Od 210 podzakonskih akata u 2025. godini usvojeno samo osam, dok administrativno opterećenje iznosi 2,7% BDP-a

Institucije u Srbiji su u 2025. godini ostvarile 50 od mogućih 100 poena na Regulatornom indeksu Srbije (RIS), pokazuje najnoviji izveštaj koji meri efikasnost donošenja i sprovođenja propisa važnih za poslovanje. Najbolje ocenjena oblast bila je brzina reagovanja institucija, gde su ministarstva u 84% slučajeva odgovorila na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, dok je najnižu ocenu ponovo dobila ažurnost u sprovođenju zakona.

Prema analizi RIS-a, tokom prošle godine analizirano je 41 zakon od značaja za privredu, a javne rasprave su organizovane za 16 novih zakona i 16 izmena i dopuna zakona. Ipak, podaci o sastavu radnih grupa i kontakt osobama nisu objavljivani, a javna slušanja u Narodnoj skupštini nisu sprovedena, usled čega izveštaj preporučuje unapređenje transparentnosti postupaka.

Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović izjavila je: „Predvidivost poslovanja i dalje je jedan od ključnih izazova za privredu. Zato je preporuka ovogodišnjeg RIS-a da se planovi Vlade usvajaju redovno i blagovremeno, kao i da se uspostavi sistemsko praćenje rokova za donošenje podzakonskih akata. U praksi često imamo nove zakone, dok su pravilnici i dalje stari, što stvara nesigurnost i nedoumice kod privrede kako se propisi primenjuju.” Ona je dodala da NALED objavljuje i Sivu knjigu, koja daje 100 konkretnih preporuka za unapređenje propisa.

Ažurnost sprovođenja zakona ostala je najslabije ocenjena oblast — od 210 podzakonskih akata koji su trebalo da budu doneti tokom 2025. godine, usvojeno je svega osam, što čini samo 4%, dok je prosečno vreme čekanja na usvajanje akata iznosilo 727 dana. Institucije su pokušale da ovaj nedostatak nadoknade izdavanjem 1.577 mišljenja o primeni zakona na zahtev privrede, ali ova mišljenja nisu javno dostupna niti pravno obavezujuća.

Na slabiju predvidivost donošenja propisa uticalo je i to što Plan rada Vlade nije usvojen drugu godinu zaredom, a gotovo tri petine svih donetih zakona nije bilo u poslednjem dostupnom planu, što kompanijama otežava pripremu i povećava troškove usklađivanja. Ohrabruje podatak da je Plan rada Vlade za 2026. godinu usvojen u propisanom roku, što bi moglo pozitivno uticati na naredni izveštaj.

Kvalitet pripreme propisa zabeležio je blagi pad – iako su analize efekata formalno izrađene za svih 44 zakona za koje su bile potrebne, samo polovina je ocenjena kao potpuna, a u obrazloženjima zakona često se samo prepisuju predložene odredbe.

Administrativno opterećenje privrede ostalo je visoko i iznosi 2,7% BDP-a, što ukazuje na potrebu daljeg smanjenja regulatornih troškova za poslovanje.

Detaljni izveštaj RIS-a za 2025/2026. godinu dostupan je u elektronskoj formi.

Sindikat IG Metal organizuje demonstracije u sedam gradova, zaposleni zahtevaju alternativu otpuštanjima

Nemački proizvođač automobila Mercedes suočava se sa talasom protesta nakon što je u prethodnoj godini otpustio oko 50.000 radnika, saopštio je sindikat IG Metal. Demonstracije su zakazane za petak u Mercedesovim proizvodnim centrima kod Štutgarta, u Raštatu, Kupenhajmu, Bremenu, Berlinu, Hamburgu i Germershajmu, što predstavlja početak šire kampanje protiv mera štednje i daljih otpuštanja u automobilskoj industriji.

Sindikat metalskih radnika IG Metal ističe da će, ukoliko se nastavi sa ukidanjem radnih mesta i relokacijom pogona, „vrelo leto i jesen“ obeležiti protesti zaposlenih. U saopštenju se navodi: „IG Metal i zaposleni u proizvođačkim i dobavljačkim preduzećima automobilske industrije nametnuće šefovima industrije vrelo leto i jesen, sve dok budu posezali za ukidanjem radnih mesta i relokacijom umesto da traže prava rešenja.“

Prošle godine nemački proizvođači automobila i dobavljači već su smanjili oko 50.000 radnih mesta, a prema upozorenju sindikata, taj trend bi mogao da se nastavi. IG Metal naglašava da radnici nisu odgovorni za krizu u industriji i zahteva od uprave kompanija da pronađu alternativna rešenja.

Očekuje se da će ove demonstracije označiti početak intenzivnijih aktivnosti sindikata usmerenih protiv daljeg smanjenja zaposlenih i mera štednje koje pogađaju ključni industrijski sektor Nemačke.

Kompanija ostvarila rast od 2,69 odsto u broju putnika i realizovala 23.225 letova u prvom polugodištu

Er Srbija je 27. juna 2026. godine prevezla svog dvomilionitog putnika od početka godine, što je tri dana ranije nego prethodne godine, potvrđujući nastavak stabilnog rasta, saopštila je kompanija. U prvih šest meseci ove godine, Er Srbija je prevezla ukupno 2.062.488 putnika, što je za skoro 57.000 više nego u istom periodu 2025. godine. U istom periodu realizovano je 23.225 letova, odnosno više od 1.000 letova više u odnosu na prvih šest meseci prošle godine.

Pozitivan trend nastavljen je i u drugom kvartalu 2026. godine, gde je od aprila do juna prevezeno gotovo 1,25 miliona putnika, što predstavlja rast od 2,69 odsto u poređenju sa istim periodom 2025. godine. Broj realizovanih letova u drugom kvartalu iznosio je 13.192, što je za 4,39 odsto više nego u istom kvartalu prethodne godine.

Generalni direktor Er Srbije, Jirži Marek, izjavio je: „Iza nas je izuzetno uspešna prva polovina godine, obeležena stabilnim rastom tražnje i dobrim rezultatom – dvomilionitog putnika dočekali smo ranije nego prošle godine. Izuzetno smo ponosni na činjenicu da smo upravo na početku drugog kvartala, tačnije od 30. aprila, pokrenuli prve letove ka novim, atraktivnim destinacijama kao što su Santorini, Baku, Minhen, Toronto, Alikante i Brač, čime smo potvrdili da dobro razumemo potrebe i očekivanja naših putnika i da uspešno odgovaramo na njihove specifične turističke i poslovne zahteve. Pored širenja mreže, ovaj kvartal doneo je i stratešku inovaciju – uveli smo novi Elevate program lojalnosti, kreiran da našim vernim korisnicima pruži dodatne benefite i podigne iskustvo letenja na još viši nivo.“

Najtraženije destinacije Er Srbije u regionu tokom prvih šest meseci bile su Tivat, Ljubljana i Podgorica, dok su u Zapadnoj Evropi najveću potražnju beležili letovi za Cirih, Pariz, Beč, London, Barselonu, Amsterdam i Milano. U široj evromediteranskoj mreži posebno su se izdvojile Atina, Larnaka i Istanbul, dok je u dugolinijskom saobraćaju najtraženija destinacija bio Njujork.