Međunarodna IT kompanija smanjuje broj pozicija i fokusira investicije na AI, data, cloud i product engineering

Međunarodna IT kompanija Levi9, sa sedištem u Amsterdamu, najavila je zatvaranje kancelarije u Zrenjaninu i smanjenje broja radnih mesta na preostalim lokacijama u Novom Sadu i Beogradu, navodi se u zvaničnom saopštenju kompanije. Ova odluka deo je šireg restrukturiranja usled promena u IT industriji, posebno pod uticajem razvoja veštačke inteligencije i automatizacije.

Levi9 posluje u Srbiji kroz tri razvojna centra, od kojih je Novi Sad glavni, a među klijentima su globalni brendovi kao što su Heineken i Adidas. Kompanija ističe da je neophodno da se prilagodi aktuelnim trendovima na tržištu i da investira u oblasti koje će definisati budućnost, kao što su AI, data, cloud i product engineering.

„Danas smo sa timom u Zrenjaninu podelili vesti oko važnih organizacionih promena koje nas očekuju. Kao deo šire promene u načinu na koji isporučujemo vrednost našim klijentima odlučili smo da zatvorimo kancelariju u Zrenjaninu, i da smanjimo određeni broj pozicija na druge dve lokacije. Ovakva odluka posledica je brzih promena u našoj industriji, na koje ne možemo ostati imuni. Napredak tehnologije, kroz AI i automatizaciju, menja posao kojim se bavimo, ali i veštine IT stručnjaka koje su potrebne. Ove promene zahtevaju adaptaciju veština, organizacije timova, i konvergiranje pojedinih pozicija“, navodi se u saopštenju Levi9.

Kompanija takođe naglašava da restrukturisanje nije povezano sa individualnim performansama zaposlenih. „Najneri na koje se ove promene odnose vredno su radili, i mnogi od njih su kreirali sisteme koji se koriste u produkciji širom sveta. Njihov doprinos je napravio impakt“, izjavila je Anđelina Best, generalna direktorka Levi9.

Za zaposlene koji napuštaju kompaniju biće obezbeđena podrška kroz pakete otpremnine, karijerno savetovanje i preporuke unutar profesionalnih mreža. Levi9 je deo aktuelnih trendova u globalnoj IT industriji, gde kompanije širom sveta, uključujući i velike brendove, sprovode restrukturiranja zbog ubrzanog razvoja veštačke inteligencije i promena na tržištu rada.

Enigmatski savez Srbije okuplja polovinu aktivnih članova, dok autori ukrštenica u SAD mogu zaraditi čak 500 dolara po radu

Enigmatika, poznata kao deseta umetnost, okuplja više od 200 aktivnih enigmata u Srbiji, ali većina njih se ovim poslom bavi iz hobija, jer su honorari simbolični ili se rad često ne plaća. Prema podacima Enigmatskog saveza Srbije, koji postoji 40 godina, oko polovine domaćih enigmata su članovi ovog udruženja, a u zemlji deluje četiri registrovana enigmatska kluba i šest sekcija iz gradova poput Beograda, Bora, Kikinde, Sombora, Valjeva, Loznice, Niša, Požarevca i Pećinaca.

Iskustva domaćih autora pokazuju da se od enigmatike teško može živeti, jer je većina angažovana na osnovu malih honorara, a često i bez nadoknade. Iako je ranije situacija bila povoljnija, danas pritisak krize u štampi dodatno otežava finansiranje. Za poređenje, autori ukrštenica u američkom listu „Njujork Tajms“ mogu da dobiju 500 dolara za najbolju ukrštenicu, dok su u Srbiji honorari u enigmatskim časopisima i rubrikama mnogo niži ili ih nema.

Prema rečima Dragana Lojanice, jednog od najpoznatijih srpskih enigmata, izrada ukrštenica, anagrama i drugih zagonetki najčešće je strast koja traje ceo život, a zadovoljstvo stvaranja upoređuje sa osećajem kada fudbaler postigne gol. Danas je rad olakšan digitalnim rečnicima i kompjuterskim alatima, dok su ranije osnovna oprema bili papir, olovka i rečnici.

Enigmatski savez Srbije finansira se iz članarina i donacija, a u Leksikonu srpskih enigmata, autori Miroslav Lazarević i Jovan Vuković predstavili su više od 400 enigmata i istoriju ove delatnosti. Ova publikacija je nagrađena od strane Udruženja novinara Srbije. Među poznatim ličnostima koje su se bavile zagonetkama navode se Vuk Karadžić, Dimitrije Davidović, Đorđe Natošević, kao i savremenici Ljubivoje Ršumović, Milovan Danojlić i Bora Đorđević.

U Srbiji je mali broj profesionalnih enigmata, a reč je uglavnom o urednicima i sastavljačima u enigmatskim rubrikama i časopisima kao što su „Politikina Enigmatika“, „Razbibriga“ i „Mala enigma“ u okviru „Večernjih novosti“. Vladimir Šarić, predsednik Saveza od 2021. godine, ističe da je enigmatika najčešće hobi, ali i da ima profesionalaca koji rade za male honorare ili besplatno, dok tačne iznose zarade ne može da precizira. On sa 75 godina nastavlja da sastavlja ukrštenice za lokalne novine i povremeno učestvuje na konkursima.

Prihodi kompanije porasli 7,2 odsto na godišnjem nivou, segment centara podataka dostigao 5,1 milijardu dolara

Američka tehnološka kompanija Intel zabeležila je rast akcija od 20 odsto nakon objave finansijskih rezultata za prvi kvartal 2026. godine. Prihod Intela u ovom periodu iznosio je 13,58 milijardi dolara, dok je prilagođena dobit po akciji dostigla 29 centi. Ovi rezultati značajno su premašili očekivanja tržišta, koja su iznosila 12,42 milijarde dolara prihoda i svega jedan cent dobiti po akciji.

Ukupni prihod kompanije porastao je za 7,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, čime je zaustavljen trend stagnacije i pada koji je Intel beležio u prethodnim kvartalima. Najveći doprinos rastu došao je iz segmenta centara podataka, gde su prihodi skočili za 22 odsto i dostigli 5,1 milijardu dolara, što je rezultat povećane tražnje za CPU procesorima u okviru AI infrastrukture.

Intel je naglasio da se, sa razvojem veštačke inteligencije, sve veći broj zadataka prebacuje na centralne procesore (CPU), a ne samo na grafičke procesore (GPU), koji su do sada dominirali na tržištu. Izvršni direktor kompanije Lip-Bu Tan izjavio je: „CPU ponovo postaje ključni temelj AI infrastrukture, dok klijenti sve češće traže rešenja koja kombinuju različite tipove procesorske snage.“

Investitori su dodatno ohrabreni prognozom Intela za drugi kvartal 2026. godine, u kojem kompanija očekuje prihod između 13,8 i 14,8 milijardi dolara, što premašuje tržišna očekivanja. I pored pozitivnih rezultata, Intel je u prvom kvartalu 2026. zabeležio gubitak od 4,28 milijardi dolara, dok nastavlja ulaganja u modernizaciju proizvodnih kapaciteta i razvoj novih tehnologija.