Connect with us

Domaće

Nemačka čini 23,8 odsto BDP-a Evropske unije, Francuska i Italija slede

Tri najveće ekonomije EU ostvarile su više od polovine ukupnog BDP-a, dok Malta ima svega 0,1 odsto udela

Objavljeno pre

27 sekundi

,

Nemačka čini 23,8 odsto BDP-a Evropske unije, Francuska i Italija slede – BDP Evropske unije Foto Izvor: Pixabay / Hans

Tri najveće ekonomije EU ostvarile su više od polovine ukupnog BDP-a, dok Malta ima svega 0,1 odsto udela

Evrostat je objavio da je vrednost bruto domaćeg proizvoda (BDP) Evropske unije u 2025. godini dostigla 18,8 biliona evra. Ključni podatak iz izveštaja jeste da Nemačka i dalje predvodi ekonomiju EU sa BDP-om od 4,5 biliona evra, što predstavlja 23,8 odsto ukupnog BDP-a Unije.

Doprinos ključnih zemalja ukupnom BDP-u EU

Francuska je druga po snazi sa 15,8 odsto, dok Italija čini 12 odsto ekonomije Evropske unije. Te tri zemlje zajedno učestvuju sa više od polovine ukupne ekonomske aktivnosti u Uniji. Kao rezultat toga, njihova uloga u industrijskom, trgovinskom i finansijskom sektoru ostaje od izuzetnog značaja za stabilnost i razvoj evropskog tržišta. Osim toga, Španija je ostvarila udeo od devet odsto u ukupnoj privredi, dok Holandija doprinosi sa 6,3 odsto, a Poljska sa 4,9 odsto.

Najmanje ekonomije i struktura BDP-a u Evropskoj uniji

S druge strane, najmanje ekonomije Evropske unije imaju značajno manji udeo u ukupnom BDP-u. Malta je registrovala samo 0,1 odsto, dok Kipar, Estonija i Letonija svaka učestvuju sa po 0,2 odsto. Ovi podaci potvrđuju veliku koncentraciju ekonomske moći u rukama nekoliko najvećih država članica. Prema Evrostatu, ukupna vrednost BDP-a od 18,8 biliona evra jasno ukazuje na razlike u ekonomskoj snazi unutar Unije.

Širi ekonomski značaj BDP-a Evropske unije

Bruto domaći proizvod (BDP) meri ukupnu vrednost proizvedenih dobara i usluga na teritoriji određene zemlje ili regiona u određenom periodu. U slučaju Evropske unije, BDP je ključni indikator za poređenje ekonomske razvijenosti između država članica. Kada tri najveće privrede – Nemačka, Francuska i Italija – ostvaruju više od polovine ukupnog BDP-a Unije, to odražava njihove centralne pozicije u evropskim industrijskim i finansijskim tokovima. Pored toga, zemlje sa manjim udelima, poput Malte, Kipra, Estonije i Letonije, suočavaju se sa izazovima u privlačenju investicija i podizanju konkurentnosti na zajedničkom tržištu. Na kraju, podaci Evrostata omogućavaju analizu trendova i strategija za uravnoteženiji ekonomski razvoj u okviru Evropske unije.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Adval Capital kupio 49% udela u DMV iz Niša, partnerstvo jača inovacije

Investicioni fond Adval Capital ulazi u vlasništvo DMV-a, lidera u LED informacionim sistemima, uz novu strategiju upravljanja

Objavljeno pre

20 minuta

,

avgust 7, 2026

Objavio:

Adval Capital kupio 49% udela u DMV iz Niša, partnerstvo jača inovacije – partnerstvo domaćeg investicionog fonda i niškog preduzeća

Investicioni fond Adval Capital ulazi u vlasništvo DMV-a, lidera u LED informacionim sistemima, uz novu strategiju upravljanja

Adval Capital, domaći investicioni fond, kupio je početkom godine 49% udela u preduzeću DMV iz Niša. Ova transakcija predstavlja značajan korak za niško preduzeće, koje je jedan od vodećih proizvođača LED informacionih sistema u jugoistočnoj Evropi. Partnerstvo domaćeg investicionog fonda i niškog preduzeća retko se viđa na srpskom tržištu, što ga čini posebno zanimljivim, saopštilo je rukovodstvo kompanije.

Proces dogovora između DMV-a i Adval Capital fonda trajao je više od godinu dana. Kako navodi Dušan Šarković, osnivač i vlasnik DMV-a, razgovori su započeti na forumu u Naučno-tehnološkom parku u Nišu. Tokom tog perioda, strane su razmenjivale iskustva i vizije razvoja. „Sa predstavnicima fonda sam razgovarao više od godinu dana. Drago mi je što sam shvatio da mogu da učim od mlađih ljudi i da usvojim novi način razmišljanja o vođenju posla“, izjavio je Šarković. On ističe da je partnerstvo omogućilo kompaniji DMV da uđe u fazu profesionalizacije upravljanja i da poslovanje postane stabilnije i samoodrživo.

Restrukturiranje i profesionalizacija poslovanja

U sklopu partnerstva domaćeg investicionog fonda i niškog preduzeća, DMV je sproveo restrukturiranje, uvodeći jasniju organizacionu strukturu i formirajući sektore unutar firme. Pre toga, kompanija je 36 godina radila po „inženjerskom“ modelu, oslanjajući se na stručnost tima, ali bez formalizovane unutrašnje organizacije. „Sada imamo jednostavniju i jasniju formu, kojom je lakše upravljati. Već su vidljive koristi u finansijama, razvoju, proizvodnji i prodaji“, navodi Šarković.

Ključna promena bila je angažovanje profesionalnog generalnog direktora. Na tu poziciju doveden je Miloš Manić, koji je prethodno rukovodio velikim proizvodnim kolektivom sa 12.000 zaposlenih. „Manić je kod nas skoro godinu dana i doneo je novu dinamiku i energiju. Restrukturiranje sada ide normalnim tokom, iako izazovi na tržištu rastu“, dodaje osnivač DMV-a.

Očuvanje delatnosti i tržišna strategija

Osnivač DMV-a ističe da kompanija ostaje verna svojoj osnovnoj delatnosti. DMV je započeo poslovanje industrijskom elektronikom, potom je prešao na proizvodnju sportskih semafora, a kasnije i saobraćajne signalizacije. Prema rečima Šarkovića, izbor proizvodnog programa bio je strateški, jer su se opredelili za robu koju je teško uvoziti iz Kine zbog gabarita i logistike.

Partnerstvo sa Adval Capital fondom omogućilo je DMV-u dodatnu podršku u borbi za tržišni udeo. Takođe, cilj je da kompanija bude spremna za još veće promene i konkurenciju, ali i da stvori temelje za održivo poslovanje nakon povlačenja osnivača iz aktivnog vođenja firme.

Uprkos promenama u strukturi vlasništva i upravljanju, DMV nastavlja da razvija LED informaciona rešenja i signalizaciju za evropsko tržište. Prema iskustvu rukovodstva, ulaganje domaćeg investicionog fonda donosi ne samo kapital, već i znanje, što daje novu perspektivu srpskim firmama koje žele dugoročan rast.

Pročitaj još

Domaće

FAO indeks cena hrane porastao na 131,1 poen, najviši nivo od januara 2023

Porast cena žitarica, ulja i šećera gura svetske cene hrane na maksimum, dok meso i mleko beleže pad

Objavljeno pre

2 sata

,

avgust 7, 2026

Objavio:

FAO indeks cena hrane porastao na 131,1 poen, najviši nivo od januara 2023 – svetske cene hrane

Porast cena žitarica, ulja i šećera gura svetske cene hrane na maksimum, dok meso i mleko beleže pad

Svetske cene hrane su, prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), dostigle najviši nivo od januara 2023. godine. FAO indeks cena hrane (FFPI) porastao je u julu na 131,1 poen, što je rast od 0,6 odsto u poređenju sa junom. Ovaj indeks prati mesečna kretanja cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda na globalnom tržištu.

Rast indeksa posledica je većih cena žitarica, biljnih ulja i šećera, dok su cene mesa i mlečnih proizvoda zabeležile pad. Vrednost indeksa cena žitarica porasla je za 3,4 odsto i dostigla 113,8 poena. Cena pšenice skočila je za 5,8 odsto zbog ponovne zabrinutosti oko poremećaja izvoznih tokova i infrastrukture u regionu Crnog mora, kao i toplotnih talasa koji su uticali na prinose u ključnim zemljama proizvođačima. Kukuruz je zabeležio rast od 3,6 odsto, što je rezultat suše u Sjedinjenim Američkim Državama i viših cena energije.

Rast cena žitarica i ulja podiže svetske cene hrane

Pored žitarica, biljna ulja su u julu poskupela za dva odsto, pa je indeks dostigao 195,7 poena, što je najviši nivo od juna 2022. godine. Na rast su najviše uticale više cene palminog i sojinog ulja, usled povećane potražnje za biodizelom u Indoneziji i SAD. S druge strane, cene ulja repice i suncokretovog ulja su oslabile, ali to nije uspelo da nadoknadi ukupni rast.

Indeks cena šećera zabeležio je najveći mesečni skok, za 5,6 odsto, i dostigao 95 poena. Glavni razlozi su strah od visokih temperatura u Evropskoj uniji i efekti El Ninja u Aziji, kao i očekivanja veće prerade šećerne trske u etanol u Brazilu. Kao rezultat, ukupne svetske cene hrane nastavile su trend rasta drugi mesec zaredom.

Pad cena mesa i mlečnih proizvoda ublažava ukupni indeks

Nasuprot rastu cena žitarica, ulja i šećera, indeks cena mesa pao je prvi put u 2026. godini. Beleži pad od 2,8 odsto na 127,7 poena. Cene živinskog, svinjskog i goveđeg mesa smanjene su zbog obilne ponude iz Brazila i Evropske unije, kao i slabije uvozne potražnje iz Azije. Vrednost indeksa mlečnih proizvoda pala je za 0,7 odsto na 116,2 poena, produžavajući pad koji traje od aprila.

U poređenju sa julom 2025. godine, FFPI je viši za jedan odsto, ali je i dalje niži za 18,2 odsto u odnosu na rekordnu vrednost iz marta 2022. godine. Ovi podaci pokazuju koliko svetske cene hrane zavise od promena na tržištima žitarica i ulja, ali i od klimatskih uslova i logističkih izazova.

Prema izveštaju objavljenom na veb stranici FAO, nastavak ovakvih trendova zavisiće od daljih kretanja na globalnim tržištima hrane, ali i od uticaja klimatskih promjena na proizvodnju i snabdevanje.

Pročitaj još

Domaće

Vodostaj Dunava pao na -167 centimetara, kritična situacija za plovidbu i poljoprivredu

Dunav dostigao istorijski minimum vodostaja kod Bezdana, posledice suše pogoršane nedovoljnom infrastrukturom i upravljanjem vodama

Objavljeno pre

3 sata

,

avgust 7, 2026

Objavio:

Vodostaj Dunava pao na -167 centimetara, kritična situacija za plovidbu i poljoprivredu – pad vodostaja Dunava

Dunav dostigao istorijski minimum vodostaja kod Bezdana, posledice suše pogoršane nedovoljnom infrastrukturom i upravljanjem vodama

Dunav je početkom avgusta zabeležio istorijski minimum vodostaja kod Bezdana, gde je nivo reke pao na -167 centimetara. Ova vrednost predstavlja najniži nivo od početka merenja u Srbiji, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Takva situacija izazvala je ozbiljne posledice za plovidbu, jer su teretni brodovi ostali nasukani, a u severnom delu Bačke obustavljeno je navodnjavanje.

Pad vodostaja Dunava, koji je od maja 2026. godine u konstantnom opadanju, prate i minimalni protoci na drugim rekama kao što su Drava, Tisa i Sava. Najniži nivo Dunava do sada bio je 1909. godine i iznosio je -143 centimetra. Sada je Dunav niži za čak devet metara u poređenju sa najvišim istorijskim nivoom od 850 centimetara. Kao rezultat, RHMZ je izdao upozorenje da će vodostaji na Dunavu, Savi i Tisi kod Titela biti ispod niskih plovidbenih nivoa najmanje do 13. avgusta.

Pad vodostaja Dunava i posledice po privredu

Vodostaj Dunava pao je na nivo koji ozbiljno ugrožava plovidbu, energetiku i poljoprivredu. U plovidbi je došlo do nasukavanja brodova između Bezdana i Bogojeva, što zaustavlja tok robe i povećava troškove transporta. U poljoprivredi, obustava navodnjavanja u severnoj Bačkoj preti dodatnim gubicima za proizvođače. Osim toga, hidrolozi upozoravaju na mogućnost restrikcija u vodosnabdevanju pojedinih delova zemlje, dok su na popularnim plažama, poput Lida u Zemunu, nekadašnje kupališne površine sada pretvorene u suvo zemljište.

Srbija se iz godine u godinu suočava sa sve učestalijim i intenzivnijim sušama, a klimatske promene doprinose ovom trendu. Međutim, izostanak ulaganja u vodnu infrastrukturu, veliki gubici u vodovodnim sistemima i neplansko upravljanje vodama dodatno pogoršavaju posledice suše. Na Kolubari, Toplici, Vlasini, Crnom i Belom Timoku protoci su se približili minimalnim srednje mesečnim vrednostima, što otežava situaciju širom zemlje.

Uticaj klimatskih promena i ljudskog faktora na vodostaj Dunava

Pad vodostaja Dunava posledica je kombinacije klimatskih promena i nedovoljne pripremljenosti sistema. Hidrolozi navode da bez obilnih padavina u celom slivu ne može doći do poboljšanja stanja. Klimatolozi ističu da su ovakve suše očekivana posledica klimatskih promena i da će biti sve češće.

Strahinja Macić, pravni savetnik u Organizaciji za političku ekologiju Polekol, naglašava da su klimatski modeli pokazivali da će u naredne dve decenije biti dve do tri godine sa ovakvim sušama po dekadi. On upozorava da je gotovo svaka reka u Srbiji izložena padu minimalnih protoka, naročito tokom letnjih meseci. Međutim, posledice suše zavise pre svega od načina na koji država upravlja vodnim resursima i koliko pravovremeno investira u infrastrukturu i zaštitu voda.

Pad vodostaja Dunava utiče ne samo na ekonomiju već i na ekosisteme zavisne od rečnih tokova. Ova kriza pokazuje važnost pravovremenih ulaganja i planiranja u sektoru upravljanja vodama, kao i potrebu za prilagođavanjem klimatskim promenama kako bi se smanjile negativne posledice na privredu i društvo.

Pročitaj još

U Trendu