Stopa nezaposlenosti porasla na 6,4%, ali broj zaposlenih ostaje blizu rekordnih 45,7 miliona u julu

Nezaposlenost u Nemačkoj premašila je granicu od tri miliona u julu 2026. godine, saopštila je Savezna agencija za rad sa sedištem u Nirnbergu. Registrovano je 3,0 miliona nezaposlenih, što je 28.000 više nego u istom mesecu prošle godine. Stopa nezaposlenosti porasla je za 0,2 procentna poena i sada iznosi 6,4%. Ovo povećanje, međutim, dolazi u periodu kada se broj zaposlenih održava blizu rekordnog nivoa.

Sezonski uticaji i dugoročan trend nezaposlenosti u Nemačkoj

Prema rečima Danijela Tercenbaha, člana uprave Savezne agencije za rad, rast nezaposlenost u julu uglavnom je posledica sezonskih faktora. Mnogi mladi gube posao po završetku školovanja, dok se deo ugovora o radu završava krajem kvartala. Takođe, poslodavci često odlažu novo zapošljavanje do kraja letnje pauze. Granica od tri miliona nezaposlenih poslednji put je premašena u aprilu, kada je zabeleženo oko 3,008 miliona ljudi bez zaposlenja. Dugoročno gledano, nezaposlenost u Nemačkoj raste blagim tempom. Na primer, 2021. godine stopa nezaposlenosti iznosila je 5,7%, odnosno 2,6 miliona nezaposlenih. Do jula ove godine, ona je porasla na 6,4%, sa pomenutih 3 miliona ljudi bez posla. Pored toga, prema međunarodnim statistikama Međunarodne organizacije rada (MOR/ILO) koje prikuplja Destatis, brojke su niže: stopa nezaposlenosti kreće se od 3,6% u 2021. (1,5 miliona) do 4% u 2026. (1,7 miliona).

Broj zaposlenih blizu rekordnog i poređenje sa Srbijom

Uporedo sa rastom nezaposlenosti, broj zaposlenih u Nemačkoj i dalje beleži visoke vrednosti. U 2021. godini bilo je 44,9 miliona zaposlenih, što je činilo 75,8% radno sposobnog stanovništva. U maju 2026. taj broj je dostigao 45,7 miliona, sa stopom zaposlenosti od 77,2%. Ovo predstavlja blagi pad u odnosu na 77,3% iz 2024, ali je i dalje blizu rekordnog nivoa. S druge strane, situacija na tržištu rada u Srbiji značajno se razlikuje. Zvanična stopa nezaposlenosti u Srbiji bila je oko 12% 2021. godine, sa do 380.000 ljudi bez posla. Pet godina kasnije ta cifra je opala na 8,9%, odnosno 276.000 nezaposlenih. Stopa zaposlenosti u Srbiji porasla je sa 48% (2,8 miliona zaposlenih) tokom 2021. na 50,7% (2,84 miliona zaposlenih) u prvom kvartalu 2026. godine.

Analiza tržišta rada i implikacije za privredu

Rast nezaposlenosti u Nemačkoj prate blagi, ali dugotrajni negativni trendovi na tržištu rada. Ipak, visok nivo zaposlenosti sugeriše i dalje snažnu ekonomsku aktivnost. Kao rezultat, uticaj sezonskih faktora na tržište rada ostaje ograničen. Takođe, podaci ističu razliku između zvaničnih i međunarodnih statistika, što dodatno komplikuje poređenja. U poređenju sa Nemačkom, Srbija beleži poboljšanje u stopi nezaposlenosti, ali sa znatno nižim apsolutnim brojem zaposlenih i nižom stopom zaposlenosti. Ovi trendovi pokazuju koliko su izazovi tržišta rada različiti na nivou Evrope, ali i koliko su stabilnost i otpornost nemačkog tržišta rada i dalje značajni faktori u evropskoj ekonomiji.

Španska vlada angažovala vojsku nakon rekordnog priliva; EU i Fronteks pojačavaju podršku u kontroli granica

Španska vlada registrovala je oko 49.000 migranata koji su u poslednja 24 sata prešli kopnom i morem iz Maroka u severnoafričku enklavu Seutu. Ovaj migrantski talas u Seuti prema zvaničnim procenama predstavlja najveći zabeležen priliv od maja 2021. godine. Tada je više od 10.000 ljudi prešlo granicu, a sadašnji broj čini više od polovine ukupnog stanovništva grada, koje iznosi oko 83.600.

Priliv migranata doveo je do hitne reakcije vlasti. Španija je angažovala pripadnike vojske za podršku policijskim i paravojnim snagama na granici sa Marokom. Osim toga, povećan je i nadzor iz vazduha i sa mora, dok su dodatne patrole i ronilački timovi raspoređeni duž obale. Evropska unija je ponudila pomoć putem agencije Fronteks radi jačanja kontrole na spoljnim granicama.

Migrantski talas u Seuti povećava pritisak na vlast

Zvaničnici su saopštili da je najmanje 18 ljudi izgubilo život pokušavajući da dođe do španske teritorije. Lokalni izvori beleže da su pokušaji prelaska nastavljeni i tokom noći, uprkos dvostrukoj ogradi visokoj oko šest metara i intenzivnim merama zaštite. Prema dostupnim podacima, među migrantima koji su ušli u Seutu nalazi se najmanje 7.000 maloletnika.

Kao rezultat ovog događaja, špansko Ministarstvo unutrašnjih poslova intenzivno sarađuje sa Marokom na vraćanju svih ilegalno pristiglih migranata što je pre moguće. Pored toga, Evropska unija je pojačala pritisak na zajedničku kontrolu spoljnih granica, uz podršku Fronteksa, agencije zadužene za zaštitu granica EU.

Političke i ekonomske implikacije migrantskog talasa u Seuti

Novi migrantski talas u Seuti dodatno je zaoštrio političku situaciju u Španiji. Premijer Pedro Sančez suočava se sa kritikama opozicije zbog načina upravljanja migrantskom krizom. Konzervativne i desničarske stranke optužuju vladu da nije uspela da zaštiti granicu Evropske unije, dok organizacije za ljudska prava smatraju da su mere prema migrantima previše restriktivne.

S druge strane, lokalne vlasti već su nekoliko nedelja upozoravale na rast broja ilegalnih prelazaka. Vrhovni sud Španije nedavno je presudio da migranti zaustavljeni na moru ne mogu biti automatski vraćeni u Maroko, što je dodatno uticalo na složenost situacije.

Pitanje migracije kroz Seutu i Melilju ostaje ključno za odnose između Španije i Maroka, ali i za širu evropsku migrantsku politiku. Ove dve enklave čine jedinu kopnenu granicu Evropske unije sa Afrikom, što ih čini glavnim ulaznim tačkama za migrante iz severne Afrike prema Evropi. U međuvremenu, ovaj događaj ponovo otvara pitanje efikasnosti zaštite granica i humanitarnih izazova koje migrantski talasi nose.

Mađarska avio-kompanija održava 27 linija iz Beograda sa četiri bazirana aviona, sudbina baze zavisi od regulatornih izmena

Wizz Air, mađarska niskotarifna avio-kompanija, saopštila je da pregovori sa srpskim institucijama o budućnosti njene baze u Beogradu i dalje traju, ali zasad bez konkretnog dogovora. Ključni ekonomski podatak je da je Wizz Air prošle godine prevezao blizu dva miliona putnika na linijama iz i ka Srbiji. Kompanija u Beogradu koristi model sa četiri bazirana aviona i mrežom od 27 linija, što je čini najvećom stranom avio-bazom u zemlji.

Regulatorne izmene utiču na poslovanje

Korenski problem nalazi se u izmenama Pravilnika o izdavanju odobrenja stranim avio-prevoziocima, koje je 27. marta 2026. godine potpisao v.d. direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije Ognjen Babić. Prema tumačenju Wizz Air-a, nova pravila zahtevaju da letovi evropskih avio-kompanija između Evropske unije i Srbije moraju da počnu iz EU, čime se onemogućava baziranim avionima iz Beograda da poleću na druge destinacije. Ova promena ugrožava dosadašnji model poslovanja, jer bi kompanija u tom slučaju morala da premesti svoje avione iz Srbije i organizuje letove iz inostranstva, što značajno menja ekonomsku računicu. S druge strane, Direktorat civilnog vazduhoplovstva tvrdi da izmene nisu diskriminatorne i da se primenjuju jednako na sve prevoznike, u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima.

Ekonomija i evropska dimenzija spora

Sukob tumačenja dodatno komplikuje činjenica da je Srbija potpisnica Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA), koji garantuje evropskim avio-kompanijama šira tržišna prava. Wizz Air je već zatražio pomoć Evropske komisije, a iz Brisela je potvrđeno da se proverava usklađenost novih pravila sa preuzetim obavezama. Kao rezultat toga, regulatorni spor je prerastao bilateralni nivo i dobio evropsku dimenziju. Ako se ne postigne rešenje, moguće je da će doći do promene tržišne slike niskotarifnih letova ka Srbiji.

Implikacije za putnike i zaposlene

Baza Wizz Air-a u Beogradu, otvorena 2010. godine, opslužuje 26 destinacija i zapošljava više od 150 ljudi u Srbiji. Ako bi kompanija morala da premesti svoje avione, posledice bi bile šire od pukog smanjenja broja letova. Realizacija letova bez lokalno bazirane posade postala bi logistički komplikovanija i skuplja, što bi se moglo odraziti na cene avio-karata za putnike iz Beograda. Osim toga, smanjenje obima operacija ugrozilo bi i poslove u kompanijama koje pružaju usluge zemaljskog opsluživanja na aerodromu „Nikola Tesla“.

Rokovi i moguće alternative

Wizz Air je najavio da će konačnu odluku o budućnosti beogradske baze doneti do kraja septembra, jer zimska sezona počinje krajem oktobra, a dozvole se izdaju sezonski. U međuvremenu, kompanija je otvorila bazu u Podgorici, što pokazuje da razmatra i druge opcije u regionu. Ako dođe do preseljenja baziranih aviona, Wizz Air će pokušati da zadrži što više linija, ali iz drugih vazdušnih luka. Kao rezultat, sudbina niskotarifnog prevoza između Srbije i Evropske unije zavisiće od daljeg toka pregovora i regulatornih odluka.