BDP SAD porastao na 2%, cene nafte iznad 100 dolara po barelu, Pauel ostaje član FOMC nakon isteka mandata

Privreda Sjedinjenih Američkih Država zabeležila je rast bruto domaćeg proizvoda od 2 odsto u prvom kvartalu 2026, prema preliminarnim podacima koje je objavilo Ministarstvo trgovine. Ovaj rezultat predstavlja ubrzanje u odnosu na prethodni kvartal, kada je zabeležen rast od 0,5 odsto, ali je ipak slabiji od procene analitičara iz organizacije Fekset, koji su očekivali rast BDP-a od 2,3 odsto.

Američka ekonomija je ušla u period eskalacije sukoba sa Iranom na stabilnim osnovama, pri čemu su veći poreski povraćaji ublažili povećanje troškova izazvano rastom cena goriva. Rat na Bliskom istoku traje oko devet nedelja i nastavlja da utiče na globalno tržište energije, a cene nafte su ostale iznad 100 dolara po barelu, što zadržava pritisak na potrošačke cene u SAD.

„Rast u prvom kvartalu pokazuje otpornost američke ekonomije uprkos geopolitičkim tenzijama i rastu cena energije“, navodi se u saopštenju Ministarstva trgovine. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da bi nastavak sukoba mogao dodatno da uspori privrednu aktivnost u narednim kvartalima zbog viših troškova energije i neizvesnosti koja utiče na investicije i potrošnju.

Predsednik Federalnih rezervi Džeroum Pauel, kome mandat ističe u maju, izjavio je da ostaje član Federalnog komiteta za operacije na otvorenom tržištu (FOMC) i nakon primopredaje dužnosti. “Neću nastupati kao predsednik u senci, ali ću i dalje doprinositi radu FOMC u skladu sa institucionalnom ulogom”, istakao je Pauel. Senatski odbor za bankarstvo podržao je imenovanje Kevina Vorša za novog predsednika Feda, koji će preuzeti funkciju po potvrdi u Senatu.

FOMC je na poslednjem sastanku odlučio da zadrži kamatne stope u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto, naglašavajući važnost stabilnosti u trenutnoj ekonomskoj situaciji. Pauel je naglasio da predsednik Federalnih rezervi ima jedan glas, a da odluke donosi ceo komitet na osnovu konsenzusa. Novi predsednik Feda preuzeće i vođenje FOMC, koji određuje monetarnu politiku u SAD.

Kamatna stopa na depozit na 2 odsto, stopa refinansiranja 2,15 odsto, dok je mogućnost pozajmljivanja 2,40 odsto – rastu rizici za privredu zbog rasta cena energenata

Evropska centralna banka (ECB) odlučila je da zadrži ključne kamatne stope nepromenjenim, tako da kamatna stopa na novčani depozit ostaje na nivou od 2 odsto, dok stopa za glavne operacije refinansiranja iznosi 2,15 odsto, a kamatna stopa za mogućnost pozajmljivanja na kraju dana iznosi 2,40 odsto. Ovu odluku Upravni savet ECB saopštio je 30. aprila 2026. godine, uz napomenu da nove informacije uglavnom potvrđuju prethodne procene inflacionih izgleda, ali i ukazuju na rastuće pozitivne rizike za inflaciju i negativne rizike za privredni rast.

Iz ECB poručuju da ostaju posvećeni vođenju monetarne politike koja ima za cilj stabilizaciju inflacije na nivou od 2 odsto u srednjem roku. Kao poseban izvor zabrinutosti naveden je rat na Bliskom istoku, koji je doveo do naglog rasta cena energenata, dodatno pojačavajući inflatorne pritiske i pogoršavajući ekonomsko raspoloženje u evrozoni. U saopštenju se naglašava da će srednjoročna inflacija i ekonomska aktivnost zavisiti od intenziteta i trajanja rasta cena energije, kao i od širine indirektnih efekata i sekundarnih posledica po privredu.

“Kako rat bude duže trajao, a cene energenata duže vreme ostanu visoke, to će, prema proceni ECB, biti snažniji negativan uticaj na širu inflaciju i ukupnu ekonomsku aktivnost”, navodi se u saopštenju Upravnog saveta.

Uprkos izazovima, ECB ocenjuje da je privreda evrozone u prethodnim tromesečjima pokazala otpornost, dok su dugoročnija inflaciona očekivanja ostala stabilna i dobro usidrena, iako su kratkoročna očekivanja značajno porasla. Upravni savet ističe da će sve odluke o monetarnoj politici donositi iz sastanka u sastanak, na osnovu novih ekonomskih i finansijskih podataka, kretanja bazne inflacije i efekata prenosa monetarne politike na privredu.

ECB naglašava da se unapred ne obavezuje na određeni tempo promene kamatnih stopa, već će koristiti sve raspoložive instrumente kako bi inflaciju u srednjem roku vratila na ciljani nivo od 2 odsto i očuvala nesmetan prenos monetarne politike u svim državama evrozone. Instrument zaštite transmisije ostaje na raspolaganju kao odgovor na neopravdane i neuredne tržišne poremećaje koji mogu ugroziti sprovođenje monetarne politike i stabilnost cena.

Nemačka privreda ubrzala na 0,3%, dok Španija prednjači sa 0,6% rasta, nezaposlenost u EU stabilna na 6,0%

Evrozona je u prvom tromesečju 2026. godine ostvarila ekonomski rast od svega 0,1%, što predstavlja dodatno usporavanje u odnosu na povećanje od 0,2% iz poslednjeg kvartala 2025, prema preliminarnoj proceni Evrostata. Na nivou Evropske unije, rast je takođe iznosio 0,1% u istom periodu. Najveća evropska privreda, Nemačka, zabeležila je ubrzanje kvartalnog rasta na 0,3%, dok je Italija prijavila rast od 0,2%. Francuska je ostala na nultom rastu, dok je Španija imala najviši rezultat među vodećim ekonomijama sa rastom od 0,6%.

Na godišnjem nivou, privreda Evrozone porasla je za 0,8%, a Evropske unije za 1%. Nemačka je ostvarila godišnji rast od 0,3%, Francuska 1,1%, Italija 0,7%, dok Španija beleži rast od 2,7%, pokazuju podaci Evrostata.

Stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji u martu 2026. godine ostala je stabilna na nivou od 6,0%, a u Evrozoni je iznosila 6,2%, što je blagi pad u odnosu na prethodni mesec. Prema podacima evropskog statističkog zavoda, u EU je u trećem mesecu bilo oko 13,2 miliona nezaposlenih, od čega gotovo 11 miliona u zemljama Evrozone.

Podaci ukazuju na stabilizaciju tržišta rada u Evropskoj uniji, uz blago poboljšanje u Evrozoni, ali i dalje postoje izazovi u zapošljavanju mladih. Ekonomisti ističu da su slabljenje domaće potrošnje u Evrozoni i smanjena konkurentnost evropske industrije, usled visokih troškova energije, glavni faktori usporavanja privrednog rasta. Dodatno, energetski šok izazvan ratom na Bliskom istoku dodatno je uticao na evropsku privredu.