Aktuelni toplotni talas u 2025. godini doveo do 95% evropskog teritorija sa iznadprosečnim temperaturama, uz ograničenu upotrebu klima uređaja

Evropski kontinent suočava se sa izuzetno snažnim toplotnim talasom, koji je tokom 2025. godine doveo do rekordnih temperatura i ozbiljnih posledica za stanovništvo. Prema zvaničnim podacima, u Španiji je zabeleženo 212 prevremenih smrti povezanih sa toplotnim talasom, dok je Italija prijavila najmanje pet direktnih smrtnih slučajeva u roku od 24 sata. U Francuskoj je registrovano 50 smrtnih slučajeva, od čega se 48 odnosi na utapanja ljudi koji su pokušavali da se rashlade, a evidentirani su i smrtni ishodi usled toplotnog udara i dece ostavljene u automobilima.

Evropske zemlje su u cilju zaštite stanovništva uvele različite mere, uključujući zatvaranje škola i proglašenje vanrednih situacija. Ipak, prema ekološkim upozorenjima koja traju decenijama, pokazalo se da i pored ozbiljnog pristupa Evropske unije pitanju klimatskih promena, kontinent nije bio spreman za ovako brz rast temperature.

Jedan od ključnih problema je ograničena upotreba klima uređaja – samo oko petine domaćinstava u Evropi poseduje ove uređaje, uglavnom u južnim državama poput Španije, Grčke i Italije. Na severu i zapadu Evrope klima uređaji su retko korišćeni zbog tradicionalno blaže klime, visokih cena struje i ekološke svesti stanovništva. Dodatni izazov predstavljaju stare zgrade, često pod zaštitom države, koje su projektovane za zadržavanje toplote tokom zime i nisu prilagođene letnjim vrućinama.

Evropska unija je najveći javni finansijer održivih politika na svetu i izdvaja najveći udeo budžeta na ublažavanje klimatskih promena, zaštitu životne sredine i zelenu tranziciju. Istovremeno, Evropa se zagreva brže od svih ostalih kontinenata: u poslednjih 30 godina prosečna temperatura porasla je oko 0,56 °C po deceniji, dok je globalni prosek bio oko 0,27 °C. Tokom 2025. godine, 95% evropskog tla imalo je temperature iznad višegodišnjeg proseka.

Ovakvi trendovi posledica su geografskog položaja kontinenta i blizine Arktika, koji se zagreva nekoliko puta brže od proseka, što dodatno utiče na ubrzano otapanje leda i povećanje sunčevog zračenja. Promene u atmosferskoj cirkulaciji dovode do toga da sistemi visokog vazdušnog pritiska ostaju iznad Evrope danima ili nedeljama, produžavajući toplotne talase.

Ekolozi i stručnjaci upozoravaju da trenutni talas vrućine nije izuzetak, već pokazatelj budućih izazova sa kojima će evropski gradovi, infrastruktura i zdravstveni sistemi morati ubrzano da se suočavaju.

Nova deonica autoputa biće puštena u saobraćaj 27. juna u 9.00 sati, saobraćaj će se odvijati punim profilom E-761

Putevi Srbije saopštili su da će deonica autoputa na Moravskom koridoru, od Adrana do Preljine, u dužini od 28,71 kilometar, biti otvorena za saobraćaj 27. juna u 9.00 sati. Ova deonica deo je državnog puta I A reda broj 5, na pravcu Pojate–Preljina, i proteže se od denivelisane raskrsnice Adrani do denivelisane raskrsnice Preljina (Čačak – Istok).

Kako je navedeno, saobraćaj između ovih raskrsnica odvijaće se u punom profilu autoputa E-761. Vozila koja dolaze iz pravca Čačka ka Kraljevu isključivaće se sa autoputa preko trake za usporenje i naplatne stanice Adrani, dok će vozila koja se uključuju iz smera Kraljeva ka Čačku, nakon naplatne stanice Adrani, biti usmeravana ka poludirektnoj rampi i traci za ubrzanje. Svi ostali prilazi i izlazi na denivelisanoj raskrsnici Adrani biće zatvoreni “New Jersey” barijerama.

Sa puštanjem ove deonice u saobraćaj, biće zatvoren krak kružne raskrsnice na državnom putu I B reda broj 22 (km 124+753), koji vodi ka postojećoj denivelisanoj raskrsnici Preljina (“Čačak – Sever”) odnosno ka državnom putu I A reda broj 2, autoputu Miloš Veliki. Uključenje na državni put I A reda broj 2 (autoput Miloš Veliki) obavljaće se preko novoizgrađene denivelisane raskrsnice Preljina (Čačak – Istok), kod nove kružne raskrsnice na državnom putu I B reda broj 22 (km 127+500), u mestu Baluga Ljubićska.

Zvanično otvaranje deonice zakazano je za 26. jun u 17.00 časova, uz prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Broj malvera prikrivenih kao AI alati porastao četiri do pet puta, a 42% napada koristi lažni ChatGPT

Kompanija Kaspersky zabeležila je više od 33.000 napada na mala i srednja preduzeća tokom perioda od januara do aprila 2026. godine, gde su zlonamerni ili neželjeni programi bili prerušeni u popularne AI servise. U istom periodu, broj napada na mala i srednja preduzeća prerušnih u AI servise porastao je četiri do pet puta, dok više od polovine oglasa za inicijalni pristup firmama na dark web-u sada cilja ovaj sektor, pokazuju najnoviji podaci.

U poređenju sa prva četiri meseca 2025. godine, u Evropi je broj ovakvih napada povećan gotovo četiri puta, dostigavši više od 800 detektovanih slučajeva. Najčešći mamci u sajber napadima na mala i srednja preduzeća početkom 2026. godine bili su malveri koji se predstavljaju kao ChatGPT (42%), DeepSeek (23%) i Claude (20%).

Stručnjaci kompanije Kaspersky ističu da su napadači u 2026. godini sve češće koristili poslovne komunikacione platforme i elektronsku poštu kao mamac, a posebno se izdvajaju napadi u kojima su zlonamerni programi prerušeni u alate kao što je OpenClaw, AI alat koji je tokom ove godine brzo stekao popularnost. Pored toga, Kaspersky telemetrija je detektovala gotovo 415.000 napada na mala i srednja preduzeća, gde su maliciozni programi bili prerušeni u aplikacije za komunikaciju i video-konferencije kao što su Telegram, WhatsApp, Zoom i Microsoft Teams. Ovaj broj napada ostao je na sličnom nivou kao prethodne godine, što ukazuje na trajnu pretnju lažnih aplikacija za komunikaciju.

Fišing kampanje i prevare takođe su u porastu, a napadači se često predstavljaju kao banke, pružaoci AI usluga ili poznate kompanije, sa ciljem krađe pristupnih podataka, korporativnih informacija i finansijskih sredstava. Tokom 2026. godine zabeležene su brojne prevare u kojima se prevaranti lažno predstavljaju kao finansijske institucije, nudeći poslovne usluge ili kredite, te navode žrtve da na lažnim internet stranicama ostave lične i poslovne podatke.

“Sajber okruženje se neprestano menja, a napadači kontinuirano koriste nove mamce. Tokom prva četiri meseca ove godine naša rešenja za mala i srednja preduzeća otkrila su stotine napada u kojima su zlonamerni ili neželjeni programi bili prerušeni u OpenClaw – AI alat koji tokom 2026. godine ubrzano stiče popularnost. Zato je važno da zaposleni u malim i srednjim preduzećima, kao i svi drugi korisnici, budu oprezni prilikom preuzimanja softvera sa interneta. Uvek proverite da li je naziv internet stranice ispravno napisan, pažljivo pregledajte linkove u sumnjivim porukama elektronske pošte i koristite pouzdana bezbednosna rešenja”, izjavio je Milan Kojić, direktor prodaje za mala i srednja preduzeća za zapadni Balkan u kompaniji Kaspersky.

Analiza pokazuje da prevaranti koriste ukradene podatke kompanija ili preduzetnika za dalje malverzacije ili prodaju na dark web-u, dok kompromitovani poslovni nalozi na društvenim mrežama i aplikacijama za komunikaciju služe kao sredstvo za nove prevare usmerene ka klijentima pogođenih firmi. Stručnjaci savetuju dodatnu opreznost pri unosu podataka na internetu i proveru legitimnosti sajtova.