Više od 100 agencija učestvuje na tržištu koje čini 5-10% ukupne marketinške industrije vredne do 600 miliona evra

U Srbiji se istraživanjem javnog mnjenja bavi preko 100 agencija, a godišnja vrednost ovog tržišta iznosi između 40 i 50 miliona evra. Iako ovaj sektor predstavlja tek 5-10% ukupnog marketinškog tržišta, koje vredi od 450 do 600 miliona evra godišnje, ima ključnu ulogu u oblikovanju percepcije društvenih kretanja. Prema procenama iz struke, međutim, poverenje u rezultate istraživanja ozbiljno je poljuljano zbog pojave naručenih rezultata i fantomskih agencija, što dovodi do diskreditacije čitave industrije.

Kao ilustracija, podseća se na predsedničke izbore 2012. godine, kada je vodeća agencija za istraživanje javnog mnjenja unapred proglasila Borisa Tadića za pobednika, dok su pojedini mediji na osnovu tih podataka Tomislava Nikolića proglasili gubitnikom na naslovnoj strani. Nakon što je Nikolić ipak pobedio, pomenuta agencija nije izgubila poslove, već se i danas predstavlja kao glavni tumač političkog raspoloženja.

Nikola Jovanović, vlasnik agencije Plum Mark sa 15 godina iskustva, navodi da je situacija u branši haotična i da nema jasnih pravila ni esnafskih udruženja. On ističe da Srbija nema predstavnike u međunarodnim organizacijama poput ESOMAR već 10-15 godina, dok su u Sloveniji i Hrvatskoj standardi transparentni. “Situacija je haotična. Ne zna se ko se sve bavi istraživanjem, po kom cenovniku to naplaćuje, a nema ni esnafskih udruženja. Ja sam član ESOMAR, svetskog udruženja istraživača, u kojem Srbija već 10-15 godina nema nacionalnog predstavnika, niti podnosi izveštaje. Sve je to vrlo transparentno u Sloveniji i Hrvatskoj, koje su po veličini tržišta slične nama”, izjavio je Jovanović.

Prema njegovim rečima, prosečne cene usluga ovih agencija najviše su u Britaniji, a slede SAD i Zapadna Evropa, dok je Srbija ispod tog proseka. Ipak, kod nas su cenovnici često nejasni, a poslovi vezani za istraživanja javnog mnjenja retko se nalaze na portalu javnih nabavki. “Poslovi vezani za istraživanja javnog mnjenja praktično se i ne pojavljuju na portalu javnih nabavki, a kada se to i desi, zna se ko šta dobija”, ističe Jovanović.

Igor Lazarević, konsultant za marketing menadžment, napominje da istraživanja javnog mnjenja čine 5-10% ukupne vrednosti marketinškog tržišta, u kojem oglašavanje ima udeo od oko 60%, a digitalni marketing oko 25 procenata. On upozorava da se istraživanja često svode na površne ankete sa slabim uzorcima, dok kvalitativna i integrisana istraživanja ostaju nedovoljno zastupljena, što dovodi do parcijalnih preporuka sa slabom praktičnom primenom.

Stručnjaci zaključuju da preplitanje politike i struke, kao i nedostatak pravilne regulacije, dovode do narušavanja poverenja i usporavanja razvoja ovog dela industrije u Srbiji.

Nova prognoza predviđa inflaciju od 3,0 odsto, dok je rast BDP-a usporio sa 1,3 na 0,9 odsto zbog energetskog šoka

Evropska komisija objavila je najnoviju ekonomsku prognozu prema kojoj će privredni rast evrozone u 2026. godini iznositi 0,9 odsto, što je pad u odnosu na ranije predviđenih 1,3 odsto za 2025. godinu. Za 2027. godinu očekuje se rast BDP-a od 1,2 odsto. Istovremeno je povećana procena inflacije za 2026. godinu na 3,0 odsto, sa prethodno projektovanih 1,9 odsto.

Pad prognoze rasta prvenstveno je rezultat posledica rata na Bliskom istoku, koji je izazvao drugi veliki energetski šok za evropsku ekonomiju u manje od pet godina, nakon krize nastale ruskom invazijom na Ukrajinu 2022. godine. Kao glavni uzrok navode se rast cena nafte i poremećaji u transportu kroz Ormuski moreuz, što je dodatno opteretilo već usporenu privredu.

U saopštenju Evropske komisije ističe se da bi trajanje sukoba na Bliskom istoku moglo biti odlučujući faktor za dalji razvoj situacije. Komisija upozorava da bi nastavak poremećaja mogao da spreči oporavak privrede i tokom 2027. godine. U nepovoljnijem scenariju, prema rečima evropskog komesara za ekonomiju Valdisa Dombrovskisa, privredni rast mogao bi biti približno prepolovljen u odnosu na sadašnje projekcije.

Evropska komisija navodi da će domaća potrošnja ostati ključni pokretač rasta, dok će investicije biti ograničene zbog skupljeg finansiranja, slabijih profita kompanija i povećane neizvesnosti na globalnom tržištu. Istovremeno, slabija spoljna tražnja dodatno će otežati izvozne rezultate evropske privrede.

Evropska centralna banka upozorava da izazovi ne potiču samo sa Bliskog istoka i da je za napredak EU neophodno dalje povezivanje ekonomskog i finansijskog sistema, kao i ulaganje u nove tehnologije. Brisel ponavlja da su potrebne koordinisane mere kako bi se ublažili efekti energetskih šokova i podržao održivi rast u narednim godinama.

Prihodi kompanije dostigli 4,69 milijardi dolara u prvom kvartalu, Starlink ostao jedini profitabilni segment

Američka svemirska kompanija SpaceX podnela je regulatorima dokumentaciju za inicijalnu javnu ponudu (IPO), u kojoj je otkrila da je u prvom kvartalu ove godine ostvarila prihod od 4,69 milijardi dolara, ali i operativni gubitak od 1,94 milijarde dolara. Najveći deo ovog minusa potiče iz AI sektora kompanije, koji je zabeležio gubitak od 2,47 milijardi dolara uz prihod od 818 miliona dolara.

Prema podacima iz dokumentacije, jedini profitabilni segment poslovanja bio je Starlink, globalna mreža satelitskog interneta, sa operativnim profitom od 1,19 milijardi dolara. SpaceX navodi da se značajan deo budućih prihoda oslanja na razvoj novih tehnologija, među kojima su svemirski data centri na solarni pogon i infrastruktura za napredne projekte u oblasti veštačke inteligencije, koji su još u fazi razvoja.

Kompanija planira da izađe na berzu sredinom juna, a procenjena vrednost prilikom IPO-a mogla bi da dostigne 1,75 biliona dolara (hiljadu sedamsto pedeset milijardi dolara), što bi predstavljalo rekord među privatnim svemirskim firmama. Nakon izlaska na berzu, osnivač i direktor Ilon Mask zadržaće više od 85 odsto glasačkih prava u kompaniji, prema zvaničnim podacima iz prijave.

SpaceX je osnovan 2002. godine i danas je najveća privatna svemirska kompanija na svetu, poznata po razvoju višekratno upotrebljivih raketa i najveće mreže satelita za internet konekciju. Akcije evropskih svemirskih kompanija reagovale su pozitivno na najavu američkog IPO-a, pa su deonice francuskog Eutelsata porasle 16 odsto, nemačkog OHB-a 12 odsto, a luksemburške kompanije SES 2,3 odsto. Od početka sedmice, tržišna vrednost Eutelsata povećana je za 26 odsto, a OHB-a za 33 odsto.

Kompanija planira listiranje akcija na Nasdaq berzi pod oznakom SPCX, a vodeću ulogu u organizaciji IPO-a imaće investicione banke Goldman Sachs, Morgan Stanley, Bank of America, Citigroup i JP Morgan. Zvanična dokumentacija otkriva da će budući rast kompanije zavisiti od komercijalizacije novih tehnologija, dok Starlink trenutno ostaje ključni generator profita.

Pozitivna berzanska kretanja primećena su i kod američkih svemirskih kompanija, čije su akcije zabeležile rast tokom ove godine. SpaceX nastavlja da širi poslovanje kroz inovacije i ulaganja u nove segmente, ali suočava se sa izazovima profitabilnosti u AI sektoru koji trenutno beleži najveće gubitke.