Akcionarsko društvo Politika izdao 39,69 miliona novih akcija nominalne vrednosti 100 dinara, dok država sada upravlja sa oko 85 odsto kapitala

Elektroprivreda Srbije (EPS) postala je najveći akcionar Akcionarskog društva Politika nakon što je sprovedena konverzija duga u akcije, čime je EPS stekao 27,29 odsto vlasničkog udela, odnosno 14,67 miliona akcija. Proces je realizovan tokom jula 2026. godine, nakon što je Politika AD izdala ukupno 39,69 miliona novih akcija, svaka početne vrednosti od 100 dinara, s ciljem restrukturiranja kompanije i izbegavanja stečaja.

Politika AD je godinama nagomilavala dug za neplaćenu električnu energiju, koji je krajem aprila dostigao gotovo 1,5 milijardi dinara (oko 12,8 miliona evra). U skladu sa planom reorganizacije, poverioci su umesto novca dobili vlasničke udjele, dok su neki, poput NLB Komercijalne banke, zatražili da im se dug od preko 1,5 milijardi dinara izmiri novčano tokom narednih 10 godina.

Na listi najvećih akcionara odmah iza EPS-a nalazi se država Srbija sa udelom od 16,37 odsto, dok su drugi akcionari, poput Fonda PIO koji je ranije držao skoro 30 odsto vlasništva, sada svedeni na 8,32 odsto. Na listi deset najvećih akcionara su još i Elektrodistribucija Srbije sa 7,42 odsto, Dunav osiguranje sa 4,14 odsto i Agencija za osiguranje depozita sa 3,61 odsto. Ukupno, država kroz različite institucije i preduzeća sada upravlja sa oko 85 odsto kapitala Politike AD.

Pojedini poverioci, posebno strani investitori i beogradska komunalna preduzeća, glasali su protiv predloženog rešenja, ali su u skladu sa zakonom morali da ga prihvate jer odluka većine obavezuje sve. Tako su i oni koji su tražili isplatu u novcu postali akcionari kompanije, koja se više ne bavi izdavanjem novina, već upravljanjem imovinom i rešavanjem starih dugova.

Politika AD više nije vlasnik istoimenih dnevnih novina i izašla je iz vlasničke strukture preduzeća „Politika Novine i Magazini“, nakon što je njen udeo kupila firma „Media 026“ iz Vučaka kod Smedereva.

Prerada nafte u Rusiji pala 25%, domaća potrošnja benzina premašila 110.000 tona dnevno, cene porasle na 100 rubalja po litru

Rusija je u junu i julu 2026. godine, nakon intenzivnih napada dronovima na rafinerije i skladišta, bila primorana da hitno uveze 60.000 metričkih tona benzina iz Indije, dok je prerada nafte pala na 3,95 miliona barela dnevno – najniži nivo u poslednje dve decenije. Prema ekonomskim analizama, više od 20 ruskih rafinerija bilo je izloženo napadima, što je dovelo do smanjenja prerade i pada proizvodnje benzina za 17%, sa 1,03 miliona na 850.000 barela dnevno.

Kriza u snabdevanju motornim gorivom eskalirala je od avgusta 2025. godine, kada su ukrajinski napadi ciljano pogađali ključne objekte u regionima poput Rjazana i Volgograda. U letnjim mesecima 2026. godine deficit goriva dostigao je do 20% domaće potrošnje, a dnevna potrošnja benzina premašila je 110.000 tona. Na pumpama širom zemlje uvedene su rationing mere, često ograničavajući količinu na 15-50 litara po kupcu, dok su cene goriva u pojedinim regionima premašile 100 rubalja po litru. Na anektiranom Krimu proglašeno je vanredno stanje, sa potpunom zabranom prodaje goriva u određenim periodima.

Vlada Rusije pokušala je da stabilizuje tržište zabranom izvoza benzina (do kraja 2025. ili duže), delimičnim ograničenjima na dizel, subvencijama i poreskim promenama. Ipak, prema podacima iz jula 2026. godine, uvoz benzina morem iz Indije iznosio je najmanje 60.000 tona, uz planirane mesečne uvoze do 400.000 tona iz više zemalja, uključujući povećane isporuke iz Belorusije. Indijske rafinerije, poput Nayara Energy (u vlasništvu ruske Rosneft), prerađuju rusku sirovu naftu, a rafinirani proizvodi se izvoze nazad u Rusiju po premijum cenama. U junu 2026. ruska nafta činila je više od 50% indijskog uvoza.

Analitičari ukazuju da su ruske rafinerije u tehnološkoj i logističkoj defanzivi, jer su mnoge zavisne od zapadne opreme i rezervnih delova. Boris Aronstein, nezavisni analitičar, ocenjuje: „Ovo nije prva kriza goriva; događala se više puta pre rata. Ali ukrajinski napadi dronovima na rafinerije i skladišta učinili su ovo najtežom krizom u poslednjih nekoliko godina. Napadi su masovni, koordinirani i ponavljajući; rafinerije jednostavno nemaju vremena da poprave štetu od prethodnog napada pre sledećeg.“

Nestašica goriva uticala je na poljoprivredu, transport i turizam, dok su se u nekim regionima pojavile crne berze. Predsednik Vladimir Putin izjavio je da su zalihe samo 4% niže nego prethodne godine, ali analitičari smatraju da postoji strukturni problem: „Navodno postoje dobre zalihe goriva širom zemlje. Problem je što su na pogrešnom mestu“, kaže Kris Vifer, direktor Macro-Advisory Ltd. Sergej Vakulenko iz Carnegie Russia Eurasia Center dodaje: „Još je dug put pre nego što transport, poljoprivreda, industrijski sektori – ili, što je najvažnije, vojska – osete značajne nestašice goriva, ali upozorenje je tu“.

Ova situacija pokazuje ograničenja ruske energetske industrije pod sankcijama i kontinuiranim ratnim pritiscima, dok Indija profitira od jeftine sirovine i izvoza goriva po višim cenama.

Novi propisi donose efikasniju kontrolu zagađenja i formiranje Koordinacionog tela za sprovođenje akcionog plana od 2026. do 2029.

Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine na sednici održanoj 3. jula 2026. godine, čime je sistem zaštite životne sredine unapređen i domaće zakonodavstvo usklađeno sa regulativom Evropske unije. Novi zakon predviđa pojednostavljenje i digitalizaciju procesa izdavanja integrisanih dozvola za industrijska postrojenja, jačanje inspekcijskog nadzora, kao i veću transparentnost i uključivanje javnosti u postupak.

U okviru zakona uvodi se efikasnija kontrola industrijskog zagađivanja kroz primenu najboljih dostupnih tehnika i savremenih standarda zaštite životne sredine. Očekuje se da će ove mere doprineti višem nivou zaštite, efikasnijem radu nadležnih institucija i unapređenju sistema izdavanja i praćenja integrisanih dozvola.

Na istoj sednici usvojena je i Odluka o osnivanju Koordinacionog tela za praćenje sprovođenja Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina za period od 2026. do 2029. godine. Cilj ovog tela je efikasnija koordinacija i unapređenje sprovođenja mera definisanih Akcionim planom, uz učešće predstavnika državnih organa, nezavisnih institucija i nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Predsedavanje Koordinacionim telom povereno je ministru za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a po potrebi će se uključivati i predstavnici drugih institucija i organizacija civilnog društva.

Vlada je donela i zaključak o usvajanju Migracionog profila Republike Srbije za 2025. godinu, dokumenta koji objedinjuje podatke više državnih organa i pruža sveobuhvatnu analizu migracionih kretanja tokom 2025. godine. Redovno ažuriranje ovog profila deo je zakonskih obaveza i usklađivanja sa međunarodnim standardima u oblasti migracija. Za sprovođenje ovog zaključka nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Srbije.

Usvajanjem ovih akata Vlada Srbije jača institucionalne mehanizme za zaštitu životne sredine i prava nacionalnih manjina, istovremeno unapređujući transparentnost i efikasnost u upravljanju migracijama.