Kompanija nudi podršku domaćinstvima širom Srbije kroz edukaciju, mentorski rad i siguran otkup lekovitog bilja

Gorki list je u saradnji sa Udruženjem narodnih travara Srbije Miloduh pokrenuo dugoročnu inicijativu pod nazivom „Od društva za prirodu“. Cilj programa je očuvanje znanja o lekovitom bilju i prenošenje tog znanja budućim generacijama. Konkurs za domaćinstva-uzgajivače bilja otvoren je od 27. jula do 27. avgusta 2026. godine. Svi uslovi i način prijavljivanja dostupni su na zvaničnoj internet stranici projekta.

Program za uzgoj lekovitog bilja

Program „Od društva za prirodu“ počinje konkursom za domaćinstva iz cele Srbije koja žele da postanu prva generacija učesnika. Svi izabrani dobiće besplatne sadnice, stručnu edukaciju, mentorsku podršku tokom uzgoja i sigurnost otkupa proizvedenog bilja. Takođe, inicijativa ima za cilj da omogući ljudima da razviju održiv izvor prihoda na temelju tradicionalnog znanja o lekovitom bilju. Kao rezultat, program doprinosi ne samo poljoprivrednoj proizvodnji, već i očuvanju kulturnog i prirodnog nasleđa.

Konkretna podrška i širi ekonomski značaj

Inicijativa Gorkog lista za uzgoj lekovitog bilja podrazumeva da domaćinstva tokom programa dobiju sve neophodne resurse za početak proizvodnje. Osim sadnica, korisnici dobijaju mentorsku podršku stručnjaka iz oblasti travarstva i sigurnost otkupa, što umanjuje ekonomski rizik za nove proizvođače. Pre svega, program je osmišljen tako da dugoročno stvori mrežu ljudi koji poznaju i gaje lekovito bilje širom Srbije.

Osim toga, kompanija ističe da je njihova misija šira od same proizvodnje. „Ne obnavljamo samo lekovito bilje. Obnavljamo znanje koje je Srbiju vekovima činilo bogatijom“, izjavio je Vojin Đorđević, tvorac brenda Gorki list. On navodi da je cilj da za deset godina u Srbiji bude mnogo više ljudi koji poznaju, gaje i čuvaju lekovito bilje nego danas.

Izjave i dugoročne implikacije za sektor

Đorđević je zahvalio Momčilu Antonijeviću i Udruženju narodnih travara Srbije Miloduh na podršci i stručnosti. On je istakao da ljudi poput njih mogu pomoći da znanje o lekovitom bilju ostane živo i dostupno novim generacijama. „Priroda nam je vekovima davala mnogo. Red je da joj deo toga vratimo tako što ćemo sačuvati znanje bez kojeg ni priroda ni ljudi ne mogu zajedno da napreduju“, naglasio je Đorđević.

S druge strane, Antonijević je istakao važnost prenosa znanja među travarima i domaćinstvima. „Ako znanje o lekovitom bilju danas ne prenesemo, jednog dana možda više neće imati ko da ga prenese. Verujem da upravo od ovakvih malih početaka nastaju velike promene“, rekao je Antonijević.

Program će se nastaviti i narednih godina, sa ciljem da se formira široka mreža proizvođača i čuvara znanja o lekovitom bilju. Ovaj pristup može doprineti razvoju ruralne ekonomije i otvaranju novih izvora prihoda za domaćinstva u Srbiji.

Globalni ekološki dug nastupa već krajem jula, dok balkanske zemlje troše resurse još ranije tokom godine

Čovečanstvo troši resurse 73% brže nego što ekosistemi planete mogu da ih obnove, upozorila je danas WWF Adria. Prema izveštaju, do 30. jula 2026. godine biće iskorišćeni svi prirodni resursi koje Zemlja može da obnovi u jednoj godini. Posle tog datuma, globalno društvo ulazi u ekološki dug prema planeti, što ima ozbiljne ekonomske i ekološke posledice.

Ekološki dug: ubrzano iscrpljivanje resursa i globalni uticaj

Ekološki dug označava trenutak kada trošimo prirodni kapital brže nego što ga priroda može obnoviti. To dugoročno ugrožava stabilnost ekosistema, proizvodnju hrane i kvalitet života širom sveta. Global Footprint Network, organizacija koja razvija metodologiju ekološkog otiska, izračunala je da trenutna potrošnja resursa odgovara korišćenju 1,73 planete Zemlje godišnje. Kao rezultat, posledice se manifestuju kroz gubitak šuma, degradaciju zemljišta i nestanak bioraznovrsnosti. Pored toga, povećava se koncentracija ugljendioksida u atmosferi, što dodatno pogoršava klimatsku krizu i ugrožava bezbednost hrane i resursa.

Kretanje ekološkog duga na Balkanu i razlozi pomeranja datuma

Balkanske zemlje u ekološki dug ulaze još ranije tokom godine. Srbija je svoj godišnji biokapacitet iscrpela već 16. maja, Hrvatska 25. aprila, Bosna i Hercegovina 26. aprila, a Crna Gora još 20. aprila. To znači da čak i u regionima sa umerenijom potrošnjom, način života zahteva više resursa nego što priroda može da obnovi. Ove godine, Dan ekološkog duga globalno pada šest dana kasnije nego prošle, ali to nije rezultat smanjenja pritiska na prirodu. “Stvarni trendovi pokazuju da se jaz između ljudske potrošnje i biokapaciteta planete i dalje povećava. To je isto kao da cele godine trošite 1,73 mesečne plate, a raspolažete samo jednom. U nekom trenutku će nas razlika skupo koštati”, izjavila je Aleksandra Ugraković, saradnica za komunikacije u WWF-Adriji.

Potrebne hitne mere i sistemske promene

Posledice prekomerne potrošnje resursa postaju sve vidljivije. Pre svega, gubitak šuma i bioraznovrsnosti utiče na ekonomsku stabilnost i sigurnost hrane. Istovremeno, koncentracija ugljendioksida doprinosi klimatskim promenama, što dalje ugrožava poljoprivredu i životnu sredinu. Rešenja postoje: smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, održiva proizvodnja hrane i efikasnije korišćenje energije i resursa. Međutim, iz WWF Adria naglašavaju da su za pomeranje Dana ekološkog duga na kasniji datum potrebne hitne i sistemske promene u načinu na koji proizvodimo, trošimo i upravljamo prirodnim bogatstvima. Samo takav pristup može obezbediti dugoročnu održivost i ekonomsku sigurnost.

Na listi deset najboljih gradova za život nalaze se tri australijska, dva japanska i dva švajcarska grada, dok je jedini iz Severne Amerike Vankuver

Kopenhagen je, prema najnovijoj analizi Economist Intelligence Unit (EIU), proglašen za najbolji grad za život u 2026. godini. Lista deset najboljih gradova za život, koju je objavila ova analitička organizacija, uključuje gradove sa svih kontinenata, ali dominiraju evropske i australijske metropole.

Gradovi sa najboljim rezultatima prema EIU metodologiji

Ovogodišnja analiza obuhvatila je više kriterijuma kao što su stabilnost, infrastruktura i obrazovanje. Kopenhagen je u tri kategorije — obrazovanje, infrastruktura i stabilnost — ocenjen kao „savršen“ za život. Prema podacima EIU, Beč, koji je prethodne tri godine bio prvi na listi, ove godine je zauzeo drugo mesto. Melburn i Sidnej, dva australijska grada, nalaze se odmah iza, dok su Cirih i Ženeva iz Švajcarske zauzeli peto i šesto mesto.

Jedini grad iz Severne Amerike među deset najboljih

Na listi deset najboljih gradova za život nalazi se samo jedan predstavnik Severne Amerike — Vankuver iz Kanade. On se našao na devetoj poziciji, dok je Honolulu iz Sjedinjenih Američkih Država napredovao za dve pozicije i sada je na 27. mestu. U međuvremenu, Njujork je napredovao na 66. mesto zahvaljujući smanjenju stope kriminala.

Kopenhagen prvi, Beč drugi: poredak najboljih gradova za život

Prema EIU listi, top deset gradova za život u 2026. godini su: Kopenhagen (Danska), Beč (Austrija), Melburn (Australija), Sidnej (Australija), Cirih (Švajcarska), Ženeva (Švajcarska), Osaka (Japan), Adelaida (Australija), Vankuver (Kanada) i Tokio (Japan). Ovakav poredak potvrđuje da evropski i australijski gradovi i dalje prednjače po kvalitetu života, dok azijski gradovi poput Osake i Tokija zauzimaju stabilne pozicije.

Razlozi za visoku poziciju Kopenhagena

Portparol EIU istakao je da Kopenhagen vodi zahvaljujući „pobedničkoj kombinaciji odličnih rezultata u stabilnosti i infrastrukturi, odličnoj kulturi i brizi o životnoj sredini, kao i visokom kvalitetu usluga“. Ovi faktori čine ga privlačnim za stanovnike i međunarodne kompanije. Takođe, ulaganja u obrazovanje i održivu infrastrukturu dodatno su ojačala njegovu poziciju.

Širi ekonomski kontekst i uticaj na globalno tržište

Izbor Kopenhagena za najbolji grad za život odražava šire trendove urbanog razvoja i investiranja u kvalitet života. Gradovi sa vrha liste često postaju uzor za urbanističko planiranje i privlače nove investicije i visokoobrazovanu radnu snagu. Kao rezultat, ovakvi gradovi beleže stabilan rast ekonomske aktivnosti i povećanu konkurentnost na globalnom tržištu rada.

Lista deset najboljih gradova za život

1. Kopenhagen, Danska 2. Beč, Austrija 3. Melburn, Australija 4. Sidnej, Australija 5. Cirih, Švajcarska 6. Ženeva, Švajcarska 7. Osaka, Japan 8. Adelaida, Australija 9. Vankuver, Kanada 10. Tokio, Japan Ova lista potvrđuje da najbolji gradovi za život kontinuirano ulažu u infrastrukturu, obrazovanje i održivost, što ih čini atraktivnim za život i rad.