Nove izmene važe od 1. jula, primena materijala iz EU, EFTA, Turske i Egipta jača konkurentnost domaćih izvoznika

Od 1. jula 2026. godine na snazi su izmene Protokola 3 uz Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva, koje omogućavaju primenu proširene kumulacije porekla robe, saopštila je Privredna komora Srbije. Prema Zakonu objavljenom u Službenom glasniku, odluka Saveta za partnerstvo, trgovinu i saradnju od 23. decembra 2025. godine donela je nove definicije proizvoda sa poreklom i metode administrativne saradnje između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.

Iz Privredne komore Srbije ističu da ove izmene donose značajno unapređenje poslovanja srpskih kompanija koje izvoze na britansko tržište, naročito u sektorima prehrambene, tekstilne, elektro i automobilske industrije. Nova pravila omogućavaju da, prilikom utvrđivanja preferencijalnog porekla proizvoda za izvoz u Ujedinjeno Kraljevstvo, pored materijala domaćeg porekla mogu da se koriste i materijali iz Evropske unije, država EFTA (Švajcarska, uključujući Lihtenštajn, Island i Norvešku), Turske, Egipta i pojedinih CEFTA partnera, pod uslovima definisanim Sporazumom.

“Na ovaj način povećava se fleksibilnost u organizaciji proizvodnje i lanaca snabdevanja, olakšava uključivanje srpskih kompanija u međunarodne lance vrednosti i dodatno unapređuje konkurentnost domaćih izvoznika na britanskom tržištu. Privredna komora Srbije preporučuje izvoznicima da analiziraju nove mogućnosti koje proizlaze iz primene proširene kumulacije porekla, imajući u vidu da one mogu doprineti lakšem ispunjavanju uslova za sticanje preferencijalnog porekla robe i ostvarivanju pogodnosti u bilateralnoj trgovini sa Ujedinjenim Kraljevstvom”, navedeno je iz PKS.

Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva potpisan je 16. aprila 2021. godine u Beogradu, sa privremenom primenom od 20. maja 2021. godine, dok je zvanično stupio na snagu 15. jula 2021. godine.

Samo 31 procenat građana bi glasao za ulazak u EU, dok 41 odsto veruje da bi članstvo donelo više koristi nego štete

Godišnje istraživanje Evropske komisije pokazalo je da 28 odsto građana Srbije ima pozitivnu ili veoma pozitivnu sliku o Evropskoj uniji, dok 32 odsto ima negativan ili prilično negativan stav, a 38 odsto je neutralno. Prema objavljenim podacima, 40 odsto ispitanika smatra da Srbija nikada neće postati članica EU. Istraživanje je sprovedeno između februara i aprila, a prenela ga je agencija Beta.

Podrška članstvu u EU u Srbiji je među najnižima u regionu, dok je u zemljama Zapadnog Balkana, Turskoj i Istočnom susedstvu značajno viša. U Albaniji je podrška na 92 odsto, na Kosovu 83, dok u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini prelazi 60 odsto. U Gruziji članstvo podržava 71 odsto ispitanika, u Ukrajini 65, a u Moldaviji 58 odsto. U Turskoj taj procenat iznosi 46.

Kada je reč o tome kada bi Srbija mogla da postane članica Unije, 17 odsto građana smatra da će za to biti potrebno 15 godina, 24 odsto vidi Srbiju u EU za pet do 15 godina, a devet procenata smatra da bi to moglo da se dogodi u narednih pet godina.

Što se tiče koristi od članstva, 41 odsto veruje da bi ulazak u EU doneo više koristi nego štete, dok bi za članstvo na referendumu glasalo 31 procenat građana. Kao glavne prednosti članstva ispitanici navode otvorene granice i mogućnosti putovanja (41 odsto), poboljšanje kvaliteta života i životnog standarda (32 odsto) i finansijsku podršku (31 odsto).

Glavni razlozi za zabrinutost u vezi sa članstvom su eksploatacija prirodnih resursa (43 odsto), odliv mladih (35 odsto) i potencijalno narušavanje saradnje sa Rusijom (33 odsto).

Kada je reč o poverenju u države i međunarodne institucije, 40 odsto građana ima poverenje u EU, dok je poverenje u Rusku Federaciju 58 odsto, a u Kinu 56 odsto. Finansijsku podršku EU kao visoku ili veoma visoku vidi 26 odsto građana, isto kao i podršku Rusije, dok je taj procenat za Kinu 39 odsto.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da rezultati istraživanja pokazuju da građani zemalja partnera u proširenju prepoznaju prednosti bližih veza sa EU, što se ogleda u jačem miru, bezbednosti i širim ekonomskim mogućnostima za buduće generacije.

Prostor površine 255.000 kvadratnih metara na tržištu, ulaganje od 15 miliona evra u drugu fabriku ambalaže

Kompanija DS Smith iz Velike Britanije prodaje bivšu Fabriku papira u Belišću, Hrvatska, po ceni od 19 miliona evra, nakon što je klao firma ugašena u novembru prethodne godine. Prodaja obuhvata veliki industrijski kompleks ukupne površine 255.000 kvadratnih metara, sa 13.725 kvadratnih metara zatvorenih objekata, uključujući radionice, proizvodne hale i objekat za pripremu sirovina.

Kompleks se nalazi u industrijskoj zoni grada Belišća i oglašen je preko internet platforme Njuškalo, uz posredovanje kompanije CBRE, jedne od vodećih svetskih agencija za nekretnine. Lokacija je opremljena razvijenom infrastrukturom visokog kapaciteta, uključujući snažne energetske i gasne priključke, što omogućava brzu prenamenu i pokretanje novih proizvodnih delatnosti ili energetskih projekata, poput data centara.

Iz kompanije DS Smith navode da njihova druga fabrika ambalaže u Belišću nastavlja da radi i da je u toku investicija vredna 15 miliona evra. Industrijska oprema iz kompleksa koji se prodaje biće uklonjena pre realizacije transakcije, čime se budućem vlasniku omogućava prilagođavanje prostora sopstvenim potrebama.

Ova lokacija decenijama je bila sinonim za razvoj papirne industrije i privredni rast Belišća, a sada otvara mogućnost za nove investitore da iskoriste postojeću infrastrukturu i razvijene kapacitete za nove projekte. Kompanija DS Smith preuzela je Fabriku papira u Belišću 2015. godine.