Više javno tužilaštvo u Beogradu povuklo je optužni predlog protiv devetoro okrivljenih nakon odluke Apelacionog suda.

Više javno tužilaštvo u Beogradu odustalo je od optužnog predloga podnetog 19. septembra 2025. godine protiv devet osoba zbog dela pripremanja napada na ustavni poredak i bezbednost Srbije, u vezi sa krivičnim delom pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja u saizvršilaštvu. Odluka o povlačenju optužbe doneta je nakon što su sudske odluke potvrdile izdvajanje pojedinih dokaza, čime je, prema navodima tužilaštva, nestao osnov za dalje vođenje postupka.

Tužilaštvo je o ovoj odluci obavestilo Viši sud u Beogradu, navodeći da se povlači optužni predlog koji je obuhvatao devet osoba: Luka S, Bojo B, Lazar S, Ivana M, Dušan S, Dimitrije S, Dimitrije D, Nikola P. i Luka D. Osumnjičenima je stavljeno na teret pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, ali nakon sudskih odluka o izdvajanju dokaza, više nije bilo pravnog osnova za nastavak postupka protiv njih.

Detalji postupka protiv devet osoba

Proces koji je vodilo Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenut je protiv devetoro okrivljenih zbog sumnje na pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Prema tužilaštvu, radilo se o pozivanju na nasilnu promenu ustava u saizvršilaštvu. Ipak, tokom sudskog procesa došlo je do izdvajanja ključnih dokaza iz spisa predmeta.

Ova odluka usledila je nakon rešenja Apelacionog suda u Beogradu, koji je potvrdio raniju odluku Višeg suda u Beogradu o izdvajanje određenih dokaza. Kao rezultat toga, tužilaštvo je procenilo da više ne postoje uslovi za nastavak krivičnog postupka protiv navedenih osoba. Takođe, sudske odluke su potvrdile da je izdvajanje dokaza bilo zakonito.

Pravni okvir i značaj odluke

Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja predstavlja težak oblik krivičnog dela prema zakonima Republike Srbije. Međutim, zakon takođe predviđa da se postupci vode isključivo na osnovu zakonitih i valjanih dokaza. Odluka Višeg i Apelacionog suda da izdvoje određene dokaze iz predmeta, dovela je do toga da tužilaštvo odustane od optužbe, jer nije bilo dovoljno osnova za dalje zastupanje optužnog predloga.

Na taj način, devet osoba koje su bile obuhvaćene ovim postupkom više ne podležu krivičnom gonjenju u ovom predmetu. Ova situacija pokazuje i važnost sudske kontrole zakonitosti dokaza u krivičnim postupcima.

Šta znači odustajanje tužilaštva za dalje postupke

Odustajanje tužilaštva od optužbe ne znači da je utvrđena nevinost okrivljenih, već da nema dovoljno dokaza za nastavak gonjenja. U međuvremenu, sudovi ostaju garant zakonitosti i procesnih prava svih učesnika u postupku. Na kraju, ovaj slučaj podseća na značaj pravilnog postupanja sa dokazima u svakom krivičnom procesu i važnost pravosudnih institucija u zaštiti ustavnog poretka.

Nestanak Dejana Sokolovića traje već pet dana, porodica moli građane Kragujevca za bilo kakvu informaciju o njegovom kretanju.

Potraga za Dejanom Sokolovićem iz Kragujevca traje već pet dana, a porodica je i dalje bez vesti o njemu. Prema dostupnim informacijama, nestanak Dejana iz Kragujevca prijavljen je kada je poslednji put viđen oko 13.45 časova, dok je ulazio u autobus koji iz njegovog naselja vozi ka centru grada. Od tog trenutka svaki trag mu se gubi, a porodica apeluje na sve građane da pomognu ukoliko imaju bilo kakvu informaciju.

Prema izjavama članova porodice, Dejan Sokolović nije agresivan i ranije nije imao slične situacije. Oni svakodnevno pokušavaju da dođu do bilo kakvog podatka koji bi mogao da ukaže na njegovo kretanje nakon što je napustio svoje naselje. Takođe navode da su kontaktirali sve poznanike i proverili mesta koja je Dejan ranije posećivao, ali bez rezultata.

Apel porodice i angažovanje građana

Porodica Sokolović ističe da je svaki podatak dragocen, pa su zamolili sve koji su možda videli Dejana ili imaju informacije o njegovom nestanku da se obrate nadležnim službama ili porodici. Pored toga, nadaju se da će se građani Kragujevca i okoline odazvati apelu i pomoći u potrazi.

U međuvremenu, intenzivna pretraga terena u okolini naselja i centra Kragujevca je u toku. Porodica ističe da je poslednji put nestanak Dejana iz Kragujevca povezan upravo sa stanicom autobusa, ali do sada nije pronađen nijedan trag koji bi ukazao na to gde se uputio nakon što je napustio vozilo.

Kako prijaviti informaciju o nestalom?

Za sve koji imaju informacije o nestanku Dejana iz Kragujevca, preporučuje se da odmah obaveste najbližu policijsku stanicu ili kontaktiraju porodicu. Svaka informacija, bez obzira na to koliko se činila nevažnom, može biti ključ za pronalazak nestale osobe. Na kraju, porodica izražava zahvalnost svima koji su se već uključili u potragu i još jednom poziva sve građane na solidarnost i pomoć.

Banke će prema novim pravilima morati da izveštavaju Narodnu banku Srbije o kamatnim stopama sve do februara 2027. godine.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković donela je dopunu Uputstva o dostavljanju NBS podataka o kamatnim stopama na kredite i depozite banaka. Prema novim pravilima, banke će biti obavezne da izveštavaju o kamatama i za period od novembra 2026. do februara 2027. godine, kako je objavljeno u Službenom glasniku. Ova izmena znači da će banke poslednji izveštaj dostaviti za februar 2027. godine, najkasnije do 17. marta 2027, čime se produžava obaveza redovnog izveštavanja prema Narodnoj banci Srbije.

U skladu sa dopunom, banke su dužne da dostave sve podatke propisane Uputstvom o dostavljanju Narodnoj banci Srbije podataka o kamatnim stopama, kao i podatke propisane tačkom 8. ovog Uputstva, za pomenuti period. Ove informacije se odnose na kamatne stope na kredite i depozite banaka, što omogućava centralnoj banci da nastavi sa praćenjem stanja na tržištu finansijskih proizvoda i kreditnih aktivnosti.

Kako nova pravila utiču na bankarski sektor

Odluka da se banke obavežu na produženo izveštavanje o kamatnim stopama ima za cilj unapređenje transparentnosti i stabilnosti finansijskog sistema. Na taj način Narodna banka Srbije može pravovremeno analizirati promene na tržištu i preduzeti odgovarajuće mere, ukoliko to bude potrebno. Banke, s druge strane, moraju prilagoditi svoje procedure i sisteme kako bi ispunile nove zahteve i obezbedile tačnost i ažurnost dostavljenih podataka.

Pored toga, ovakva praksa omogućava građanima i privredi bolji uvid u kretanje kamatnih stopa na kredite i depozite. To je značajno za donošenje odluka o zaduživanju ili štednji, jer se podaci redovno prikupljaju i analiziraju na centralizovan način. U međuvremenu, banke će nastaviti da prate sve promene u regulativi i prilagođavaju se novim obavezama kako bi obezbedile usklađenost sa zahtevima regulatora.

Rokovi i praktična primena izmena

Banke će poslednji izveštaj dostaviti za februar 2027. godine, najkasnije do 17. marta te godine. Ovo jasno definiše završetak perioda na koji se odnosi dopuna Uputstva. Kao rezultat, banke će već sada planirati i prilagođavati svoje interne procese kako bi blagovremeno prikupile potrebne informacije.

Odluka Narodne banke Srbije o produženju izveštavanja doprinosi kontinuiranom uvidu u stanje kamatnih stopa na domaćem tržištu. Takođe, ova mera omogućava regulatoru da prati trendove i reaguje u skladu sa ekonomskim kretanjima. Za građane i privredu, redovno izveštavanje doprinosi većoj transparentnosti i lakšem donošenju finansijskih odluka.