Preuzimanje većinskog paketa akcija Energoprojekta iz 2017. godine proglašeno nezakonitim, Komisija za hartije od vrednosti mora ponovo odlučivati

Upravni sud usvojio je tužbu bivšeg menadžmenta Energoprojekt Holdinga i proglasio nezakonitim preuzimanje akcija Energoprojekta iz 2017. godine. Ova odluka direktno se odnosi na proces u kojem je kompanija Napred razvoj, zajedno sa povezanim firmama, stekla više od 90 odsto akcija nekadašnjeg građevinskog giganta. Sudska odluka nalaže da se predmet vrati Komisiji za hartije od vrednosti na novo odlučivanje, čime je dozvola iz 2017. faktički poništena.

Preuzimanje većinskog paketa i posledice za male akcionare

Proces preuzimanja Energoprojekta započet je ponudom za otkup akcija koju je Komisija dozvolila Napred razvoju i povezanim firmama. Nakon toga, pomenute kompanije postale su većinski vlasnici Energoprojekta, koji je ranije bio šesta najveća konsultantsko-inženjerska kompanija na svetu. Pre samo mesec dana, Napred i povezani subjekti preuzeli su i državni udeo, što im je omogućilo da dostignu 90 odsto vlasništva i otvore mogućnost za prinudni otkup preostalih akcija. Odluka Upravnog suda ima značajne implikacije za male akcionare. Prema saznanjima, najmanje 300 malih akcionara priprema tužbe radi obeštećenja, tražeći razliku između iznosa koji su dobili i onoga što smatraju da su mogli dobiti da je akcija Energoprojekta drugačije vrednovana. Realno je očekivati da broj tužbi naraste na nekoliko hiljada, s obzirom na brojnost malih akcionara.

Regulatorni i tržišni značaj presude

Usvajanje tužbe bivšeg menadžmenta Energoprojekta ukazuje na važnost regulatorne kontrole na tržištu kapitala Srbije. Sudska odluka dovodi u pitanje validnost postupka preuzimanja akcija iz 2017. godine i otvara prostor za nova razmatranja Komisije za hartije od vrednosti. Iako nije realno očekivati da će male akcionare dobiti nazad svoje akcije, prema navodima izvora upućenog u slučaj, postoji mogućnost da obeštećenje bude ostvareno putem sudskih procesa. Ova situacija šalje snažnu poruku svim učesnicima na tržištu kapitala da se pravila moraju dosledno poštovati i transparentno primenjivati.

Istorijski kontekst i implikacije za sektor

Energoprojekt je nekada bio lider u inženjerskom i konsultantskom sektoru, sa značajnim međunarodnim ugledom. Međutim, poslednjih godina kompanija je izgubila deo svoje tržišne pozicije i danas je, prema oceni izvora, samo senka nekadašnjeg giganta. Odluka Upravnog suda može imati dugoročne posledice na poverenje investitora i dalji razvoj korporativnog upravljanja u Srbiji. Takođe, slučaj Energoprojekta ističe potrebu za jačanjem uloge regulatornih tela i unapređenjem procedura prilikom velikih promena vlasničke strukture na tržištu hartija od vrednosti.

Kompanija nudi podršku domaćinstvima širom Srbije kroz edukaciju, mentorski rad i siguran otkup lekovitog bilja

Gorki list je u saradnji sa Udruženjem narodnih travara Srbije Miloduh pokrenuo dugoročnu inicijativu pod nazivom „Od društva za prirodu“. Cilj programa je očuvanje znanja o lekovitom bilju i prenošenje tog znanja budućim generacijama. Konkurs za domaćinstva-uzgajivače bilja otvoren je od 27. jula do 27. avgusta 2026. godine. Svi uslovi i način prijavljivanja dostupni su na zvaničnoj internet stranici projekta.

Program za uzgoj lekovitog bilja

Program „Od društva za prirodu“ počinje konkursom za domaćinstva iz cele Srbije koja žele da postanu prva generacija učesnika. Svi izabrani dobiće besplatne sadnice, stručnu edukaciju, mentorsku podršku tokom uzgoja i sigurnost otkupa proizvedenog bilja. Takođe, inicijativa ima za cilj da omogući ljudima da razviju održiv izvor prihoda na temelju tradicionalnog znanja o lekovitom bilju. Kao rezultat, program doprinosi ne samo poljoprivrednoj proizvodnji, već i očuvanju kulturnog i prirodnog nasleđa.

Konkretna podrška i širi ekonomski značaj

Inicijativa Gorkog lista za uzgoj lekovitog bilja podrazumeva da domaćinstva tokom programa dobiju sve neophodne resurse za početak proizvodnje. Osim sadnica, korisnici dobijaju mentorsku podršku stručnjaka iz oblasti travarstva i sigurnost otkupa, što umanjuje ekonomski rizik za nove proizvođače. Pre svega, program je osmišljen tako da dugoročno stvori mrežu ljudi koji poznaju i gaje lekovito bilje širom Srbije.

Osim toga, kompanija ističe da je njihova misija šira od same proizvodnje. „Ne obnavljamo samo lekovito bilje. Obnavljamo znanje koje je Srbiju vekovima činilo bogatijom“, izjavio je Vojin Đorđević, tvorac brenda Gorki list. On navodi da je cilj da za deset godina u Srbiji bude mnogo više ljudi koji poznaju, gaje i čuvaju lekovito bilje nego danas.

Izjave i dugoročne implikacije za sektor

Đorđević je zahvalio Momčilu Antonijeviću i Udruženju narodnih travara Srbije Miloduh na podršci i stručnosti. On je istakao da ljudi poput njih mogu pomoći da znanje o lekovitom bilju ostane živo i dostupno novim generacijama. „Priroda nam je vekovima davala mnogo. Red je da joj deo toga vratimo tako što ćemo sačuvati znanje bez kojeg ni priroda ni ljudi ne mogu zajedno da napreduju“, naglasio je Đorđević.

S druge strane, Antonijević je istakao važnost prenosa znanja među travarima i domaćinstvima. „Ako znanje o lekovitom bilju danas ne prenesemo, jednog dana možda više neće imati ko da ga prenese. Verujem da upravo od ovakvih malih početaka nastaju velike promene“, rekao je Antonijević.

Program će se nastaviti i narednih godina, sa ciljem da se formira široka mreža proizvođača i čuvara znanja o lekovitom bilju. Ovaj pristup može doprineti razvoju ruralne ekonomije i otvaranju novih izvora prihoda za domaćinstva u Srbiji.

Globalni ekološki dug nastupa već krajem jula, dok balkanske zemlje troše resurse još ranije tokom godine

Čovečanstvo troši resurse 73% brže nego što ekosistemi planete mogu da ih obnove, upozorila je danas WWF Adria. Prema izveštaju, do 30. jula 2026. godine biće iskorišćeni svi prirodni resursi koje Zemlja može da obnovi u jednoj godini. Posle tog datuma, globalno društvo ulazi u ekološki dug prema planeti, što ima ozbiljne ekonomske i ekološke posledice.

Ekološki dug: ubrzano iscrpljivanje resursa i globalni uticaj

Ekološki dug označava trenutak kada trošimo prirodni kapital brže nego što ga priroda može obnoviti. To dugoročno ugrožava stabilnost ekosistema, proizvodnju hrane i kvalitet života širom sveta. Global Footprint Network, organizacija koja razvija metodologiju ekološkog otiska, izračunala je da trenutna potrošnja resursa odgovara korišćenju 1,73 planete Zemlje godišnje. Kao rezultat, posledice se manifestuju kroz gubitak šuma, degradaciju zemljišta i nestanak bioraznovrsnosti. Pored toga, povećava se koncentracija ugljendioksida u atmosferi, što dodatno pogoršava klimatsku krizu i ugrožava bezbednost hrane i resursa.

Kretanje ekološkog duga na Balkanu i razlozi pomeranja datuma

Balkanske zemlje u ekološki dug ulaze još ranije tokom godine. Srbija je svoj godišnji biokapacitet iscrpela već 16. maja, Hrvatska 25. aprila, Bosna i Hercegovina 26. aprila, a Crna Gora još 20. aprila. To znači da čak i u regionima sa umerenijom potrošnjom, način života zahteva više resursa nego što priroda može da obnovi. Ove godine, Dan ekološkog duga globalno pada šest dana kasnije nego prošle, ali to nije rezultat smanjenja pritiska na prirodu. “Stvarni trendovi pokazuju da se jaz između ljudske potrošnje i biokapaciteta planete i dalje povećava. To je isto kao da cele godine trošite 1,73 mesečne plate, a raspolažete samo jednom. U nekom trenutku će nas razlika skupo koštati”, izjavila je Aleksandra Ugraković, saradnica za komunikacije u WWF-Adriji.

Potrebne hitne mere i sistemske promene

Posledice prekomerne potrošnje resursa postaju sve vidljivije. Pre svega, gubitak šuma i bioraznovrsnosti utiče na ekonomsku stabilnost i sigurnost hrane. Istovremeno, koncentracija ugljendioksida doprinosi klimatskim promenama, što dalje ugrožava poljoprivredu i životnu sredinu. Rešenja postoje: smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, održiva proizvodnja hrane i efikasnije korišćenje energije i resursa. Međutim, iz WWF Adria naglašavaju da su za pomeranje Dana ekološkog duga na kasniji datum potrebne hitne i sistemske promene u načinu na koji proizvodimo, trošimo i upravljamo prirodnim bogatstvima. Samo takav pristup može obezbediti dugoročnu održivost i ekonomsku sigurnost.