Cene sirove nafte ostaju na najnižem nivou u nedelju dana usled diplomatskih razgovora o bezbednosti Ormuskog moreuza

Tržište nafte zabeležilo je stabilizaciju jer je cena nafte brent ostala na nivou od 84 dolara po barelu. Cena američke lake sirove nafte WTI pala je na 79 dolara po barelu, pokazali su podaci Trejding ekonomiksa. Kao rezultat, napredak u diplomatskim pregovorima na Bliskom istoku o bezbednosti Ormuskog moreuza uticao je na ublažavanje zabrinutosti oko snabdevanja globalnog tržišta.

Diplomatski pregovori u fokusu stabilizacije

U poslednjih nekoliko dana, Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči održao je odvojene sastanke sa kolegama iz Saudijske Arabije i Omana. Glavna tema bila je obnavljanje bezbednosti u Ormuskom moreuzu, ključnom pomorskom pravcu za transport nafte. Ormuski moreuz ima strateški značaj jer se kroz njega transportuje približno petina svetske trgovine naftom.

Regionalne inicijative i predlozi za Ormuski moreuz

Oman je predložio formiranje zajedničkog mehanizma za upravljanje Ormuskim moreuzom. Ovim bi se Iranu omogućilo uvođenje dobrovoljnih tranzitnih taksi brodovima, a predlog je podržalo više zemalja Persijskog zaliva. Uporedo sa tim, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Vašington vodi „dobre razgovore“ sa Teheranom. Međutim, upozorio je da bi vojni udari mogli biti nastavljeni ako diplomatska rešenja izostanu. Iran je odgovorio pretnjom na svaki novi napad.

Bezbednosni rizici i tržišna reakcija

Uprkos diplomatskim inicijativama, regionalni rizici i dalje postoje. Saudijska Arabija je saopštila da je presrela bespilotne letelice koje su bile usmerene ka njenoj naftnoj infrastrukturi. Jemenski pobunjenici Huti preuzeli su odgovornost za napad na saudijski naftovod Istok–Zapad. Pored toga, analitičari ističu da tržište trenutno najviše pažnje posvećuje mogućnosti smanjenja rizika od poremećaja snabdevanja kroz Ormuski moreuz.

Uticaj situacije na globalno tržište nafte

Nafta brent zadržala se na 84 dolara po barelu, dok je WTI na oko 79 dolara po barelu. Ovaj nivo predstavlja najnižu vrednost u poslednjih sedam dana. Osim toga, mirnija situacija na Bliskom istoku povećava očekivanja da neće doći do većih problema u globalnom snabdevanju naftom. Tranzit nafte kroz Ormuski moreuz ostaje ključno pitanje za energetsku bezbednost sveta. U međuvremenu, analitičari procenjuju da svako poboljšanje bezbednosne situacije može imati pozitivan efekat na stabilnost cena nafte.

Ministarstvo finansija prihvatilo predlog za nastavak poreskih olakšica, podstičući zapošljavanje i profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom

Ministarstvo finansija saopštilo je da poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom ostaju na snazi i posle januara 2027. godine. Ova odluka doneta je nakon javne rasprave o izmenama poreskih propisa, a predlog za zadržavanje olakšica izneo je NALED. Prema važećim zakonima, poslodavci koji zaposle osobu sa invaliditetom na neodređeno vreme, tri godine ne plaćaju porez na zaradu tog zaposlenog.

Poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom u fokusu

Ove poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom trebalo je da budu ukinute od januara 2027. godine. Međutim, Ministarstvo finansija je prihvatilo argumente privrede i civilnog sektora da takva mera može negativno uticati na tržište rada i društvenu uključenost. Takođe, zadržano je oslobođenje od poreza na dobit za preduzeća koja se bave radnim osposobljavanjem, profesionalnom rehabilitacijom i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom.

Pored toga, preduzetnicima koji izgube pravo na paušalno oporezivanje biće omogućen neposredan prelazak na oporezivanje lične zarade. Na taj način, smanjuju se troškovi i administrativno opterećenje za male biznise. Ove promene imaju za cilj da olakšaju poslovanje i doprinesu razvoju preduzetništva u Srbiji.

Argumenti privrede i značaj regulative

Prema rečima Jelene Bojović, programske direktorke NALED-a, tokom javne rasprave privreda je dala brojne predloge uz analize i obrazloženja. „Kroz radnu grupu i u toku javne rasprave dali smo predloge normativnih rešenja, obrazloženja i analiza, sa ciljem da se obezbedi zadržavanje ovih instrumenata podrške i njihovo usklađivanje sa evropskim standardima. Ohrabruje nas što su tokom ovog procesa prepoznati argumenti privrede i civilnog sektora, i što su određena rešenja, za koja smo ukazivali da mogu imati pozitivan efekat na poslovanje i razvoj preduzetništva, prihvaćena“, izjavila je Bojović.

Ona je dodala da je važno nastaviti dijalog u narednim fazama. Na taj način, moguće je obezbediti regulatorni okvir koji podstiče investicije, inovacije i održiv ekonomski rast Srbije.

Ostale poreske izmene i socijalni efekti

Značajan je i napredak u oblasti doniranja hrane. Doniranje hrane pred istekom roka trajanja, pod propisanim uslovima, više se neće smatrati prometom uz naknadu za potrebe PDV-a. Poseban podzakonski akt će urediti uslove, dokumentaciju i evidenciju za ovu meru. Na ovaj način, očekuje se da će privreda lakše donirati višak hrane bez dodatnih fiskalnih opterećenja.

Među predlozima koji nisu prihvaćeni nalaze se zadržavanje poreskog kredita za ulaganja u startape, kao i olakšice za ulaganje fizičkih lica u alternativne investicione fondove. Predlog za povećanje limita za paušalno oporezivanje sa šest na osam miliona dinara ostaje predmet razmatranja. O ostalim predlozima razgovori sa Ministarstvom finansija biće nastavljeni dok zakoni ne budu usvojeni.

Poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom predstavljaju važan instrument za podsticanje socijalne inkluzije i smanjenje nezaposlenosti u Srbiji. Ove mere su usklađene sa evropskim standardima i imaju značajan uticaj na razvoj preduzetništva i održiv rast privrede.

Novi zakon omogućava ženama sa sekundarnom dismenorejom do dva dana plaćenog odsustva mesečno, dok se u Srbiji razmatraju strože kontrole bolovanja

Crna Gora je usvojila izmene Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju koje ženama sa dijagnostikovanom sekundarnom dismenorejom daju pravo na do dva dana plaćenog menstrualnog odsustva svakog meseca. Ovo važno zakonsko rešenje primenjuje se samo na žene koje imaju dijagnozu ginekoloških oboljenja, što je definisano kao sekundarna dismenoreja. Pravo na menstrualno odsustvo ostvaruje se uz odgovarajuću medicinsku dokumentaciju, a odsustvo se tretira kao poseban oblik privremene sprečenosti za rad.

Plaćeno menstrualno odsustvo u Crnoj Gori i kontrola bolovanja u Srbiji

Za razliku od ovog pristupa, u Srbija se trenutno vodi rasprava o pooštravanju propisa i procedura koji se odnose na bolovanja. Značajan broj poslodavaca ne bi podržao uvođenje novih vrsta odsustva koje je teško proveriti, poput menstrualnog odsustva. U Srbiji se fokus stavlja na jaču kontrolu postojećih bolovanja, što pokazuje razliku u pristupu između dve susedne zemlje.

Menstrualno odsustvo u Crnoj Gori odnosi se samo na žene kod kojih specijalista utvrdi da bolne menstruacije potiču od zdravstvenih stanja kao što su endometrioza, miomi, endometrijalni polipi, upala jajnika ili sindrom policističnih jajnika. Ova stanja često prate grčevi, mučnina, umor i obilno krvarenje, što može značajno otežati svakodnevni rad.

Uticaj novog zakona i regionalna poređenja

Predlagači zakona u Crna Gora naveli su da je cilj unapređenje zaštite zdravlja žena i eliminacija predrasuda prema menstrualnim tegobama na radnom mestu. Takođe, ova mera treba da omogući bolji balans između zdravstvenih potreba i profesionalnih obaveza zaposlenih žena. Inicijativa je potekla od nezavisne poslanice Jevrosime Pejović i dobila je jednoglasnu podršku nadležnih skupštinskih odbora.

Usvajanjem ovog zakona Crna Gora se svrstala među retke evropske države sa zakonski regulisanim plaćenim menstrualnim odsustvom za žene sa određenim medicinskim dijagnozama. S druge strane, Srbija se još uvek ne približava ovom modelu i akcenat stavlja na kontrolu bolovanja, što pokazuje drugačiju dinamiku u razvoju radnog i zdravstvenog zakonodavstva.

Kao rezultat, Crna Gora šalje signal o povećanoj brizi za ženska prava u radnom zakonodavstvu, dok Srbija ostaje fokusirana na jačanje kontrole nad postojećim oblicima bolovanja. Ove promene u regionu otvaraju pitanje mogućih budućih prilagođavanja radnog zakonodavstva u skladu sa potrebama zaposlenih i ekonomskim zahtevima poslodavaca.