Vrednost inostrane imovine Lukoila procenjena na 22 milijarde dolara, prethodna dozvola važila do 27. juna

Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) produžila je rok ruskoj naftnoj kompaniji Lukoil za pregovore oko prodaje inostrane imovine do 25. jula 2026. godine. Nova licenca važi do 00.01 po istočnom vremenu SAD tog datuma, uz uslov da je svaka transakcija izričito vezana za dobijanje posebnog odobrenja OFAC-a.

Prethodna dozvola za pregovore o prodaji bila je važeća do 27. juna, a produženje dolazi kao deo američkih sankcija uvedenih Lukoilu u okviru pritisaka na Moskvu da pristane na mirovne pregovore o Ukrajini. Prema izveštajima iz 2024. godine, ukupna vrednost inostrane imovine Lukoila procenjuje se na 22 milijarde dolara.

U zvaničnom dokumentu OFAC-a navodi se: „Dozvola važi do 00.01 po vremenu istočne obale SAD 25. jula 2026. godine, pod uslovom da je izvršenje svakog takvog ugovora izričito uslovljeno dobijanjem posebnog odobrenja Kancelarije za kontrolu strane imovine.”

Sankcije su deo šire strategije Sjedinjenih Američkih Država prema Rusiji, a odnose se na imovinu van teritorije Ruske Federacije. Lukoil je već ranije započeo pregovore o prodaji svojih firmi u Evropi, a vrednost potencijalnih transakcija ostaje pod nadzorom američkih vlasti.

Ova odluka omogućava Lukoilu dodatno vreme za finalizaciju pregovora i nalaženje kupaca za imovinu vrednu 22 milijarde dolara, uz obavezu poštovanja svih regulatornih zahteva SAD.

Proizvodi sa više od šest odsto šećera biće skuplji, litarska flaša koka-kole poskupljuje za 25 centi

Holandska vlada najavila je uvođenje poreza na šećer, što će značajno uticati na cene bezalkoholnih pića i određenih vrsta piva. Planirano je da ova mera donese oko 900 miliona evra prihoda godišnje i podstakne građane Holandije na zdravije životne navike, saopštili su zvanični izvori.

Prema predlogu, porez će biti primenjivan na sve proizvode koji sadrže više od šest odsto šećera. Nakon poskupljenja, cena litarske flaše koka-kole porašće za 25 centi, dok bi pojedina pakovanja drugih proizvoda mogla poskupeti i za jedan evro. Očekuje se da će porez obuhvatiti gazirana pića, voćne sokove, energetske napitke, bezalkoholno pivo i piva sa vrlo niskim sadržajem alkohola.

Uvođenje poreza zasnovanog na sadržaju šećera biće složen proces, jer će vlasti morati da precizno definišu koje proizvode će biti uključeni, a koji izuzeti iz nove šeme oporezivanja. Slične poteškoće su se pojavile i tokom razmatranja smanjenja PDV-a na voće i povrće.

Za razliku od smanjenja PDV-a na voće i povrće, što bi dovelo do pojeftinjenja tih proizvoda, porez na šećer će povećati cene namirnica sa visokim sadržajem šećera. Udruženje supermarketa CBL upozorilo je da bi, uz ovaj porez, cene hrane u Holandiji naredne godine mogle porasti za 10 odsto. Na povećanje cena, prema njihovim rečima, uticaće i veće putarine za kamione i povećane energetske takse.

Očekuje se da će ova fiskalna mera doprineti rastu prihoda budžeta, ali i uticati na potrošačke navike stanovništva, s ciljem smanjenja potrošnje šećera u Holandiji.

Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila 200 miliona evra kredita, dok Evropska unija daje grant od 150 miliona evra

Radovi na drugoj deonici autoputa Bar-Boljare, na trasi Mateševo-Andrijevica, počinju danas i označavaju jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Crnoj Gori u poslednjih deset godina. Ova faza, vredna 694 miliona evra, omogućiće povezivanje Mateševa i Andrijevice preko 23,4 kilometra autoputa, a završetak je planiran za pet godina, do 2030. godine.

Izgradnju deonice izvodi kineski konzorcijum PowerChina – STECOL – PCCD, dok se finansiranje i nadzor sprovode prema pravilima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i međunarodnim FIDIC standardima. Na trasi će biti izgrađeno oko deset tunela, među kojima je i tunel Trešnjevik dužine 3,6 kilometara, kao i 21 most i vijadukt ukupne dužine skoro pet kilometara. Više od polovine trase činiće tuneli i mostovi, što pokazuje tehničku zahtevnost radova u planinskom području severne Crne Gore.

Prva deonica autoputa Smokovac-Mateševo, duga 41 kilometar, finansirana je kreditom kineske Exim banke od oko 944 miliona dolara i izvodila ju je kompanija China Road and Bridge Corporation (CRBC). Tada je javni dug Crne Gore značajno porastao, a otplata kredita tokom 2020. i 2021. godine predstavljala je ozbiljan fiskalni izazov za državu. Kritike međunarodnih institucija odnosile su se na visok nivo zaduženja, ograničenu transparentnost i poreske olakšice za izvođača, dok je značajan deo novca odlazio van domaće ekonomije.

Za razliku od prve deonice, druga faza projekta donosi novi model finansiranja. Evropska banka za obnovu i razvoj obezbedila je kredit od 200 miliona evra, dok je Evropska unija odobrila grant od 150 miliona evra, što predstavlja najveći pojedinačni bespovratni grant EU za jedan infrastrukturni projekat u Crnoj Gori. Skoro četvrtina investicije dolazi iz bespovratnih sredstava, čime se smanjuje potreba za dodatnim zaduživanjem države. Takođe, izvođač radova sada plaćaće PDV i druge poreze u Crnoj Gori, pa će deo investicija ostati u domaćem budžetu kroz poreze, angažovanje lokalnih podizvođača i nabavku robe i usluga.

Ekonomisti ističu da je autoput ključan za razvoj severa Crne Gore, koji godinama zaostaje po investicijama, zaposlenosti i privrednoj aktivnosti u odnosu na primorski i centralni deo zemlje. Nova deonica poboljšaće povezanost gradova kao što su Berane, Andrijevica, Plav i Gusinje sa Podgoricom i lukom Bar, smanjiće logističke troškove i povećati investicionu atraktivnost regiona.

Kompletan autoput Bar-Boljare, u ukupnoj dužini od oko 165 kilometara, deo je evropske TEN-T transportne mreže i Koridora 4 Zapadnog Balkana, čime dobija strateški značaj za povezivanje luke Bar, Srbije i centralne Evrope.