U poslednjih godinu dana u Francuskoj su ukradene dve Renoarove slike i nakit iz Luvra vredan više od 100 miliona dolara.

Pljačke muzeja u Francuskoj poslednjih godina izazivaju zabrinutost zbog učestalosti i vrednosti ukradenih predmeta. U najnovijem slučaju, prošle nedelje su iz muzeja na Francuskoj rivijeri nestale dve slike slavnog umetnika Renoara. Ovaj incident je deo šireg trenda koji podrazumeva kontinuirane napade na muzeje širom zemlje. Prethodno su tokom jula ove godine zabeležene još dve velike pljačke, a prošle godine je iz čuvenog muzeja Luvr nestao nakit ogromne vrednosti.

Zanimljivo je da u jednoj od ranijih pljački koja se odigrala u julu, lopovi su odneli ogrlicu staru čak 2.500 godina. U drugoj julskom incidentu nestalo je na desetine komada nakita, koji je procenjen na više od pet miliona američkih dolara (oko četiri i po miliona evra).

Pljačke muzeja u Francuskoj i bezbednosni izazovi

Međutim, najveći gubitak dogodio se prošle godine kada je iz Luvra ukraden nakit čija je vrednost premašila 100 miliona američkih dolara (skoro 90 miliona evra). Ova situacija pokazuje koliko su pljačke muzeja u Francuskoj ozbiljan problem – umetnička dela i vredni predmeti privlače pažnju kriminalaca, ali i postavljaju pitanje bezbednosti u kulturnim institucijama.

Iako su muzeji čuvari nacionalnog blaga, nisu svi objekti opremljeni savremenim bezbednosnim sistemima. Poseban izazov predstavlja to što muzeji moraju ostati otvoreni široj javnosti, pa balansiranje između pristupačnosti i zaštite često dovodi do kompromisa. U poređenju sa prodavnicama, gde se vredni proizvodi drže u zaključanim vitrinama, muzeji su često ranjiviji.

Istorijski objekti i zastarela obezbeđenja

Pored toga, mnoge zgrade u kojima se sada nalaze muzeji, poput Luvra, prvobitno nisu bile građene kao muzeji. Luvr je izgrađen u 12. veku kao tvrđava, kasnije je bio kraljevska rezidencija, a tek je u 18. veku postao muzej. Zbog toga mnoge od ovih građevina imaju zastarele strukture koje otežavaju uvođenje savremenih sistema bezbednosti. O ovome svedoči i činjenica da su razgovori o unapređenju zaštite često usmereni na traženje balansa između sigurnosti i očuvanja iskustva za posetioce.

S druge strane, stručnjaci upozoravaju na još jedan rizik – prilikom pljački često dolazi do trajnog oštećenja ili preoblikovanja umetnina i nakita neprocenjive vrednosti. Dok su slike, poput onih Renoarovih, teško preoblikovati, nakit može biti rastavljen, metali istopljeni, a dragoceno kamenje preoblikovano. Ipak, svi muzejski eksponati su evidentirani i klasifikovani, što otežava njihovu prodaju na tržištu.

Izazovi za zaštitu umetnosti i nasleđa

“Moguća zarada od prodaje ukradenih predmeta zahteva njihovo uništavanje i rastavljanje na sastavne delove, što je dugotrajan i komplikovan postupak”, izjavio je ranije Aleksandr Gikelo, sudski procenitelj i šef aukcijske kuće Drouot. On je dodao da su pljačkaši možda potcenili složenost takvih operacija, jer je potrebna saradnja velikog broja saučesnika.

Iako je problem izražen u Francuskoj, ni druge zemlje nisu imune na slične izazove. Pljačke muzeja u Francuskoj još jednom su pokrenule raspravu o tome kako očuvati umetničko i istorijsko nasleđe, a istovremeno omogućiti javnosti pristup ovom bogatstvu. Za sada ostaje otvoreno pitanje kako pronaći najbolji način da se zaštiti ono što je za čitavo čovečanstvo od neprocenjive vrednosti.