Startapi iz Srbije mogu da konkurišu za sredstva do 60.000 evra po projektu, uz dodatne programe najavljene za 2027. godinu

Evropska mreža za inovacije u oblasti hrane, EIT Food, otvorila je prijave za više programa u okviru kojih je ukupno dostupno do 2,5 miliona evra za razvoj inovacija u sektoru hrane i poljoprivrede. Startapi, kompanije, istraživači, studenti i preduzetnici iz Srbije imaju mogućnost da do 31. jula apliciraju za program “Proof of Concept Co-Financing Instrument”, koji obezbeđuje podršku do 60.000 evra po učesniku za testiranje inovativnih rešenja u saradnji sa poslovnim partnerima.

Na jesen se otvara i Test Farms program, namenjen startapima u kasnijoj fazi razvoja, gde je predviđeno 4.000 evra podrške po timu za testiranje rešenja na poljoprivrednim gazdinstvima širom Evrope. Prema podacima, udeo agri-tech inovacija u ukupnom broju inovacija iznosi svega 4 odsto, što ukazuje na veliki prostor za napredak domaćih inovacionih timova.

Kako je izjavio Todo Terzić, šef Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u i predstavnik EIT Food-a za Srbiju: „Zato želimo da povežemo domaće timove sa programima, partnerima i finansijskom podrškom koje EIT Food nudi i pomognemo im da svoje ideje pretvore u uspešna tržišna rešenja. Kao EIT Food Country Representative za Srbiju, NALED je na raspolaganju svim zainteresovanima za dodatne informacije, podršku u odabiru odgovarajućeg programa i procesu prijave.”

Svoja iskustva predstavili su i startapi koji su ranije koristili EIT Food podršku, među kojima je Atfield Technologies, kompanija koja razvija digitalna rešenja za upravljanje vinogradima. Kroz Bilbao Campus Experience program, proširili su poslovanje na špansko tržište, a u okviru Test Farms inicijative testirali su rešenje za praćenje mikroklime uz podršku lokalnih vinogradara i agronoma. Srđan Tadić iz Atfield Technologies istakao je: „EIT Food nam je omogućio da rešenje testiramo u realnim uslovima sa vinogradarima u Španiji i predstavimo ga investitorima iz cele Evrope, a podrška u vidu profesionalne promocije i umrežavanja na sajmovima poput NextBITE-a donela nam je veću vidljivost i otvorila nove poslovne prilike.”

Kompanija Climate Smart Solutions, nastala iz naučnoistraživačkog rada, iskoristila je EIT Jumpstarter program kako bi razvila tržišno spreman proizvod. Vladimir Koči ispred Climate Smart Solutions naveo je: „Tokom sedmomesečnog Jumpstarter programa, imali smo obuke i mentorsku podršku u razvoju biznis modela. Naučili smo da koncizno predstavimo vrednost našeg rešenja investitorima, što je bilo posebno važno za nas koji dolazimo iz sveta nauke.”

Naredni poziv za EIT Jumpstarter planiran je za mart 2027, dok je novi ciklus EIT Food Accelerator Network-a najavljen za februar 2027. EIT Food takođe, kroz partnerstvo sa evropskim univerzitetima, omogućava studentima sticanje međunarodnog obrazovanja kroz specijalizovane master programe u oblasti hrane i poljoprivrede.

Pored evropskih programa, startapi iz Srbije imaju pristup i domaćim inicijativama, kao što je Raising Starts, namenjen timovima u idejnoj i ranoj fazi razvoja, o čemu je govorila Anđela Terzić iz Naučno-tehnološkog parka Beograd.

Kompanija uložila više od 13 milijardi dolara u tehnologiju i bezbednost mreže u poslednjih pet godina

Kompanija Visa predstavila je Visa Threat Intelligence Platform (VTIP), napredno rešenje namenjeno finansijskim institucijama radi ranog prepoznavanja sajber pretnji i smanjenja rizika od prevara. Platforma je razvijena na osnovu kapaciteta koje Visa koristi za zaštitu svoje globalne platne mreže i omogućava raniju detekciju rizika i efikasnije reagovanje, saopštio je Walter Lironi, viši potpredsednik za region centralne i istočne Evrope, Bliskog istoka i Afrike (CEMEA).

Visa svakog meseca blokira oko 90 miliona sajber napada i 11 miliona fišing mejlova u više od 200 zemalja, oslanjajući se na maksimalnu zaštitu i kontinuirano funkcionisanje sistema. VTIP platforma objedinjuje uvide iz oblasti sajber bezbednosti i platnog prometa, omogućavajući finansijskim institucijama da bolje povežu podatke iz različitih izvora i usmere pažnju na rizike koji su direktno povezani sa platnim prometom.

Prema rečima Waltera Lironija, „sajber napadi su sve učestaliji, sve sofisticiraniji i sve ih je teže na vreme otkriti, a posledice su često vidljive tek nakon nekog vremena – kada dođe do same prevare. Visa Threat Intelligence platforma pomaže finansijskim institucijama da takve pretnje prepoznaju mnogo ranije, tako što na jednom mestu objedinjuje uvide iz oblasti sajber bezbednosti i platnog prometa. Na taj način one dobijaju jasnije i konkretnije informacije koje im pomažu da reaguju pre nego što se rizik pretvori u stvarni gubitak.“

VTIP je razvijen i testiran u realnim uslovima unutar Visa globalne mreže, a Visa je prva koristila sopstveno rešenje pre nego što ga je ponudila tržištu. Platforma nudi uvide o pretnjama i ranjivim tačkama, praćenje zloupotrebe brenda, zaštitu digitalnog identiteta i identifikovanje kompromitovanih platnih podataka na dark webu, sve sa ciljem lakšeg upravljanja rizicima i sprečavanja prevara.

Objedinjavanjem informacija iz oblasti sajber bezbednosti i prevara, VTIP omogućava finansijskim institucijama da ranije uoče rizike, efikasnije odrede prioritete u reagovanju i smanje verovatnoću da sajber incidenti prerastu u finansijske gubitke. U poslednjih pet godina, Visa je uložila više od 13 milijardi dolara u tehnologiju i unapređenje bezbednosti mreže, dok je prema Gartner Consulting kompanija dobila najvišu ocenu 4,9 za nivo razvijenosti programa sajber bezbednosti.

Oko 4.000 dece i porodica koristi PORI usluge godišnje, dok 12 odsto dece ima razvojne rizike

Grad Jagodina dobio je novu IT i didaktičku opremu za unapređenje integrisanih usluga porodično orijentisanih ranih intervencija (PORI), namenjenih deci do šest godina sa razvojnim kašnjenjima i teškoćama, kao i njihovim porodicama. Porodično orijentisana rana intervencija primenjuje međunarodne i evropske standarde, a razvoj ovog modela u Srbiji započet je 2018. godine, kada su četiri ministarstva potpisala „Poziv na akciju za unapređenje ranog razvoja dece u Republici Srbiji“.

Kroz PORI model, stručnjaci iz zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite rade kao transdisciplinarni tim, pružajući porodicama pravovremenu i koordinisanu podršku u prirodnom okruženju – kod kuće, u vrtiću i zajednici. U Srbiji se oko 12 odsto male dece suočava sa razvojnim rizicima i teškoćama, dok je za oko pet odsto dece do šest godina potrebna intenzivnija razvojna podrška. Godišnje oko 4.000 dece i njihovih porodica koristi PORI usluge, iako su potrebe za ovom vrstom podrške znatno veće.

Kapaciteti za sprovođenje PORI usluga osnaženi su u 20 upravnih okruga, dok je kroz saradnju UNICEF-a, Stalne konferencije gradova i opština i Beogradskog psihološkog centra u programu „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“ podržano 25 gradova i opština u Srbiji, uključujući devet centara upravnih okruga i 16 manjih opština. Oprema je namenjena institucijama iz sistema zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite koje učestvuju u pružanju PORI usluga.

Nikola Tarbuk, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština, izjavio je: „Lokalna samouprava ima jedinstvenu poziciju da poveže i koordinira rad sistema zdravstva, socijalne zaštite i predškolskog obrazovanja. Kroz međuresornu saradnju stvaramo uslove za integrisane, inovativne i kvalitetne usluge koje stavljaju korisnika u centar pažnje. Uloga lokalne uprave je nezamenljiva – ona omogućava da različiti sistemi deluju kao jedan.“

PORI tim u Jagodini završio je obuke krajem 2025. godine, a od početka 2026. intenzivno pruža podršku porodicama. Tim čini devet stručnjaka iz doma zdravlja, predškolske ustanove, centra za socijalni rad i resurs centra. Do sada je u intenzivnu podršku uključeno 12 porodica, dok se u Razvojnom savetovalištu dodatno prati i pruža podrška za još oko osam porodica svakog dana.

Karol Vinjo, zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji, naglasila je: „Ohrabruje činjenica da toliko partnera zajednički radi na unapređenju podrške deci i njihovim porodicama. Kako se ove usluge budu širile, moramo obezbediti da stignu do dece kojoj su najpotrebnije – dece sa razvojnim teškoćama, dece koja žive u riziku od siromaštva i dece iz romske zajednice. Terenske usluge i kontinuirana ulaganja ključni su kako nijedno dete ne bi bilo izostavljeno.“

Porodično orijentisana rana intervencija zasniva se na partnerskom odnosu stručnjaka i roditelja, koji zajednički određuju prioritete i prilagođavaju podršku potrebama svakog deteta i porodice.