Cena brent nafte dostigla 72 dolara, WTI na 69 dolara, dok Saudijska Arabija uvodi diskont od 1,50 dolara po barelu

Cene sirove nafte vratile su se na najniže nivoe od kraja februara, sa brent referentnom naftom koja se juče trgovala na oko 72 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta WTI iznosila oko 69 dolara po barelu. Ovo kretanje posledica je odluke OPEK+ da poveća proizvodne kvote za naredni mesec za 188.000 barela dnevno, čime se nastavlja postepeno ukidanje ranijih ograničenja i stabilizacija tržišta, prema ekonomskim analizama.

Pored povećanja kvota, vodeći proizvođači iz Persijskog zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju, ubrzavaju rast proizvodnje, a izvoz iz te zemlje približava se nivoima pre poslednjih regionalnih sukoba. Normalizacija pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, ključne svetske rute za transport energenata, dodatno doprinosi smirivanju tržišta, pošto su prethodnih nedelja pojedini tankeri iz bezbednosnih razloga privremeno menjali rute ili odustajali od prolaska.

Dodatni pritisak na cene nafte dolazi od odluke Saudijske Arabije da snizi zvaničnu prodajnu cenu svoje osnovne vrste sirove nafte za azijske kupce, sa avgustovskom cenom koja uključuje diskont od 1,50 dolara po barelu u odnosu na referentnu cenu.

Analitičari ocenjuju da kombinacija povećane ponude i smanjenja geopolitičkih rizika doprinosi daljem slabljenju cena nafte na svetskom tržištu.

Prihodi u maju iznosili 206,3 milijarde dinara, dok su poreski prihodi dostigli 178,7 milijardi dinara

Republički budžet Srbije zabeležio je deficit od 99,7 milijardi dinara u periodu januar–maj 2026. godine, što je za 101 milijardu dinara povoljnije u odnosu na planirani deficit od 200,7 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija. U maju je deficit iznosio 56 miliona dinara, dok su ukupni prihodi u tom mesecu ostvareni u iznosu od 206,3 milijarde dinara.

Poreski prihodi u maju dostigli su 178,7 milijardi dinara. Najveći deo tih prihoda potiče od poreza na dodatu vrednost (PDV) koji je iznosio 86,9 milijardi dinara, dok su akcize iznosile 28,6 milijardi dinara. Prihod od poreza na dobit iznosio je 27,2 milijarde dinara, a porez na dohodak dostigao je 27 milijardi dinara. Neporeski prihodi u maju su iznosili 25,8 milijardi dinara, dok je priliv donacija bio 1,8 milijardi dinara.

Na rashodnoj strani, ukupni izdaci u maju ostvareni su u iznosu od 206,3 milijarde dinara. Rashodi za zaposlene iznosili su 55,6 milijardi dinara, dok su transferi za obavezno socijalno osiguranje (fond PIO, RFZO, NSZ i fond SOVO) iznosili 32,1 milijardu dinara. Kapitalni izdaci dostigli su 31,8 milijardi dinara, rashodi za robu i usluge bili su 18,4 milijarde dinara, dok su isplata subvencija i otplata kamata iznosile po 16,7 milijardi dinara.

U istom periodu, u budžetu sektora države zabeležen je fiskalni deficit od 106,5 milijardi dinara, dok je primarni fiskalni deficit iznosio 35,9 milijardi dinara.

Podaci Ministarstva finansija pokazuju da su ostvareni prihodi i niži deficit rezultat povoljnijih kretanja u naplati poreskih prihoda, posebno PDV-a i poreza na dobit, u prvoj polovini godine.

Na kraju maja zaduženje poraslo sa 39,21 na 41,14 milijardi evra, ali ostaje ispod 45 odsto BDP-a

Javni dug Republike Srbije iznosio je 41,14 milijardi evra na kraju maja 2026. godine, što predstavlja 43,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), prema podacima Ministarstva finansija. U poređenju sa aprilom, javni dug je porastao sa 39,21 milijardu evra, kada je udeo u BDP-u bio 41,6 odsto. Na kraju 2025. godine, javni dug je iznosio 39,34 milijarde evra, odnosno 44,4 odsto BDP-a.

Fiskalni savet je u analizi Nacrta fiskalne strategije za 2027. godinu, sa projekcijama za 2028. i 2029, ocenio da dokument predviđa održive budžetske deficite i postepeni pad javnog duga. Strategija predviđa budžetski deficit od tri odsto BDP-a za 2026. i 2027. godinu, uz smanjenje na 2,5 odsto, dok bi javni dug do kraja 2029. trebalo da se smanji sa 44,7 na 43,9 odsto BDP-a. Fiskalni savet smatra da su ovi ciljevi realni i u skladu sa fiskalnim pravilima.

Međutim, Savet ukazuje na to da Strategija nedovoljno jasno definiše mere za rešavanje strukturnih problema koji usporavaju privredni razvoj, iako su prioriteti poput energetike, obrazovanja, zdravstva i poljoprivrede formalno navedeni. Dokument, prema oceni Saveta, ne daje precizne informacije o konkretnim koracima, troškovima i efektima na privredu i budžet.

Javni dug evrozone, prema najnovijim podacima, iznosi 87,8 odsto BDP-a. U poređenju sa evrozonama i drugim regionalnim ekonomijama, Srbija i dalje održava javni dug na nižim nivoima u odnosu na BDP.