Novi generalni direktor Nelt Grupe preuzima odgovornost za realizaciju strategije Ascend 2030 i jačanje partnerstava

Nelt Grupa zvanično je saopštila da će Marko Cilić od 1. avgusta preuzeti funkciju generalnog direktora (CEO) i predsednika Izvršnog odbora. Ova promena rukovodstva deo je korporativne strategije Ascend 2030, koja ima za cilj unapređenje poslovanja i rast kompanije u narednim godinama. Prema informacijama iz kompanije, ključni fokus biće na jačanju dugoročnih partnerstava, razvoju zaposlenih i novim investicijama.

Promene u rukovodstvu i strateške smernice

Marko Cilić pridružio se Nelt Grupi 2022. godine kao izvršni direktor za finansije (CFO). Od marta 2026. godine obavljao je funkciju vršioca dužnosti generalnog direktora. Njegovo bogato međunarodno iskustvo u finansijama i industriji robe široke potrošnje (FMCG) stekao je radeći u kompanijama kao što su Procter & Gamble i Novartis. Kao rezultat toga, kompanija očekuje da će Cilićevo iskustvo doprineti daljem razvoju Nelt Grupe. Takođe, u fokusu će biti realizacija strategije Ascend 2030, koja podrazumeva rast poslovanja i unapređenje operativne efikasnosti.

Realizacija strategije Ascend 2030

Prema planu, Nelt Grupa će uz novo rukovodstvo nastojati da ostane pouzdan partner na tržištu i podigne standarde poslovanja. „Velika mi je čast i odgovornost što zvanično preuzimam ulogu generalnog direktora Nelt Grupe. Verujem da je naša najveća snaga u ljudima, njihovom znanju, iskustvu i veštinama“, izjavio je Marko Cilić. On je naglasio da će kroz timski rad i doslednu realizaciju strategije kompanija nastaviti da ostvaruje rezultate i investira u razvoj zaposlenih. Osim toga, iz Nelt Grupe su ocenili da će Cilićevo strateško vođenje predstavljati važan oslonac za budući rast.

Uticaj na sektor i tržište

Nelt Grupa je jedan od vodećih distributera i logističkih operatera u regionu, sa snažnom pozicijom u industriji robe široke potrošnje. Promena na čelu kompanije dolazi u trenutku kada je tržište u fazi transformacije i zahteva prilagođavanje novim globalnim standardima. Uporedo sa tim, očekuje se da će realizacija strateških ciljeva doprineti jačanju konkurentnosti i dugoročnom održivom rastu. Na kraju, iskustvo novog CEO-a u međunarodnim kompanijama može predstavljati prednost u vođenju kompleksnih projekata i širenju poslovanja na nova tržišta.

Obuka za konsultante obuhvata ESG standarde, dekarbonizaciju i EU propise, uz podršku GIZ-a i fokus na konkurentnost privrede

Privredna komora Srbije pokrenula je program stručne obuke za 40 polaznika iz oblasti cirkularne ekonomije, sa ciljem ubrzanja zelene tranzicije privrede i usklađivanja sa zahtevima Evropske unije. Obuka se održava od 29. do 31. jula u Beogradu, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Program je deo šire strategije za jačanje konkurentnosti domaćih kompanija.

Tokom trodnevne obuke, učesnici će sticati praktična znanja o cirkularnoj ekonomiji, dekarbonizaciji, mehanizmu za prekogranično oporezivanje ugljenika (CBAM), obračunu emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), ESG standardima i savetodavnoj metodologiji. Na taj način, nova generacija stručnjaka biće osposobljena da pruži podršku privredi u procesu prilagođavanja EU regulativi i održivom poslovanju.

Nova generacija za bržu zelenu tranziciju privrede

Prema rečima Siniše Mitrovića, rukovodioca Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, nacionalna mreža stručnih konsultanata predstavlja ključan korak u jačanju konkurentnosti privrede. „Srbiji su potrebni stručnjaci koji će kompanijama pomoći da nove evropske zahteve pretvore u poslovne prilike. Upravo zato izgradnja mreže konsultanata predstavlja jedan od najvažnijih koraka u jačanju konkurentnosti domaće privrede“, izjavio je Mitrović.

Mitrović je naglasio da je Evropska unija poslednjih godina usvojila niz propisa o upravljanju resursima, smanjenju emisija ugljen-dioksida i izveštavanju o održivosti (ESG). On je istakao da ovi zahtevi donose izazove, ali i prilike za snižavanje troškova i lakši pristup novim tržištima. Kao rezultat, potreba za domaćim ekspertima stalno raste.

Obuka za konsultante: ESG, CBAM i podrška privredi

Obuka je namenjena iskusnim konsultantima iz oblasti zaštite životne sredine, energetike, klimatskih politika i održivog razvoja. Najuspešniji učesnici nakon obuke biće uključeni u aktivnosti stručne podrške privredi, što ima potencijal da ubrza usvajanje cirkularnih poslovnih modela i pripremi kompanije za poslovanje na evropskom tržištu.

CBAM (mehanizam za prekogranično oporezivanje ugljenika) i ESG standardi (ekološki, društveni i upravljački standardi) postaju obavezni kriterijumi za izvoz i konkurentnost. Pored toga, obračun emisija GHG sve više utiče na troškove i dostupnost tržišta EU. Ove promene zahtevaju specijalizovana znanja, zbog čega PKS ulaže u razvoj kadrova.

Obuka je deo šireg paketa aktivnosti PKS za ubrzanje zelene i cirkularne tranzicije domaće privrede. Time se ojačava stručna podrška i omogućava kompanijama da bolje odgovore na nove zahteve regulatora i tržišta.

Globalni ekološki dug nastupa već krajem jula, dok balkanske zemlje troše resurse još ranije tokom godine

Čovečanstvo troši resurse 73% brže nego što ekosistemi planete mogu da ih obnove, upozorila je danas WWF Adria. Prema izveštaju, do 30. jula 2026. godine biće iskorišćeni svi prirodni resursi koje Zemlja može da obnovi u jednoj godini. Posle tog datuma, globalno društvo ulazi u ekološki dug prema planeti, što ima ozbiljne ekonomske i ekološke posledice.

Ekološki dug: ubrzano iscrpljivanje resursa i globalni uticaj

Ekološki dug označava trenutak kada trošimo prirodni kapital brže nego što ga priroda može obnoviti. To dugoročno ugrožava stabilnost ekosistema, proizvodnju hrane i kvalitet života širom sveta. Global Footprint Network, organizacija koja razvija metodologiju ekološkog otiska, izračunala je da trenutna potrošnja resursa odgovara korišćenju 1,73 planete Zemlje godišnje. Kao rezultat, posledice se manifestuju kroz gubitak šuma, degradaciju zemljišta i nestanak bioraznovrsnosti. Pored toga, povećava se koncentracija ugljendioksida u atmosferi, što dodatno pogoršava klimatsku krizu i ugrožava bezbednost hrane i resursa.

Kretanje ekološkog duga na Balkanu i razlozi pomeranja datuma

Balkanske zemlje u ekološki dug ulaze još ranije tokom godine. Srbija je svoj godišnji biokapacitet iscrpela već 16. maja, Hrvatska 25. aprila, Bosna i Hercegovina 26. aprila, a Crna Gora još 20. aprila. To znači da čak i u regionima sa umerenijom potrošnjom, način života zahteva više resursa nego što priroda može da obnovi. Ove godine, Dan ekološkog duga globalno pada šest dana kasnije nego prošle, ali to nije rezultat smanjenja pritiska na prirodu. “Stvarni trendovi pokazuju da se jaz između ljudske potrošnje i biokapaciteta planete i dalje povećava. To je isto kao da cele godine trošite 1,73 mesečne plate, a raspolažete samo jednom. U nekom trenutku će nas razlika skupo koštati”, izjavila je Aleksandra Ugraković, saradnica za komunikacije u WWF-Adriji.

Potrebne hitne mere i sistemske promene

Posledice prekomerne potrošnje resursa postaju sve vidljivije. Pre svega, gubitak šuma i bioraznovrsnosti utiče na ekonomsku stabilnost i sigurnost hrane. Istovremeno, koncentracija ugljendioksida doprinosi klimatskim promenama, što dalje ugrožava poljoprivredu i životnu sredinu. Rešenja postoje: smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, održiva proizvodnja hrane i efikasnije korišćenje energije i resursa. Međutim, iz WWF Adria naglašavaju da su za pomeranje Dana ekološkog duga na kasniji datum potrebne hitne i sistemske promene u načinu na koji proizvodimo, trošimo i upravljamo prirodnim bogatstvima. Samo takav pristup može obezbediti dugoročnu održivost i ekonomsku sigurnost.