Otkupna cena višnje druge klase 50 dinara po kilogramu, malina od 400 do 450 dinara po kilogramu
Poljoprivredna sezona 2026. godine u Srbiji donela je dobre prinose pšenice, trešnje, kajsije i maline, ali to nije garantovalo i veće prihode za proizvođače, prema rečima profesora Poljoprivrednog fakulteta i savetnika Ministarstva poljoprivrede, Zorana Rajića. Srbija je u poslednjih jedanaest meseci izvezla oko 1,2 miliona tona pšenice, dok su domaća skladišta gotovo ispražnjena, ali se ne očekuje značajniji rast cena.
“Cena pšenice je rasla od početka godine do kraja maja, ali poslednjih nedelja konstantno pada. U crnomorskom regionu, koji je za nas najvažniji, cene su u padu”, izjavio je Rajić. On je naglasio da, iako se u svetu očekuje manja proizvodnja, rastuće zalihe hlebnog žita utiču na slabiju tražnju. Srbija tradicionalno izvozi pšenicu u zemlje regiona i Italiju, ali konkurenciju može povećati najavljena ruska pomoć afričkim zemljama u vidu besplatne pšenice.
Kod višnje je ove godine rod značajno veći nego prošle, ali je kvalitet ispod očekivanja, što se odražava na cenu. “Ove godine kod nas je višnja prerodila, pa je i randman slabiji”, naveo je Rajić. Dominantne otkupne cene druge klase višnje iznose 50 dinara po kilogramu, dok se prva klasa plaća više, a profesor ne očekuje da će cena tokom sezone dostići prošlogodišnji nivo. “Ne verujem da će se ponoviti situacija kao prošle godine, kada je cena sa oko 100 porasla na 300 dinara po kilogramu”, rekao je Rajić.
Prerađivački kapaciteti su spremni za novi rod višnje, ali će otkup zavisiti od kvaliteta, jer se višnja najviše koristi za preradu. Kada je reč o malini, trenutna otkupna cena kreće se od 400 do 450 dinara po kilogramu, što profesor smatra zadovoljavajućim. “Naše kalkulacije pokazuju da je cena koštanja oko 2,5 evra po kilogramu, tako da postoji prostor za zaradu proizvođača”, istakao je Rajić.
Prema njegovim rečima, važno je da deo ostvarene dobiti poljoprivrednici ponovo ulože u proizvodnju. Najavljene vanredne kontrole malinjaka ocenio je kao opravdane, jer je dat rok poljoprivrednicima da sami isprave eventualne nepravilnosti.
“Najvažnije je da poljoprivrednici budu zadovoljni i da Srbija zadrži pozitivan spoljnotrgovinski bilans u agraru. Manje je važno da li će učešće poljoprivrede u BDP-u biti tri, pet ili više procenata. Najvažnije je da poljoprivrednici imaju zaradu”, zaključio je Rajić.
