Rast svetske ekonomije usporava sa 3,4 na 2,8 odsto u 2026, uz moguć oporavak na 3,1 odsto u 2027. godini
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) saopštila je da će globalni privredni rast u 2026. godini pasti na 2,8 odsto, što je smanjenje u odnosu na prethodnu prognozu od 3,4 odsto za 2025. godinu. Kao glavni razlog navodi se rat na Bliskom istoku, dok se za 2027. godinu očekuje delimičan oporavak na 3,1 odsto.
Prema osnovnom scenariju OECD-a, pretpostavlja se da će poremećaji u snabdevanju energentima biti ograničeni i da će proizvodnja i izvoz iz zemalja Persijskog zaliva početi postepeno da se oporavljaju od sredine 2026. godine. Alternativni, nepovoljniji scenario predviđa da bi poremećaji u snabdevanju mogli potrajati tokom cele 2027. godine, što bi uzrokovalo više cene energije, veći rizik od nestašica i pogoršanje globalnih finansijskih uslova.
U slučaju dugotrajnog poremećaja na energetskim tržištima, OECD procenjuje da bi globalni rast mogao pasti na 2,1 odsto u 2026. i 1,8 odsto u 2027. godini. Posebno bi bile pogođene ekonomije Azije, Evrope i zemlje u razvoju koje su najizloženije rastu cena energije i hrane. U tom scenariju, rast ekonomija članica OECD-a iznosio bi svega 0,9 odsto u 2026. i 0,5 odsto u 2027, za razliku od 1,5 i 1,7 odsto koliko se očekuje u slučaju bržeg smirivanja krize.
OECD upozorava da energetski šok dovodi do rasta cena sirovina, a indirektni efekti prelaze na celokupnu ekonomiju, posebno kroz povećane troškove poljoprivredne proizvodnje i hrane. “Vlade imaju niz kratkoročnih opcija za ublažavanje posledica krize u snabdevanju energijom, posebno za najranjivija domaćinstva i mala preduzeća”, izjavio je glavni ekonomista OECD-a Stefano Skarpeta. Takođe je naglasio da je hitno potrebno smanjiti zavisnost privreda od uvoza fosilnih goriva.
OECD ističe da bi produženi sukob na Bliskom istoku mogao dodatno povećati inflaciju i nezaposlenost, kao i usporiti investicije širom sveta. Organizacija posebno ukazuje na ranjivost zemalja u razvoju sa ograničenim energetskim rezervama, većim učešćem hrane i energije u potrošnji domaćinstava, slabijim javnim finansijama i nestabilnim valutama.
Skarpeta je naglasio: “Trajno rešavanje sukoba donelo bi olakšanje ne samo regionu Bliskog istoka, već i globalnoj ekonomiji. Ekonomski i društveni troškovi rastu sa svakim produžavanjem krize.”
