Više od četvrtine potrošača oslanja se na AI savete, dok je 40 odsto kompanija u naprednoj fazi primene

Britanska Uprava za finansijsko ponašanje (FCA) najavila je mogućnost uvođenja specifičnih pravila za velike modele veštačke inteligencije koji se sve češće koriste za finansijsko savetovanje građana. Prema nezavisnom izveštaju naručenom od strane FCA, više od četvrtine potrošača u Velikoj Britaniji ima poverenja u finansijske savete koje pružaju AI sistemi poput ChatGPT, Claud i Gemini, iako ove usluge nisu podložne regulaciji kao licencirani finansijski savetnici.

U izveštaju se ističe da veštačku inteligenciju već koristi 81 odsto finansijskih kompanija u Britaniji, dok se oko 40 odsto ovih firmi nalazi u naprednoj fazi implementacije AI tehnologije. AI se trenutno najviše koristi za interne procese, ali se očekuje da će njegova upotreba u komunikaciji sa klijentima i pružanju finansijskih usluga nastaviti da raste.

Izvršni direktor FCA za potrošače i konkurenciju Šeldon Mils izjavio je da bi regulator u narednih tri do šest meseci trebalo da proceni potrebu za novom regulativom u oblasti modela opšte namene, posebno zbog njihovog sve većeg uticaja na finansijske odluke građana. “Moramo razmotriti rizik od prevelike zavisnosti finansijskog sektora od ograničenog broja tehnoloških kompanija koje razvijaju AI modele i obezbeđuju infrastrukturu, što može povećati mogućnost istovremenih poremećaja u radu većeg broja finansijskih institucija”, navodi se u dokumentu.

FCA je saopštila da će preporuke iz izveštaja biti uzete u obzir prilikom oblikovanja budućeg regulatornog okvira za upotrebu veštačke inteligencije u finansijskom sektoru.

Cena brent nafte dostigla 72 dolara, WTI na 69 dolara, dok Saudijska Arabija uvodi diskont od 1,50 dolara po barelu

Cene sirove nafte vratile su se na najniže nivoe od kraja februara, sa brent referentnom naftom koja se juče trgovala na oko 72 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta WTI iznosila oko 69 dolara po barelu. Ovo kretanje posledica je odluke OPEK+ da poveća proizvodne kvote za naredni mesec za 188.000 barela dnevno, čime se nastavlja postepeno ukidanje ranijih ograničenja i stabilizacija tržišta, prema ekonomskim analizama.

Pored povećanja kvota, vodeći proizvođači iz Persijskog zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju, ubrzavaju rast proizvodnje, a izvoz iz te zemlje približava se nivoima pre poslednjih regionalnih sukoba. Normalizacija pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, ključne svetske rute za transport energenata, dodatno doprinosi smirivanju tržišta, pošto su prethodnih nedelja pojedini tankeri iz bezbednosnih razloga privremeno menjali rute ili odustajali od prolaska.

Dodatni pritisak na cene nafte dolazi od odluke Saudijske Arabije da snizi zvaničnu prodajnu cenu svoje osnovne vrste sirove nafte za azijske kupce, sa avgustovskom cenom koja uključuje diskont od 1,50 dolara po barelu u odnosu na referentnu cenu.

Analitičari ocenjuju da kombinacija povećane ponude i smanjenja geopolitičkih rizika doprinosi daljem slabljenju cena nafte na svetskom tržištu.

Prihodi u maju iznosili 206,3 milijarde dinara, dok su poreski prihodi dostigli 178,7 milijardi dinara

Republički budžet Srbije zabeležio je deficit od 99,7 milijardi dinara u periodu januar–maj 2026. godine, što je za 101 milijardu dinara povoljnije u odnosu na planirani deficit od 200,7 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija. U maju je deficit iznosio 56 miliona dinara, dok su ukupni prihodi u tom mesecu ostvareni u iznosu od 206,3 milijarde dinara.

Poreski prihodi u maju dostigli su 178,7 milijardi dinara. Najveći deo tih prihoda potiče od poreza na dodatu vrednost (PDV) koji je iznosio 86,9 milijardi dinara, dok su akcize iznosile 28,6 milijardi dinara. Prihod od poreza na dobit iznosio je 27,2 milijarde dinara, a porez na dohodak dostigao je 27 milijardi dinara. Neporeski prihodi u maju su iznosili 25,8 milijardi dinara, dok je priliv donacija bio 1,8 milijardi dinara.

Na rashodnoj strani, ukupni izdaci u maju ostvareni su u iznosu od 206,3 milijarde dinara. Rashodi za zaposlene iznosili su 55,6 milijardi dinara, dok su transferi za obavezno socijalno osiguranje (fond PIO, RFZO, NSZ i fond SOVO) iznosili 32,1 milijardu dinara. Kapitalni izdaci dostigli su 31,8 milijardi dinara, rashodi za robu i usluge bili su 18,4 milijarde dinara, dok su isplata subvencija i otplata kamata iznosile po 16,7 milijardi dinara.

U istom periodu, u budžetu sektora države zabeležen je fiskalni deficit od 106,5 milijardi dinara, dok je primarni fiskalni deficit iznosio 35,9 milijardi dinara.

Podaci Ministarstva finansija pokazuju da su ostvareni prihodi i niži deficit rezultat povoljnijih kretanja u naplati poreskih prihoda, posebno PDV-a i poreza na dobit, u prvoj polovini godine.