Španska vlada angažovala vojsku nakon rekordnog priliva; EU i Fronteks pojačavaju podršku u kontroli granica

Španska vlada registrovala je oko 49.000 migranata koji su u poslednja 24 sata prešli kopnom i morem iz Maroka u severnoafričku enklavu Seutu. Ovaj migrantski talas u Seuti prema zvaničnim procenama predstavlja najveći zabeležen priliv od maja 2021. godine. Tada je više od 10.000 ljudi prešlo granicu, a sadašnji broj čini više od polovine ukupnog stanovništva grada, koje iznosi oko 83.600.

Priliv migranata doveo je do hitne reakcije vlasti. Španija je angažovala pripadnike vojske za podršku policijskim i paravojnim snagama na granici sa Marokom. Osim toga, povećan je i nadzor iz vazduha i sa mora, dok su dodatne patrole i ronilački timovi raspoređeni duž obale. Evropska unija je ponudila pomoć putem agencije Fronteks radi jačanja kontrole na spoljnim granicama.

Migrantski talas u Seuti povećava pritisak na vlast

Zvaničnici su saopštili da je najmanje 18 ljudi izgubilo život pokušavajući da dođe do španske teritorije. Lokalni izvori beleže da su pokušaji prelaska nastavljeni i tokom noći, uprkos dvostrukoj ogradi visokoj oko šest metara i intenzivnim merama zaštite. Prema dostupnim podacima, među migrantima koji su ušli u Seutu nalazi se najmanje 7.000 maloletnika.

Kao rezultat ovog događaja, špansko Ministarstvo unutrašnjih poslova intenzivno sarađuje sa Marokom na vraćanju svih ilegalno pristiglih migranata što je pre moguće. Pored toga, Evropska unija je pojačala pritisak na zajedničku kontrolu spoljnih granica, uz podršku Fronteksa, agencije zadužene za zaštitu granica EU.

Političke i ekonomske implikacije migrantskog talasa u Seuti

Novi migrantski talas u Seuti dodatno je zaoštrio političku situaciju u Španiji. Premijer Pedro Sančez suočava se sa kritikama opozicije zbog načina upravljanja migrantskom krizom. Konzervativne i desničarske stranke optužuju vladu da nije uspela da zaštiti granicu Evropske unije, dok organizacije za ljudska prava smatraju da su mere prema migrantima previše restriktivne.

S druge strane, lokalne vlasti već su nekoliko nedelja upozoravale na rast broja ilegalnih prelazaka. Vrhovni sud Španije nedavno je presudio da migranti zaustavljeni na moru ne mogu biti automatski vraćeni u Maroko, što je dodatno uticalo na složenost situacije.

Pitanje migracije kroz Seutu i Melilju ostaje ključno za odnose između Španije i Maroka, ali i za širu evropsku migrantsku politiku. Ove dve enklave čine jedinu kopnenu granicu Evropske unije sa Afrikom, što ih čini glavnim ulaznim tačkama za migrante iz severne Afrike prema Evropi. U međuvremenu, ovaj događaj ponovo otvara pitanje efikasnosti zaštite granica i humanitarnih izazova koje migrantski talasi nose.

Mađarska avio-kompanija održava 27 linija iz Beograda sa četiri bazirana aviona, sudbina baze zavisi od regulatornih izmena

Wizz Air, mađarska niskotarifna avio-kompanija, saopštila je da pregovori sa srpskim institucijama o budućnosti njene baze u Beogradu i dalje traju, ali zasad bez konkretnog dogovora. Ključni ekonomski podatak je da je Wizz Air prošle godine prevezao blizu dva miliona putnika na linijama iz i ka Srbiji. Kompanija u Beogradu koristi model sa četiri bazirana aviona i mrežom od 27 linija, što je čini najvećom stranom avio-bazom u zemlji.

Regulatorne izmene utiču na poslovanje

Korenski problem nalazi se u izmenama Pravilnika o izdavanju odobrenja stranim avio-prevoziocima, koje je 27. marta 2026. godine potpisao v.d. direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije Ognjen Babić. Prema tumačenju Wizz Air-a, nova pravila zahtevaju da letovi evropskih avio-kompanija između Evropske unije i Srbije moraju da počnu iz EU, čime se onemogućava baziranim avionima iz Beograda da poleću na druge destinacije. Ova promena ugrožava dosadašnji model poslovanja, jer bi kompanija u tom slučaju morala da premesti svoje avione iz Srbije i organizuje letove iz inostranstva, što značajno menja ekonomsku računicu. S druge strane, Direktorat civilnog vazduhoplovstva tvrdi da izmene nisu diskriminatorne i da se primenjuju jednako na sve prevoznike, u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima.

Ekonomija i evropska dimenzija spora

Sukob tumačenja dodatno komplikuje činjenica da je Srbija potpisnica Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA), koji garantuje evropskim avio-kompanijama šira tržišna prava. Wizz Air je već zatražio pomoć Evropske komisije, a iz Brisela je potvrđeno da se proverava usklađenost novih pravila sa preuzetim obavezama. Kao rezultat toga, regulatorni spor je prerastao bilateralni nivo i dobio evropsku dimenziju. Ako se ne postigne rešenje, moguće je da će doći do promene tržišne slike niskotarifnih letova ka Srbiji.

Implikacije za putnike i zaposlene

Baza Wizz Air-a u Beogradu, otvorena 2010. godine, opslužuje 26 destinacija i zapošljava više od 150 ljudi u Srbiji. Ako bi kompanija morala da premesti svoje avione, posledice bi bile šire od pukog smanjenja broja letova. Realizacija letova bez lokalno bazirane posade postala bi logistički komplikovanija i skuplja, što bi se moglo odraziti na cene avio-karata za putnike iz Beograda. Osim toga, smanjenje obima operacija ugrozilo bi i poslove u kompanijama koje pružaju usluge zemaljskog opsluživanja na aerodromu „Nikola Tesla“.

Rokovi i moguće alternative

Wizz Air je najavio da će konačnu odluku o budućnosti beogradske baze doneti do kraja septembra, jer zimska sezona počinje krajem oktobra, a dozvole se izdaju sezonski. U međuvremenu, kompanija je otvorila bazu u Podgorici, što pokazuje da razmatra i druge opcije u regionu. Ako dođe do preseljenja baziranih aviona, Wizz Air će pokušati da zadrži što više linija, ali iz drugih vazdušnih luka. Kao rezultat, sudbina niskotarifnog prevoza između Srbije i Evropske unije zavisiće od daljeg toka pregovora i regulatornih odluka.

Alumil Srbija uključio pet izbeglica i tražilaca azila u proizvodne procese, UNHCR posreduje pri zapošljavanju

Srpske kompanije zapošljavaju izbeglice i tražioce azila u sve većem broju, dok Alumil Srbija trenutno ima pet zaposlenih iz Sirije, Burundija i Pakistana. Ova praksa traje gotovo dve godine i rezultat je saradnje sa Agencijom Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Prema rečima Kristine Kuzmanović iz HR tima Alumila, zapošljavanje izbeglica nije samo društvena odgovornost, već i način da se obogati radno okruženje različitim kulturama.

Koristi za poslodavce i zaposlene

Uključivanje izbeglica na tržište rada u Srbiji donosi koristi kompanijama i zaposlenima. Poslodavci dobijaju motivisane radnike spremne na učenje i prilagođavanje. Izbeglice kroz zaposlenje stiču samostalnost i sigurnost, što omogućava lakšu integraciju u društvo. Radžab Jazbeh iz Sirije je uz podršku UNHCR-a našao posao u Alumilu, nakon čega je napustio azilni centar i preselio se u Novu Pazovu. On ističe: „Moje iskustvo rada u Srbiji je veoma pozitivno. Ovaj posao mi je doneo priliku da učim, osećaj stabilnosti i mogućnost da gradim svoj život.”

Izazovi i prilike pri zapošljavanju izbeglica

Najveći izazov za izbeglice i tražioce azila na početku rada u Srbiji jeste jezička barijera, posebno kada ne govore engleski. Međutim, u Alumilu su pokazali visok nivo posvećenosti i odgovornosti, čime su nadomestili nedostatak jezičkih veština. Jovana Cvijović iz HR sektora navodi da su zaposleni izbeglice brzo postali ravnopravni članovi tima zahvaljujući motivaciji i odnosu prema poslu. Pored toga, podrška kolega se pokazala ključnom za njihovu prilagodbu i napredak.

Primer napredovanja i širi značaj za tržište rada

Primer Natalie Holod iz Ukrajine u kompaniji IKEA Srbija pokazuje da zapošljavanje izbeglica može dovesti do brzog profesionalnog napretka. Ona je za dve i po godine došla do liderske pozicije, što potvrđuje da su mogućnosti za razvoj realne kada se pruži podrška i prepozna potencijal. Kompanije koje zapošljavaju izbeglice doprinose raznolikosti, povećavaju inkluzivnost i jačaju reputaciju na tržištu rada. Takođe, ovakva praksa pokazuje kako ekonomska integracija izbeglica može pozitivno uticati na privredu i društvo Srbije.