Veliki projekti u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji privlače milijarde evra, uz rast broja radnih mesta i ekološke inovacije

Data centri na Balkanu privukli su pažnju globalnih investitora, sa investicijama koje u 2026. godini premašuju 2 milijarde evra. Projekti u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji donose nove kapacitete, zapošljavanje i inovacije u regionu, prema zvaničnim najavama i investicionim planovima. U okolini Dimitrovgrada u Srbiji planira se izgradnja jednog od najvećih data centara u Evropi, vrednog više od dve milijarde evra. Predviđena snaga ovog centra biće 320 megavata, a projekat bi mogao otvoriti između 400 i 500 novih radnih mesta, navode opštinske vlasti.

Rast ulaganja i ključni projekti u regionu

Najveći tehnološki projekat u Sloveniji trenutno je ARNES data centar i “Fabrika veštačke inteligencije” u Mariboru. Ukupna vrednost ovog kompleksa iznosi 150 miliona evra. Izgradnja je počela 2025. godine, a završetak i puna operativnost očekuju se do 2027. godine. Ovaj centar će koristiti čistu energiju iz hidroelektrane Mariborski otok, a otpadna toplota biće iskorišćena za grejanje grada Maribora. U Hrvatskoj, projekat Pantheon u Topuskom procenjen je na više od 50 milijardi evra. Planirani data centar snage 1 gigavat bi prema projekcijama mogao biti jedan od najsavremenijih u Evropi, uz pouzdanost iznad Tier 4 standarda. Izgradnja bi trebalo da počne 2027. godine, a predviđa se otvaranje više od 3.000 radnih mesta tokom radova i oko 1.500 po završetku.

Regionalna konkurencija i ekonomski značaj

U Bosni i Hercegovini američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy planira izgradnju data centra snage 100 megavata u Mostaru, sa investicijom od oko 530 miliona evra. Pored toga, BiH pokreće projekte državnih data centara sa ciljem jačanja digitalne nezavisnosti. Crna Gora želi da postane centar za zelene data centre koristeći višak energije iz hidroelektrana, solarnih i vetroparkova. Premijer Milojko Spajić najavio je privlačenje globalnih investitora u ovom sektoru. Severna Makedonija ima oko sedam manjih i srednjih data centara, ali aktivno radi na privlačenju novih investitora, uključujući i pregovore sa velikim multinacionalnim kompanijama. Prema navodima premijera Hristijana Mickoskog, država pregovara sa 5 do 6 potencijalnih investitora za komercijalne data centre.

Ekološki standardi i perspektiva daljeg rasta

Potreba za data centrima u regionu raste zbog sve veće digitalizacije i tražnje za cloud uslugama. Zemlje bivše Jugoslavije ističu prednosti kao što su dostupnost energije, vode i prostora, ali i ekološke inovacije poput solarnih panela i korišćenja otpadne toplote. Investicije u data centre na Balkanu, posebno u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, značajno doprinose zapošljavanju i tehnološkom razvoju regiona. S obzirom na ograničenja prostora i rastuće energetske zahteve, dalji razvoj ovog sektora zavisiće od održivih rešenja i privlačenja novih investitora.

Primer Hrvatske pokazuje da turizam, sa 85 miliona noćenja, ne može obezbediti BDP poput Švajcarske ili Nemačke

Turizam donosi milijarde prihoda mnogim zemljama, ali prema analizi kompanije Bismarck Analysis, turizam nije dovoljan da država izgradi bogatu ekonomiju. Marko Jukić, analitičar ove kompanije, navodi da države koje se oslanjaju isključivo na turizam, poput Jamajke, Maldiva ili Balija, i dalje ostaju siromašne. Čak ni primeri uspešnih zemalja kao što su Monako ili Andora ne dokazuju suprotno, jer njihov prosperitet zavisi od specifičnih poreskih i finansijskih uslova, a ne isključivo od turizma.

U tekstu objavljenom u Paladium magazinu, Jukić kao upečatljiv primer izdvaja Hrvatsku. Da bi Hrvatska dostigla švajcarski BDP po stanovniku od 100.000 dolara, morala bi da zabeleži čak 1,93 milijarde turističkih noćenja godišnje. U stvarnosti, strani turisti u Hrvatskoj ostvarili su oko 85 miliona noćenja 2024. godine, dok je 2025. godine taj broj bio 85,6 miliona. Čak i kada bi Hrvatska želela da dostigne nemački BDP po stanovniku od 56.000 dolara, bilo bi potrebno da poveća sadašnji turistički promet pet puta, uz uslov da turisti troše dvostruko više novca. Prema Jukiću, ovakvo povećanje je matematički i logistički praktično nemoguće.

Turizam ima nizak plafon produktivnosti i visoku ranjivost

Iako turizam donosi značajne prihode, njegova produktivnost ostaje ograničena. Ključne usluge u ovom sektoru, kao što su posluživanje pića, čišćenje soba ili vođenje tura, nude malo prostora za tehnološki napredak i automatizaciju. Zbog toga je produktivnost u turizmu vekovima uglavnom stagnirala. Takođe, turizam koristi ograničene resurse – poput plaža, gradova i radne snage – što dugoročno može da izazove pritisak na tržište nekretnina i društvenu koheziju.

S druge strane, turizam je izuzetno osetljiv na međunarodne krize. Pandemije, ratovi ili ekonomske recesije direktno utiču na smanjenje turističkog prometa. Za razliku od turizma, sektori poput tehnologije ili proizvodnje imaju veću mogućnost inovacija i prilagođavanja. Zemlje kao što su Tajvan, Danska ili Katar svoje bogatstvo grade na izvozu proizvoda i usluga visoke vrednosti, a ne na turizmu.

Oslanjanje na turizam ne razvija produktivni kapital

Jukić upozorava da je gotovo nemoguće izgraditi celu ekonomiju države isključivo na turizmu. Čak i u slučaju da se to dogodi, takva ekonomija često stvara malu elitu vlasnika nekretnina i veliki broj niskokvalifikovanih radnika. Ovakav model ne razvija produktivni kapital niti ljudske resurse koji su potrebni za prilagođavanje novim tehnologijama. Kao rezultat toga, društva ostaju ranjiva i manje konkurentna na globalnom tržištu.

Zbog svega navedenog, rešenje za zemlje južne Evrope, koje poslednjih godina polažu velike nade u turizam, nije u oslanjanju samo na ovu granu privrede. Umesto toga, potrebno je jačati domaću proizvodnju, podsticati preduzetništvo, smanjiti poresko opterećenje mladima i motivisati obrazovane stručnjake da se vrate iz inostranstva. Pre svega, povratak inovacijama i industriji predstavlja jedini održiv put za transformaciju regiona iz turističke destinacije u ozbiljnog ekonomskog igrača.

Odluka obuhvata prekid korišćenja 40 AI obrazovnih alata, dok srednjoškolci nastavljaju uz specijalne kurseve

Grad Njujork je doneo odluku o jednogodišnjem moratorijumu na korišćenje veštačke inteligencije u javnim osnovnim školama. Ova mera zahvata oko 600.000 učenika do osmog razreda, naveli su gradski zvaničnici na konferenciji za medije. Nova zabrana pokriva upotrebu otprilike 40 obrazovnih alata koji funkcionišu na principima veštačke inteligencije, čime njujorški obrazovni sistem postavlja najstroža ograničenja te vrste u Sjedinjenim Američkim Državama do sada.

Detalji zabrane i izuzeci za srednje škole

Osim osnovaca, srednjoškolcima će biti dozvoljeno korišćenje AI tehnologije samo u pojedinim slučajevima. Oni su obavezni da pohađaju dva puta godišnje kurseve iz oblasti pismenosti o veštačkoj inteligenciji. Pre svega, nastavnici će i dalje koristiti AI alate za pripremu časova, izradu rasporeda i druge administrativne zadatke. Takođe, odluka stupa na snagu odmah i odnosi se na sve javne osnovne škole u gradu.

Razlozi za ograničenje AI u školama i širi kontekst

Gradonačelnik Zohran Mamdani istakao je važnost ljudske interakcije u obrazovanju. „Deci su potrebni nastavnici i ljudska povezanost kako bi učila i razvijala se. Potrebno je da razvijaju veštine zajedno sa vršnjacima, grade odnose sa nastavnicima i samostalno se suočavaju sa teškim problemima“, izjavio je Mamdani. Kao rezultat, ova mera treba da omogući učenicima razvoj socijalnih i analitičkih veština bez zavisnosti od AI. S druge strane, druge školske oblasti u SAD, uključujući Los Anđeles, razmatraju slične regulative, što ukazuje na rastuću zabrinutost oko uloge AI u obrazovanju.

Istorijat upotrebe AI u njujorškim školama

Javne škole u Njujorku su već ranije privremeno zabranile korišćenje četbota ChatGPT ubrzo nakon njegovog lansiranja 2022. godine. Tu zabranu su kasnije povukle i zamenile je personalizovanim nastavnim asistentima baziranim na AI, prema informacijama kompanije Microsoft, jednog od vlasnika OpenAI-a. Ipak, sadašnja odluka uvodi strožiju kontrolu i jasno definiše ograničenja, posebno za mlađe učenike. Kao rezultat, Njujork postavlja presedan za ostale američke obrazovne sisteme, dok se nacionalna debata o veštačkoj inteligenciji i njenom uticaju na obrazovanje intenzivira.