Na svetskim berzama nafte i derivata ove sedmice zabeležen je rast, dok su cene goriva na Mediteranu išle u suprotnim smerovima: ultraniskosumporni dizel pojeftinio je oko 2,5 odsto i sada se kreće od 710 do 730 dolara po toni, dok je premijum bezolovni benzin poskupeo za isti procenat na 770 do 780 dolara po toni. Cena brenta na svetskim berzama završava nedelju iznad 105 dolara za barel, a sedmični prosek porastao je više od 6 odsto zbog uticaja geopolitike i rata na Bliskom istoku.

U zemljama regiona, poput Crne Gore i Hrvatske, vozači ove nedelje plaćaju gorivo do sedam centi manje nego prethodnih nedelja. Suprotno tome, u Srbiji je cena dizela povećana na maksimalnih 219 dinara za litar, što je dva dinara više nego ranije, dok cena bezolovnog benzina BMB95 ostaje nepromenjena na 191 dinar za litar do narednog četvrtka.

Vlada Srbije je 10. aprila donela dopunu Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte, kojom su privremeno utvrđeni novi iznosi akciza na gorivo. Uredba je produžena do 8. maja, pa je akciza na bezolovni benzin i dalje 54 dinara po litru, dok je za gasna ulja 55,53 dinara po litru. Prema objavi u “Službenom glasniku”, nova Uredba o izmeni ograničenja visine cena derivata nafte stupa na snagu danas, a nivo akciza dodatno je smanjen sa 20 na 25 odsto u odnosu na zakonski nivo.

Maloprodajne cene goriva u Srbiji određuju se prema Uredbi o ograničenju cena goriva, koja je na snazi od februara 2022. godine i produžena je do 23. juna. Cena derivata formira se na osnovu srednje veleprodajne cene koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva, uz dodatak maloprodajne marže i PDV-a. Za obračun ne važi cena domaće rafinerije, već prosek kotacija na berzi Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, luka Đenova/Lavera), dok domaća rafinerija trenutno ne radi već dva meseca zbog zastoja u snabdevanju naftom.

Kako je istaknuto u aktuelnim analizama, ovakav način određivanja cena i ograničavanje akciza omogućili su relativno stabilne cene na pumpama, uz minimalna pomeranja tokom poslednjih nedelja.

Pročitaj još

Domaće

Levi9 zatvara kancelariju u Zrenjaninu zbog promena u IT sektoru

Međunarodna IT kompanija smanjuje broj pozicija i fokusira investicije na AI, data, cloud i product engineering

Published

32 minutes ago

on

April 24, 2026

By

Međunarodna IT kompanija smanjuje broj pozicija i fokusira investicije na AI, data, cloud i product engineering

Međunarodna IT kompanija Levi9, sa sedištem u Amsterdamu, najavila je zatvaranje kancelarije u Zrenjaninu i smanjenje broja radnih mesta na preostalim lokacijama u Novom Sadu i Beogradu, navodi se u zvaničnom saopštenju kompanije. Ova odluka deo je šireg restrukturiranja usled promena u IT industriji, posebno pod uticajem razvoja veštačke inteligencije i automatizacije.

Levi9 posluje u Srbiji kroz tri razvojna centra, od kojih je Novi Sad glavni, a među klijentima su globalni brendovi kao što su Heineken i Adidas. Kompanija ističe da je neophodno da se prilagodi aktuelnim trendovima na tržištu i da investira u oblasti koje će definisati budućnost, kao što su AI, data, cloud i product engineering.

„Danas smo sa timom u Zrenjaninu podelili vesti oko važnih organizacionih promena koje nas očekuju. Kao deo šire promene u načinu na koji isporučujemo vrednost našim klijentima odlučili smo da zatvorimo kancelariju u Zrenjaninu, i da smanjimo određeni broj pozicija na druge dve lokacije. Ovakva odluka posledica je brzih promena u našoj industriji, na koje ne možemo ostati imuni. Napredak tehnologije, kroz AI i automatizaciju, menja posao kojim se bavimo, ali i veštine IT stručnjaka koje su potrebne. Ove promene zahtevaju adaptaciju veština, organizacije timova, i konvergiranje pojedinih pozicija“, navodi se u saopštenju Levi9.

Kompanija takođe naglašava da restrukturisanje nije povezano sa individualnim performansama zaposlenih. „Najneri na koje se ove promene odnose vredno su radili, i mnogi od njih su kreirali sisteme koji se koriste u produkciji širom sveta. Njihov doprinos je napravio impakt“, izjavila je Anđelina Best, generalna direktorka Levi9.

Za zaposlene koji napuštaju kompaniju biće obezbeđena podrška kroz pakete otpremnine, karijerno savetovanje i preporuke unutar profesionalnih mreža. Levi9 je deo aktuelnih trendova u globalnoj IT industriji, gde kompanije širom sveta, uključujući i velike brendove, sprovode restrukturiranja zbog ubrzanog razvoja veštačke inteligencije i promena na tržištu rada.

Pročitaj još

Domaće

Više od 200 enigmata u Srbiji, honorari simbolični, najbolji u SAD dobijaju 500 dolara

Enigmatski savez Srbije okuplja polovinu aktivnih članova, dok autori ukrštenica u SAD mogu zaraditi čak 500 dolara po radu

Published

1 hour ago

on

April 24, 2026

By

Enigmatski savez Srbije okuplja polovinu aktivnih članova, dok autori ukrštenica u SAD mogu zaraditi čak 500 dolara po radu

Enigmatika, poznata kao deseta umetnost, okuplja više od 200 aktivnih enigmata u Srbiji, ali većina njih se ovim poslom bavi iz hobija, jer su honorari simbolični ili se rad često ne plaća. Prema podacima Enigmatskog saveza Srbije, koji postoji 40 godina, oko polovine domaćih enigmata su članovi ovog udruženja, a u zemlji deluje četiri registrovana enigmatska kluba i šest sekcija iz gradova poput Beograda, Bora, Kikinde, Sombora, Valjeva, Loznice, Niša, Požarevca i Pećinaca.

Iskustva domaćih autora pokazuju da se od enigmatike teško može živeti, jer je većina angažovana na osnovu malih honorara, a često i bez nadoknade. Iako je ranije situacija bila povoljnija, danas pritisak krize u štampi dodatno otežava finansiranje. Za poređenje, autori ukrštenica u američkom listu „Njujork Tajms“ mogu da dobiju 500 dolara za najbolju ukrštenicu, dok su u Srbiji honorari u enigmatskim časopisima i rubrikama mnogo niži ili ih nema.

Prema rečima Dragana Lojanice, jednog od najpoznatijih srpskih enigmata, izrada ukrštenica, anagrama i drugih zagonetki najčešće je strast koja traje ceo život, a zadovoljstvo stvaranja upoređuje sa osećajem kada fudbaler postigne gol. Danas je rad olakšan digitalnim rečnicima i kompjuterskim alatima, dok su ranije osnovna oprema bili papir, olovka i rečnici.

Enigmatski savez Srbije finansira se iz članarina i donacija, a u Leksikonu srpskih enigmata, autori Miroslav Lazarević i Jovan Vuković predstavili su više od 400 enigmata i istoriju ove delatnosti. Ova publikacija je nagrađena od strane Udruženja novinara Srbije. Među poznatim ličnostima koje su se bavile zagonetkama navode se Vuk Karadžić, Dimitrije Davidović, Đorđe Natošević, kao i savremenici Ljubivoje Ršumović, Milovan Danojlić i Bora Đorđević.

U Srbiji je mali broj profesionalnih enigmata, a reč je uglavnom o urednicima i sastavljačima u enigmatskim rubrikama i časopisima kao što su „Politikina Enigmatika“, „Razbibriga“ i „Mala enigma“ u okviru „Večernjih novosti“. Vladimir Šarić, predsednik Saveza od 2021. godine, ističe da je enigmatika najčešće hobi, ali i da ima profesionalaca koji rade za male honorare ili besplatno, dok tačne iznose zarade ne može da precizira. On sa 75 godina nastavlja da sastavlja ukrštenice za lokalne novine i povremeno učestvuje na konkursima.

Pročitaj još

U Trendu