Connect with us

Domaće

NIS prodaja usporena zbog strateških pregovora, ključnu ulogu ima ADNOC

Pregovori sa MOL i ADNOC traju zbog pozicijskih zahteva, a Rafinerija Pančevo ostaje centralna tačka za Srbiju

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pexels / Tom fisk

Pregovori sa MOL i ADNOC traju zbog pozicijskih zahteva, a Rafinerija Pančevo ostaje centralna tačka za Srbiju

Naftna industrija Srbije (NIS) nalazi se u produženom procesu prodaje akcija kompanijama MOL i ADNOC, zbog čega se odluka o novom vlasništvu odlaže, ocenio je Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije. Prema njegovim rečima, svi uključeni akteri pokušavaju da ispregovaraju što povoljnije uslove za sebe, a srpska strana insistira na očuvanju strateških interesa, posebno u vezi sa Rafinerijom u Pančevu.

“Svako želi da ispregovara što bolju poziciju za sebe, ali nije to samo zbog Rusije i MOL-a, to je i zbog Amerikanaca. Na kraju, to je verovatno delom i zbog nas, zato što hoćemo i mi bolju poziciju za Srbiju u okviru NIS-a i te crvene linije o čemu su govorili naši zvaničnici, verovatno da predstavljaju problem za brži dogovor sa njihovim stranama”, izjavio je Stanić.

Stanić je naglasio da je uloga ADNOC-a, kompanije sa značajnim uticajem na svetskom tržištu energenata, izuzetno važna u ovom procesu. “Oni kontrolišu eksploataciju, ne samo preradu i u tom smislu njegov autoritet na međunarodnom tržištu energenata bi svakako bio od značaja za održavanje takvog sporazuma i uopšte funkcionisanje i MOL-a i NIS-a u okviru njega”, ocenio je Stanić.

Dodatno, događaji na Bliskom istoku mogu ubrzati dogovor, a Stanić ne isključuje mogućnost da Gasprom ostane suvlasnik NIS-a ukoliko se postigne širi politički dogovor. On je podvukao važnost nastavka rada Rafinerije u Pančevu punim kapacitetom, upozorivši na rizik po industriju fosilnih goriva usled globalnog trenda izbacivanja automobila sa unutrašnjim sagorevanjem.

Stanić smatra da će MOL štititi rafineriju u Mađarskoj, a moguće i u Slovačkoj, dok u Srbiji, kao državi van Evropske unije, postoji veći rizik za smanjenje ili gašenje proizvodnih kapaciteta. “Zato Srbija mora da ima to pravo preče kupovine i mora da ima pravo da utiče na strateške odluke, odnosno da kaže: ‘Ne možemo da dozvolimo da se smanji proizvodnja, odnosno da se ukine rafinerija’,” istakao je Stanić.

Zaključak analize ukazuje da će dinamika prodaje NIS-a zavisiti od kombinacije međunarodnih pregovora, interesa svih strana i aktuelnih geopolitičkih dešavanja.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Beograd na petom mestu u Evropi po udelu troškova stanovanja od 61,5 odsto plata

Lisabon prednjači sa 91,3 odsto, dok Sarajevo ostaje najpovoljnija evropska prestonica sa mesečnim izdacima od 584 evra

Published

6 minutes ago

on

June 25, 2026

By

Lisabon prednjači sa 91,3 odsto, dok Sarajevo ostaje najpovoljnija evropska prestonica sa mesečnim izdacima od 584 evra

Beograd se nalazi na petoj poziciji među evropskim gradovima po visini troškova stanovanja u odnosu na prosečne plate, pokazuju rezultati istraživanja britanskog finansijskog portala Tradingpedia za 2026. godinu. U glavnom gradu Srbije, troškovi stanovanja iznose 61,5 odsto prosečne mesečne zarade, što Beograd svrstava među gradove u kojima samci izdvajaju najveći deo prihoda za stan i prateće usluge.

Prema podacima iz istraživanja, Lisabon zauzima prvo mesto, gde mesečni izdatak za namešten studio od 45 kvadratnih metara, sa uključenim komunalijama i internetom, iznosi 1.226 evra, što predstavlja 91,3 odsto prosečne plate od 1.343 evra. U Varšavi, za isti tip stana, mesečni trošak sa komunalijama i osnovnim potrepštinama je 1.303 evra, odnosno 68,2 odsto prosečne zarade.

Tirana je takođe visoko na listi sa mesečnim troškovima kirije i komunalija od 504 evra, što čini 66,3 odsto prosečne plate. Rim i Beograd su na četvrtom i petom mestu, sa udelima troškova stanovanja u prosečnoj plati od 62,6 odsto, odnosno 61,5 odsto, što ukazuje na značajno opterećenje budžeta stanovnika ovih gradova.

Sa druge strane, prema osnovnim mesečnim troškovima, Sarajevo je najpovoljnija evropska prestonica u 2026. godini, gde je prosečan mesečni izdatak za jednu osobu 584 evra. Troškovi izdavanja nameštenog studija od 45 kvadratnih metara, uključujući račune, internet i osnovne potrepštine, iznose 337 evra, što je najmanje među svim evropskim prestonicama.

Istraživanje navodi da Podgorica zatvara listu najjeftinijih evropskih prestonica sa ukupnim mesečnim troškovima od 760 evra. U ovom gradu, trošak stanovanja iznosi 443 evra mesečno, dok prosečna osnovna potrošačka korpa košta 110 evra. Uprkos rastu cena širom Evrope, Podgorica i dalje ostaje među najpovoljnijim prestonicama za život.

Pročitaj još

Domaće

Delta holding investirao 120 miliona evra u Sava centar, Beograd napredovao za pet mesta na kongresnoj mapi

Sava centar privukao 5.500 učesnika na kongresu kardiologa, EXPO 2027 najavljen kao razvojna prilika za Srbiju

Published

6 minutes ago

on

June 25, 2026

By

Sava centar privukao 5.500 učesnika na kongresu kardiologa, EXPO 2027 najavljen kao razvojna prilika za Srbiju

Delta holding je u obnovu Sava centra uložio 120 miliona evra, čime je Beograd napredovao za pet mesta na globalnoj listi kongresnih destinacija, prema izjavama generalne direktorke Sava centra, Kristine Milinčić. Tokom ove nedelje u Sava centru održava se Svetski kongres ekonomista, dok je prethodno Evropski kardiološki kongres okupio 5.500 učesnika, što potvrđuje rastuću važnost ovakvih događaja za lokalnu ekonomiju i međunarodnu poziciju Srbije.

Poslovni gost, prema procenama ekonomista, troši tri do pet puta više od prosečnog turističkog posetioca, a najveći deo budžeta namenjen je hotelima viših kategorija, restoranima i lokalnim uslugama. Pored toga, kongresi i sajmovi, kako je istakao predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, predstavljaju priliku za donošenje važnih poslovnih odluka i razvoj novih partnerstava, što ima dugoročan uticaj na ekonomski razvoj zemlje.

Kristina Milinčić naglašava da je Sava centar, kao najveći kongresni centar u jugoistočnoj Evropi, dao snažan podsticaj razvoju cele kongresne industrije u Srbiji. Nakon renoviranja, u ovom objektu su održani značajni događaji kao što su Kongres UEFA, svetski ortopedski kongres SICOT, evropski kongres endoskopske hirurgije, kao i aktuelni Svetski kongres ekonomista. “Kongres je jedini oblik turizma koji uvozi pamet, a ne samo devize, i taj intelektualni kapital ostaje gradu dugo nakon što se sale isprazne”, navodi Milinčić.

Za organizaciju međunarodnih skupova kandidature se pripremaju godinama, uz snažna partnerstva i kontinuirano pozicioniranje destinacije. Milinčić ističe da uspeh zavisi i od dodatnih hotelskih kapaciteta, izgradnje novog sajmišta za EXPO 2027, kao i proširenja aerodromskih kapaciteta, što sve zajedno čini ključnu infrastrukturu za privlačenje svetskih događaja.

EXPO 2027 se posmatra kao razvojna prilika koja može dodatno unaprediti kongresne i turističke kapacitete Srbije i doprineti njenom međunarodnom pozicioniranju. Milinčić zaključuje da je najvažnije poverenje organizatora, dok Sava centar ostaje simbol međunarodnih kongresa i partnerstva, sa odgovornošću da Beograd ostane na svetskoj kongresnoj mapi.

Pročitaj još

Domaće

Ilon Mask izgubio bilion dolara, bogatstvo palo na 957,1 milijardu

Pad akcija SpaceX-a i Tesle umanjio Maskovu imovinu za 500 milijardi dolara u jednoj nedelji

Published

1 hour ago

on

June 25, 2026

By

Switzerland Davos

Pad akcija SpaceX-a i Tesle umanjio Maskovu imovinu za 500 milijardi dolara u jednoj nedelji

Američki tehnološki preduzetnik Ilon Mask više nema status bilionera, nakon što je njegovo bogatstvo palo ispod granice od bilion dolara usled globalnog pada vrednosti tehnoloških akcija. Prema analizi agencije Bloomberg, Maskovo bogatstvo sada iznosi oko 957,1 milijardu dolara, što je za oko 500 milijardi manje nego prethodne nedelje. Prema procenama magazina Forbes, njegova neto vrednost je prošle nedelje dostigla rekordnih 1,45 biliona dolara.

Pad Maskovog bogatstva tokom samo jedne nedelje premašio je ukupnu imovinu drugog najbogatijeg čoveka na svetu, Lerija Pejdža, čije bogatstvo iznosi nešto manje od 297 milijardi dolara. Mask je početkom juna postao prva osoba u istoriji čije je bogatstvo premašilo bilion dolara, zahvaljujući rekordnom izlasku kompanije SpaceX na berzu, nakon čega su akcije kompanije porasle čak 67 odsto u prva tri dana trgovanja i procenile SpaceX na više od 1,8 biliona dolara. Međutim, akcije su potom pale tri dana zaredom, smanjujući tržišnu vrednost SpaceX-a za oko 928 milijardi dolara – sa najvišeg nivoa od 2,9 biliona na nešto više od dva biliona dolara.

U utorak, akcije Tesle pale su 5,8 odsto, smanjujući tržišnu vrednost kompanije za više od 89 milijardi dolara. Istog dana, akcije Nvidia pale su za 4,1 odsto, dok su akcije Micron Technology, kompanije koja posluje u oblasti čipova za veštačku inteligenciju, zabeležile pad od 13,2 odsto usled zabrinutosti oko previsokih procena vrednosti kompanija iz AI sektora. Analitičari upozoravaju da bi Mask mogao da pretrpi dodatne gubitke ukoliko se negativni trend na berzi nastavi, a posebno nakon objavljivanja kvartalnih rezultata Micron Technology.

Maskovo bogatstvo je pretrpelo snažan udar nakon što su indeksi na Volstritu drugi dan zaredom zabeležili pad. Njegova imovina pretežno potiče od udela od 38 odsto u kompaniji SpaceX i 11 odsto u Tesli, kao i vlasništva u nekoliko drugih startap kompanija. Pad bogatstva u poslednjih sedam dana je najveći zabeležen do sada, prevazilazeći i njegov prethodni rekord iz 2022. godine, kada je Mask izgubio 165 milijardi dolara nakon pada vrednosti akcija Tesle.

Akcije SpaceX-a u utorak su zabeležile rast od jedan odsto uprkos padu tehnološkog sektora. Maskovo bogatstvo je u velikoj meri vezano za performanse tehnološkog tržišta i vrednost njegovih ključnih kompanija.

Pročitaj još

U Trendu