Nova pravila zahtevaju dostupnost baterija 5 godina, univerzalni USB-C i moguću uštedu do 20 milijardi evra do 2030.

Evropska unija proširuje regulativu za elektronsku industriju, zahtevajući da svi pametni telefoni i tableti koji se prodaju u EU od februara naredne godine imaju zamenjive baterije, u skladu sa pravilima usvojenim 2023. godine. Prema novim merama, proizvođači će morati da obezbede zamenske baterije za svaki model najmanje pet godina nakon što poslednji primerak tog uređaja bude plasiran na tržište.

Ova inicijativa deo je napora EU da smanji ugljenični otisak i količinu elektronskog otpada, a zvaničnici ističu da bi evropski potrošači mogli da uštede i do 20 milijardi evra do 2030. godine. U okviru istog paketa mera, uvedenog postepeno od 2023, traži se i upotreba izdržljivijih baterija sa većom otpornošću na habanje.

Trenutno su baterije u većini pametnih telefona i tableta ugrađene tako da ih korisnici ne mogu sami zameniti, što povećava troškove servisa i često dovodi do zamene uređaja iako je ostatak potpuno funkcionalan. Kada nova pravila stupe na snagu, potrošači će moći da sami zamene bateriju koristeći “komercijalno dostupne” alate, dok će specijalni alati, ukoliko su neophodni, morati biti uključeni besplatno uz uređaj.

Regulativa takođe predviđa da sistemska ažuriranja budu dostupna najmanje pet godina od datuma kada je poslednji primerak modela prodat. Dodatno, svi telefoni i tableti proizvedeni nakon 2024. moraće da imaju univerzalni USB-C priključak za punjenje i komunikaciju, umesto dosadašnjih različitih standarda.

Prema podacima EU, svake godine se na tržištu Unije proda oko 150 miliona pametnih telefona i 24 miliona tableta, što generiše približno 5 miliona tona elektronskog otpada godišnje. Ipak, manje od 40% tog otpada se pravilno reciklira, upozoravaju evropski zvaničnici.

Evropa suočena sa rastom cena goriva, 300 milijardi evra kapitala prebačeno u SAD, inflatorni pritisci zahtevaju hitne mere

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da je globalna ekonomija izgubila oko 20 odsto nafte i gasa na koje se oslanjala zbog krize na Bliskom istoku, što izaziva pritisak na rast cena i ekonomske nestabilnosti. Direktorica MMF-a Kristalina Georgijeva istakla je u intervjuu za bugarsku agenciju BTA, nakon prolećnih zasedanja MMF-a i Svetske banke, da su koordinisane globalne mere ključne za ublažavanje posledica aktuelnih kriza i jačanje otpornosti svetske ekonomije.

Georgijeva je naglasila da su poremećaji na energetskim tržištima doveli do disbalansa između ponude i potražnje, što neizbežno vrši pritisak na rast cena. “Za evropsku ekonomiju, neposredni uticaj krize izražava se u naglom skoku cena goriva i potrebno je da se ograniči potražnja kako bi se smanjila veličina disbalansa. U tome mogu da pomognu mere štednje,” ocenila je Georgijeva.

Prema njenim rečima, globalna ekonomija mora da ublaži udarac na najranjiviji deo stanovništva, ali da se izbegavaju mere koje koriste svima, i siromašnima i bogatima. “Ako mere koje se preduzimaju povećaju tražnju kada se ponuda smanjuje, to će biti kao dolivanje ulja na vatru – inflatorni proces će se intenzivirati,” upozorila je direktorka MMF-a.

Georgijeva je ukazala na rizik od inflatornog pritiska koji bi mogao primorati Evropsku centralnu banku i centralne banke zemalja van evrozone na povećanje kamatnih stopa. “Ovo je nepoželjno, jer znamo da kada su kamatne stope visoke, ekonomski rast se usporava,” dodala je.

Treći ključni faktor, prema Georgijevoj, jeste rizik od finansijske nestabilnosti. Istakla je da je evropski bankarski sektor veoma stabilan, a politike u pojedinačnim zemljama su dobro koordinisane. “Evropa mora da podseti sve Evropljane da je najpouzdaniji način, kada postoje krize negde drugde u svetu, da povećamo sopstvenu konkurentnost i ojačamo jedinstveno tržište,” rekla je.

Georgijeva je objasnila i da evropska ekonomija zaostaje za američkom u pogledu produktivnosti rada, navodeći tri razloga: nedostatak dubokog i likvidnog tržišta kapitala spremnog da preuzme veći rizik, veće inovacije u ekonomiji SAD, kao i bolju preduzetničku klimu gde nije sramota pokrenuti posao i propasti. Zbog nedostatka kapitalnog tržišta, 300 milijardi evra novca evropskih deponenata prebačeno je u SAD i radi za američku ekonomiju.

Šefica MMF-a navodi da svaka kriza može podstaći pozitivne promene, uključujući obnavljanje interesovanja za mere energetske efikasnosti i diverzifikaciju energetskih resursa. Većina zemalja u svetu su uvoznici – 80 odsto naspram 20 odsto izvoznika – što stvara dodatne izazove za ekonomske politike.

Georgijeva je podsetila da je poslednjih godina svet pogodio niz šokova: pandemija, rat u Ukrajini, inflatorni procesi, povećanje kamatnih stopa i trgovinski ratovi, što je pokazalo da je svet postao mnogo podložniji spoljnim šokovima. “Pojedinačne zemlje ne mogu uticati na spoljne šokove, ali mogu izgraditi jači sistem zaštite,” zaključila je Georgijeva, ističući da je zadatak MMF-a da pomogne državama članicama da ojačaju kapacitete i regionalne veze za bolju otpornost.

Trgovinski problemi, uključujući tarife koje je uveo bivši američki predsednik Donald Tramp, prema njenim rečima, doveli su do većeg interesa za bilateralne i multilateralne sporazume. “Kada zemlje imaju dinamičnu ekonomiju, sa visokom produktivnošću rada i visokim rastom, one su u boljoj poziciji da se nose sa bilo kakvim problemima,” zaključila je Georgijeva.

Medijalna zarada porasla 9,1 odsto, dok farmaceutski sektor beleži najvišu prosečnu platu od 4.281 evro

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku Hrvatske, prosečna mesečna neto plata u februaru 2026. godine iznosila je 1.527 evra, što predstavlja nominalni rast od 7,8 odsto, odnosno realni rast od 3,9 odsto u poređenju sa februarom 2025. godine. Medijalna neto zarada, koju prima najveći broj zaposlenih, bila je 1.282 evra, uz nominalni rast od 9,1 odsto i realni rast od 5,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Najviša prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom u februaru 2026. zabeležena je u sektoru proizvodnje osnovnih farmaceutskih proizvoda, gde je iznosila 4.281 evro. S druge strane, najniža prosečna neto plata registrovana je u proizvodnji odeće i iznosila je 988 evra.

Za poređenje, prosečna neto zarada u Crnoj Gori u februaru iznosila je 1.025 evra, dok zvanična statistika ne objavljuje podatak o medijalnoj plati. U Srbiji je prosečna zarada za januar iznosila 1.010 evra, a medijalna plata bila je 790 evra.

Hrvatska, koja je poslednja od država bivše SFRJ ušla u Evropsku uniju (2013), beleži kontinuirani rast plata, dok Crna Gora kao prva u redu za priključenje EU (pretpostavlja se 2028) i Srbija kao i dalje kandidat, pokazuju niže iznose zarada. Svi podaci zasnovani su na izveštaju Državnog zavoda za statistiku Hrvatske.