Enigmatski savez Srbije okuplja polovinu aktivnih članova, dok autori ukrštenica u SAD mogu zaraditi čak 500 dolara po radu

Enigmatika, poznata kao deseta umetnost, okuplja više od 200 aktivnih enigmata u Srbiji, ali većina njih se ovim poslom bavi iz hobija, jer su honorari simbolični ili se rad često ne plaća. Prema podacima Enigmatskog saveza Srbije, koji postoji 40 godina, oko polovine domaćih enigmata su članovi ovog udruženja, a u zemlji deluje četiri registrovana enigmatska kluba i šest sekcija iz gradova poput Beograda, Bora, Kikinde, Sombora, Valjeva, Loznice, Niša, Požarevca i Pećinaca.

Iskustva domaćih autora pokazuju da se od enigmatike teško može živeti, jer je većina angažovana na osnovu malih honorara, a često i bez nadoknade. Iako je ranije situacija bila povoljnija, danas pritisak krize u štampi dodatno otežava finansiranje. Za poređenje, autori ukrštenica u američkom listu „Njujork Tajms“ mogu da dobiju 500 dolara za najbolju ukrštenicu, dok su u Srbiji honorari u enigmatskim časopisima i rubrikama mnogo niži ili ih nema.

Prema rečima Dragana Lojanice, jednog od najpoznatijih srpskih enigmata, izrada ukrštenica, anagrama i drugih zagonetki najčešće je strast koja traje ceo život, a zadovoljstvo stvaranja upoređuje sa osećajem kada fudbaler postigne gol. Danas je rad olakšan digitalnim rečnicima i kompjuterskim alatima, dok su ranije osnovna oprema bili papir, olovka i rečnici.

Enigmatski savez Srbije finansira se iz članarina i donacija, a u Leksikonu srpskih enigmata, autori Miroslav Lazarević i Jovan Vuković predstavili su više od 400 enigmata i istoriju ove delatnosti. Ova publikacija je nagrađena od strane Udruženja novinara Srbije. Među poznatim ličnostima koje su se bavile zagonetkama navode se Vuk Karadžić, Dimitrije Davidović, Đorđe Natošević, kao i savremenici Ljubivoje Ršumović, Milovan Danojlić i Bora Đorđević.

U Srbiji je mali broj profesionalnih enigmata, a reč je uglavnom o urednicima i sastavljačima u enigmatskim rubrikama i časopisima kao što su „Politikina Enigmatika“, „Razbibriga“ i „Mala enigma“ u okviru „Večernjih novosti“. Vladimir Šarić, predsednik Saveza od 2021. godine, ističe da je enigmatika najčešće hobi, ali i da ima profesionalaca koji rade za male honorare ili besplatno, dok tačne iznose zarade ne može da precizira. On sa 75 godina nastavlja da sastavlja ukrštenice za lokalne novine i povremeno učestvuje na konkursima.

Prihodi kompanije porasli 7,2 odsto na godišnjem nivou, segment centara podataka dostigao 5,1 milijardu dolara

Američka tehnološka kompanija Intel zabeležila je rast akcija od 20 odsto nakon objave finansijskih rezultata za prvi kvartal 2026. godine. Prihod Intela u ovom periodu iznosio je 13,58 milijardi dolara, dok je prilagođena dobit po akciji dostigla 29 centi. Ovi rezultati značajno su premašili očekivanja tržišta, koja su iznosila 12,42 milijarde dolara prihoda i svega jedan cent dobiti po akciji.

Ukupni prihod kompanije porastao je za 7,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, čime je zaustavljen trend stagnacije i pada koji je Intel beležio u prethodnim kvartalima. Najveći doprinos rastu došao je iz segmenta centara podataka, gde su prihodi skočili za 22 odsto i dostigli 5,1 milijardu dolara, što je rezultat povećane tražnje za CPU procesorima u okviru AI infrastrukture.

Intel je naglasio da se, sa razvojem veštačke inteligencije, sve veći broj zadataka prebacuje na centralne procesore (CPU), a ne samo na grafičke procesore (GPU), koji su do sada dominirali na tržištu. Izvršni direktor kompanije Lip-Bu Tan izjavio je: „CPU ponovo postaje ključni temelj AI infrastrukture, dok klijenti sve češće traže rešenja koja kombinuju različite tipove procesorske snage.“

Investitori su dodatno ohrabreni prognozom Intela za drugi kvartal 2026. godine, u kojem kompanija očekuje prihod između 13,8 i 14,8 milijardi dolara, što premašuje tržišna očekivanja. I pored pozitivnih rezultata, Intel je u prvom kvartalu 2026. zabeležio gubitak od 4,28 milijardi dolara, dok nastavlja ulaganja u modernizaciju proizvodnih kapaciteta i razvoj novih tehnologija.

Nemački proizvođač automobila prodaje 45 odsto udela u Bugati Rimac i 20,6 odsto u Rimac grupi, nakon čega hrvatska kompanija preuzima punu kontrolu

Nemačka automobilska kompanija Porše saopštila je da je postigla dogovor o prodaji svog udela od 45 odsto u zajedničkoj kompaniji Bugati Rimac, čime se potpuno povlači iz ovog preduzeća koje upravlja luksuznim brendom Bugati. Prema uslovima transakcije, Porše će svoj udeo prodati konzorcijumu koji predvodi investiciona firma HOF kapital, iza koje stoji egipatska milijarderska porodica Saviris. Istovremeno, Porše prodaje i 20,6 odsto svog udela u Rimac grupi, čime potpuno izlazi iz vlasničke strukture hrvatskog proizvođača električnih automobila visokih performansi.

Nakon završetka transakcije, Rimac grupa iz Hrvatske preuzima kompletnu kontrolu nad kompanijom Bugati Rimac, a biće formirano i novo strateško partnerstvo sa investitorima HOF kapital i Blu fajv kapital. Prema navodima, osnivač Rimac grupe Mate Rimac time postaje jedan od najvećih akcionara u novoj vlasničkoj strukturi.

Izvršni direktor Poršea Mihael Lajters izjavio je da kompanija ceni dosadašnju uspešnu saradnju sa hrvatskim proizvođačem električnih vozila, ali da sada želi da usmeri resurse na svoj glavni biznis. Mate Rimac je povodom transakcije istakao da nova struktura omogućava brže sprovođenje dugoročne strategije razvoja brenda Bugati Rimac, kao i jače partnerstvo sa novim investitorima.

“Porše je bio naš ključni partner i duboko smo zahvalni na njihovoj ulozi u osnivanju kompanije Bugati Rimac. Zahvaljujući snažnim temeljima koje su nam pružili, sada imamo strukturu koja nam omogućava da još brže ostvarimo našu dugoročnu viziju. Radujemo se saradnji sa našim novim partnerima”, naveo je Mate Rimac na zvaničnoj veb stranici Rimac grupe.