Rok za prijavu na državne subvencije za električna vozila produžen je do 1. decembra 2026. godine

Država je produžila rok za subvencije za električna vozila, pa građani, preduzetnici i firme sada imaju više vremena da podnesu zahteve i iskoriste mogućnost dobijanja pomoći u iznosu do 5.000 evra. Prema najnovijoj odluci, prijave se mogu slati sve do 1. decembra 2026. godine, što je značajno produženje u odnosu na prethodni rok. Ovo produženje roka objavljeno je u Službenom glasniku Republike Srbije, a sredstva će biti dodeljivana po redosledu pristiglih i urednih zahteva.

Ko može da dobije subvencije za električna vozila

Pravo na subvencije za električna vozila imaju fizička lica, preduzetnici i pravna lica. Vozilo za koje se traži pomoć mora biti potpuno novo, što znači da pre podnošenja zahteva nije smeo biti korišćen niti registrovan. Važno je napomenuti da subvencije mogu da se koriste kao deo učešća za finansijski lizing ili za plaćanje dela kupoprodajne cene vozila.

Iznos subvencije zavisi od vrste vozila. Za novi električni automobil ili lako teretno vozilo do 3,5 tona, država dodeljuje 5.000 evra. Za električne motocikle, teške tricikle i četvorocikle predviđeno je 500 evra, dok je za mopede i lake tricikle iznos podrške 250 evra.

Kako podneti zahtev i potrebna dokumentacija

Zahtev za subvencije za električna vozila podnosi se elektronski, putem Portala eUprava, Ministarstvu zaštite životne sredine. Uz zahtev je neophodno priložiti odgovarajuću dokumentaciju, koja se razlikuje u zavisnosti od toga da li je kupac fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice i na koji način nabavlja vozilo. Među obaveznom dokumentacijom nalazi se predračun dobavljača, predugovor, potvrda o homologaciji, kao i Certificate of Conformity (CoC). Takođe, potrebno je dokazati da je vozilo novo i da ispunjava uslove iz uredbe.

Nakon što Ministarstvo zaštite životne sredine odobri zahtev, donosi se rešenje koje se dostavlja u elektronsko sanduče na eUpravi. Kupac zatim ima osam dana da dostavi dokumentaciju kojom potvrđuje kupovinu vozila ili zaključen finansijski lizing i uplatu učešća.

Raspoloživa sredstva i broj prijava

Trenutno je za subvencije za električna vozila obezbeđeno oko 3 miliona evra, što prema procenama pokriva nabavku 600 vozila. Prema rečima ministarke zaštite životne sredine, ove godine je stiglo oko 1.000 zahteva, što je pet puta više nego prethodne godine. Zbog toga je važno napomenuti da produženje roka ne znači i garanciju dostupnosti sredstava do samog kraja, jer se subvencije dodeljuju dok god ima novca u budžetu.

Kao rezultat povećanog interesovanja, do sada je obrađeno oko trećine svih pristiglih zahteva. Interesovanje za subvencije za električna vozila raste, što pokazuje i podatak da je broj prijava višestruko veći nego ranijih godina. Ipak, sredstva su ograničena, pa se savetuje da oni koji planiraju kupovinu električnog vozila blagovremeno podnesu svoj zahtev.

Na taj način, zainteresovani mogu iskoristiti subvencije za električna vozila i postići značajnu uštedu prilikom kupovine novog vozila, uz doprinos zaštiti životne sredine.

Prema navodima sa društvenih mreža, tokom noći u kampu u Neos Marmarasu došlo je do incidenta u kojem je šakal navodno napao malo dete.

U kampu u Neos Marmarasu na Halkidikiju, prema navodima sa društvenih mreža, došlo je do incidenta u kojem je navodno šakal ušao u šator i napao malo dete. Napad u kampu u Neos Marmarasu dogodio se oko jedan sat posle ponoći, a turisti su ostali uznemireni nakon događaja. Za sada nema zvanične potvrde nadležnih službi o detaljima napada, niti je sa sigurnošću utvrđeno da je u pitanju zaista bila ova životinja.

Prema informacijama koje su prenete iz jedne Fejsbuk grupe, šakal je tokom noći ušao u kamp “Camping Marmaras”, a potom i u šator gde se nalazilo dete. “Šakal je ušao u kamp u Neos Marmarasu. Prema navodima članova naše grupe koji se trenutno nalaze u Camping Marmaras, noćas oko 1 sat posle ponoći šakal je ušao u kamp, a potom i u jedan šator, gde je napao malo dete”, preneto je u objavi.

Detalji incidenta i reakcije turista

Dečak je zadobio povrede lica i prevezen je u najbližu bolnicu. Očevici navode da su svi prisutni bili u šoku nakon napada. Ipak, informacije koje se pojavljuju na društvenim mrežama treba uzeti sa rezervom, jer još uvek nema potvrde nadležnih službi o napadu u kampu u Neos Marmarasu niti o tačnoj vrsti životinje.

Zbog ovakvih incidenata, turisti su dodatno zabrinuti, posebno kada se ima u vidu da su slični slučajevi zabeleženi i prethodnih godina na Halkidikiju. Prošle godine je takođe prijavljen slučaj kada je dete zamalo bilo ugrizeno od strane divlje životinje, a tada je pretpostavljeno da je u pitanju bio vuk.

Divlje životinje u blizini turističkih zona

Prema ranijim objavama turističkih stranica, Sitonija je područje bogato šumama i divljim životinjama. Često se mogu videti lisice, a ponekad i šakali, vukovi, divlje svinje ili zečevi. Iako ove životinje retko silaze do obale, povremeni susreti sa turistima nisu neuobičajeni, što izaziva zabrinutost među gostima kampova i plaža.

Kako je navedeno, problem nastaje kada divlje životinje počnu da prilaze mestima gde borave ljudi i gde je hrana lako dostupna. Zbog toga se savetuje da turisti ne ostavljaju hranu i otpatke oko šatora ili kamp-prikolica, kao i da noću budu posebno oprezni.

Preporuke za bezbednost turista

Stručnjaci upozoravaju da, ukoliko turisti primete divlju životinju u blizini, ne bi trebalo da joj prilaze, hrane je ili pokušavaju da je oteraju. Posebno je važno da deca ne ostaju sama u mračnim ili zabačenim delovima kampa, naročito u blizini šumskih područja.

Za sada nije potvrđeno koja životinja je učestvovala u poslednjem napadu u kampu u Neos Marmarasu, niti je poznato trenutno zdravstveno stanje deteta. Očekuje se da će nadležne službe u narednim danima pružiti više informacija o ovom događaju.

Na Univerzitetu u Novom Pazaru otvorena je međunarodna konferencija, uz učešće profesora i istraživača iz sedam država.

Međunarodna konferencija pod nazivom IMEF održana je na Univerzitetu u Novom Pazaru, uz prisustvo eksperata iz sedam zemalja. Tokom prvog dana, tema “imef konferencija u Novom Pazaru” došla je u prvi plan kroz razmenu mišljenja o etici, finansijama i budućnosti ekonomije. Skup je otvorio rektor Suad Bećirović koji je naglasio značaj akademskog dijaloga i međunarodne saradnje za rešavanje savremenih ekonomskih i društvenih izazova.

U nastavku, finansijski menadžer univerziteta, doc. dr. Haris Zogić, obratio se učesnicima, ističući važnost partnerstva i zahvalivši se koorganizatorima, dr. Muhamedu Sagiru i prof. dr. Aliji Avdukiću, kao i generalnom sponzoru Halkbank iz Republike Turske.

Teme i paneli na IMEF konferenciji

Prvog dana konferencije, održana su tri panela. Prvi panel, pod nazivom “Shared Values Among Mankind – Universal Ethics and Economic Justice”, bio je fokusiran na univerzalne vrednosti, etiku i ekonomsku pravdu. Drugi panel, “Sustainable Finance for Future Generations: Intergenerational Equity and Green Finance”, bavio se održivim finansijama i odgovornošću prema budućim generacijama. Treći panel, „FinTech and Ethical Entrepreneurship: Bridging Innovation and Regional Growth“, istakao je ulogu savremenih tehnologija u finansijskom sektoru i pružio uvid u etičko preduzetništvo i inovacije koje mogu podstaći regionalni ekonomski razvoj.

Učesnici, partneri i značaj konferencije

Na “imef konferencija u Novom Pazaru” učestvovali su profesori, istraživači i stručnjaci iz Srbije, BiH, Turske, Saudijske Arabije, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, i Indonezije. Tokom izlaganja i diskusija razmenjena su iskustva i saznanja iz oblasti ekonomije, finansija, etike, održivog razvoja i preduzetništva. Konferencija je organizovana u partnerstvu Univerziteta u Novom Pazaru, International Waqf Fund i University of Dundee, uz podršku glavnog sponzora Halkbank.

Ovakvi događaji dodatno afirmišu Novi Pazar kao regionalni centar za međunarodnu saradnju i razmenu znanja u oblasti ekonomije i društvenih nauka. Pored toga, teme poput univerzalne etike, održivih finansija i inovacija u preduzetništvu pokazuju koliko su aktuelne i važne za budućnost, ne samo za region, već i šire.