Na listi deset najboljih gradova za život nalaze se tri australijska, dva japanska i dva švajcarska grada, dok je jedini iz Severne Amerike Vankuver

Kopenhagen je, prema najnovijoj analizi Economist Intelligence Unit (EIU), proglašen za najbolji grad za život u 2026. godini. Lista deset najboljih gradova za život, koju je objavila ova analitička organizacija, uključuje gradove sa svih kontinenata, ali dominiraju evropske i australijske metropole.

Gradovi sa najboljim rezultatima prema EIU metodologiji

Ovogodišnja analiza obuhvatila je više kriterijuma kao što su stabilnost, infrastruktura i obrazovanje. Kopenhagen je u tri kategorije — obrazovanje, infrastruktura i stabilnost — ocenjen kao „savršen“ za život. Prema podacima EIU, Beč, koji je prethodne tri godine bio prvi na listi, ove godine je zauzeo drugo mesto. Melburn i Sidnej, dva australijska grada, nalaze se odmah iza, dok su Cirih i Ženeva iz Švajcarske zauzeli peto i šesto mesto.

Jedini grad iz Severne Amerike među deset najboljih

Na listi deset najboljih gradova za život nalazi se samo jedan predstavnik Severne Amerike — Vankuver iz Kanade. On se našao na devetoj poziciji, dok je Honolulu iz Sjedinjenih Američkih Država napredovao za dve pozicije i sada je na 27. mestu. U međuvremenu, Njujork je napredovao na 66. mesto zahvaljujući smanjenju stope kriminala.

Kopenhagen prvi, Beč drugi: poredak najboljih gradova za život

Prema EIU listi, top deset gradova za život u 2026. godini su: Kopenhagen (Danska), Beč (Austrija), Melburn (Australija), Sidnej (Australija), Cirih (Švajcarska), Ženeva (Švajcarska), Osaka (Japan), Adelaida (Australija), Vankuver (Kanada) i Tokio (Japan). Ovakav poredak potvrđuje da evropski i australijski gradovi i dalje prednjače po kvalitetu života, dok azijski gradovi poput Osake i Tokija zauzimaju stabilne pozicije.

Razlozi za visoku poziciju Kopenhagena

Portparol EIU istakao je da Kopenhagen vodi zahvaljujući „pobedničkoj kombinaciji odličnih rezultata u stabilnosti i infrastrukturi, odličnoj kulturi i brizi o životnoj sredini, kao i visokom kvalitetu usluga“. Ovi faktori čine ga privlačnim za stanovnike i međunarodne kompanije. Takođe, ulaganja u obrazovanje i održivu infrastrukturu dodatno su ojačala njegovu poziciju.

Širi ekonomski kontekst i uticaj na globalno tržište

Izbor Kopenhagena za najbolji grad za život odražava šire trendove urbanog razvoja i investiranja u kvalitet života. Gradovi sa vrha liste često postaju uzor za urbanističko planiranje i privlače nove investicije i visokoobrazovanu radnu snagu. Kao rezultat, ovakvi gradovi beleže stabilan rast ekonomske aktivnosti i povećanu konkurentnost na globalnom tržištu rada.

Lista deset najboljih gradova za život

1. Kopenhagen, Danska 2. Beč, Austrija 3. Melburn, Australija 4. Sidnej, Australija 5. Cirih, Švajcarska 6. Ženeva, Švajcarska 7. Osaka, Japan 8. Adelaida, Australija 9. Vankuver, Kanada 10. Tokio, Japan Ova lista potvrđuje da najbolji gradovi za život kontinuirano ulažu u infrastrukturu, obrazovanje i održivost, što ih čini atraktivnim za život i rad.

Poreska obaveza nastaje pri ulasku kriptovalute na digitalni novčanik, a kazne dostižu i 150.000 dinara

Frilenseri u Srbiji koji primaju kriptovalute kao naknadu za rad dužni su da odmah prijave porez, čim digitalna imovina stigne na njihov digitalni novčanik. Pravilno prijavljivanje poreza na kriptovalute u Srbiji postalo je kritično pitanje, jer kazne za propuste mogu dostići 150.000 dinara.

Poreska obaveza za kriptovalute nastaje odmah po prijemu

Poreski savetnici ističu da je greška mnogih frilensera što preskaču prvi korak – prijavu klasičnog poreza na prihod u trenutku kada su zaradili kriptovalutu. Naime, primljena kriptovaluta za pruženu uslugu nije investicija, već prihod od rada. Čim kripto legne na digitalni novčanik, frilenser mora da izračuna vrednost u dinarima i prijavi je kao prihod, bez obzira da li planira da tu imovinu proda kasnije.

Razlika između prihoda i kapitalne dobiti

Osnivač i izvršni direktor računovodstvene agencije objašnjava da je suština u tome što frilenseri često pogrešno tretiraju primljeni kripto kao potencijalnu investiciju, a zapravo ga dobijaju kao naknadu za rad. Prijava poreza na kapitalni dobitak (PPDG 3R) sledi tek kada frilenser proda ili zameni kriptovalutu za devize ili dinare. Porez na kapitalnu dobit iznosi 15 odsto, a prijava se podnosi samo ako je došlo do prodaje ili zamene digitalne imovine.

Kazne za neprijavljivanje i posledice po frilensere

Ukoliko frilenser prijavi samo kapitalni dobitak nakon prodaje kriptovalute, Poreska uprava može postaviti pitanje porekla te imovine. Ako nije prijavljen porez na prihod od rada, nadležni organi mogu pokrenuti prekršajni postupak. Prema članu 180 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kazna za neprijavljivanje ili netačne podatke iznosi od 5.000 do 150.000 dinara.

Oporezivanje gubitka i nabavna vrednost kriptovalute

Prilikom prijave poreza na kapitalnu dobit, fizička lica prijavljuju dobitak ili gubitak, a naredne prijave omogućavaju da prethodno iskazani gubitak umanji osnovicu za porez. Međutim, u slučaju frilensera koji ne kupuju kripto, već ga stiču kao naknadu, nabavna vrednost se često tretira kao nula. Praksa poreske administracije u Srbiji još nema čvrst stav o ovoj situaciji, pa se u teoriji postavlja pitanje da li porezi i doprinosi koje frilenser plaća mogu da se uračunaju kao nabavna vrednost.

Praktične posledice za frilensere u Srbiji

Frilenseri koji izostave prijavu poreza na prihod u trenutku prijema kriptovalute izlažu se riziku prekršajnih kazni. Pravilno poresko postupanje podrazumeva dva koraka: najpre prijavu prihoda po osnovu rada u trenutku sticanja kripta, zatim, po eventualnoj prodaji ili zameni, prijavu kapitalne dobiti. Detaljno vođenje evidencije i tačno konvertovanje vrednosti kriptovalute na dan prijema u dinare od suštinskog su značaja za izbegavanje nesporazuma sa Poreskom upravom. Na ovaj način frilenseri u Srbiji mogu izbeći visoke kazne i obezbediti usklađenost sa važećim zakonodavstvom.

Vlasnici Napred Razvoja stekli su 90% udela u Energoprojektu, a mali akcionari najavljuju tužbe tražeći obeštećenje zbog razlike u ceni

Upravni sud poništio je rešenje iz 2017. godine kojim je Komisija za hartije od vrednosti dozvolila kompaniji Napred Razvoj i povezanim firmama da objave ponudu za otkup akcija Energoprojekta. Dozvola iz 2017. proglašena je nezakonitom, što otvara mogućnost za nove pravne i ekonomske posledice u vezi sa preuzimanjem Energoprojekta. Predmet je vraćen Komisiji na ponovno odlučivanje, dok Energoprojekt odluku o prinudnom otkupu akcija treba da razmatra na skupštini zakazanoj za sutra.

Preuzimanje Energoprojekta i sporne transakcije

Preuzimanje Energoprojekta započelo je početkom 2017. godine, kada su firme Napred Razvoj, Montinvest, Jopag i GP Napred kupile akcije na berzi i stekle 35% vlasništva. Komisija za hartije od vrednosti tada je utvrdila da su povezane firme zajednički delovale i naložila im da podnesu zahtev za objavu ponude za preuzimanje. Komisija je 7. jula 2017. odobrila zahtev, nakon čega su firme otkupile dodatne akcije po ceni od 1.501 dinar i stekle većinsko vlasništvo.

U međuvremenu, Napred Razvoj i povezane firme postale su vlasnici 90% Energoprojekta, preuzimanjem i državnog udela. Time su stekli pravo na prinudni otkup akcija od malih akcionara i povlačenje Energoprojekta sa berze. Odluka Upravnog suda doneta je 26. juna 2026. i strankama je dostavljena nekoliko dana kasnije. Još nije poznato da li je ova presuda bila motiv za prodaju državnog udela po nižoj ceni u odnosu na 2017.

Pravna borba i posledice po akcionare

Spor oko preuzimanja Energoprojekta traje devet godina. Bivši direktor Energoprojekta, Vladimir Milovanović, i direktor za pravne poslove, Jovan Nikčević, tužili su Komisiju još 2017. godine. Prva odluka Upravnog suda doneta je tek 2023, kada je tužba odbijena. Oni su se žalili Vrhovnom sudu, koji je u junu 2025. poništio tu odluku, što je dovelo do nove presude Upravnog suda kojom je tužba prihvaćena.

Kao rezultat, slučaj se formalno vraća na početak, iako su transakcije sa akcijama već sprovedene. Mali akcionari, kojih ima najmanje 300 spremnih za tužbu, mogu da traže obeštećenje zbog razlike u ceni koju su dobili i one koju smatraju da su mogli dobiti. Prema izvorima bliskim Energoprojektu, moguće je da tužbi bude nekoliko hiljada. S druge strane, deo malih akcionara više nije živ, pa se postavlja pitanje isplate eventualne štete.

Komisija pred izazovom novih odluka

Sud je utvrdio da je Komisija za hartije od vrednosti više od 40 puta upozoravana na potencijalne neregularnosti u procesu preuzimanja akcija Energoprojekta. Ipak, Komisija je dopuštala ponude za preuzimanje, što sada može dovesti do tužbi i protiv samih članova Komisije. Jedno od spornih pitanja bilo je i izostanak saglasnosti Narodne banke Srbije za preuzimanje firme Energoprojekt Garant, koja je osiguravajuća kuća, što je bio deo žalbe Milovanovića i Nikčevića.

Osim toga, ostaje otvoreno pitanje zašto država nije prodala svoj udeo po višoj ceni 2017, kao i koliki će biti konačni trošak za budžet zbog gubitka Energoprojekta. Presuda Vrhovnog suda iz 2025. ukazala je na bitno povređena pravila postupka prilikom davanja saglasnosti za preuzimanje.

Šta sledi za Energoprojekt i tržište kapitala

Prema izjavama upućenih izvora, realno je očekivati da Komisija ponovi postupak odlučivanja, ali i da ponovo donese odluku sličnu onoj iz 2017. Time bi se pokrenuo novi ciklus tužbi i potencijalno dodatno odužili sporovi. Trenutno se u vezi sa preuzimanjem Energoprojekta vodi nekoliko desetina sudskih postupaka. Ovaj slučaj stvara neizvesnost za male akcionare, investitore i samu Komisiju, a može imati dugoročne posledice po poverenje u tržište kapitala u Srbiji.