Projekat u Crnom moru doneće osam milijardi kubnih metara gasa godišnje od 2027. godine

Kompanije OMV Petrom i Romgaz započele su bušenje prve bušotine u okviru Neptun Deep projekta, najvećeg novog gasnog poduhvata u Evropi, objavljeno je. Ovaj projekat, vredan četiri milijarde evra, nalazi se 160 kilometara od rumunske obale Crnog mora, a proizvodnja gasa planirana je za 2027. godinu. Maksimalni kapacitet dostizaće oko osam milijardi kubnih metara gasa godišnje, što bi gotovo udvostručilo trenutnu proizvodnju Rumunije i pozicioniralo je kao najvećeg proizvođača prirodnog gasa u Evropskoj uniji, kao i neto izvoznika prema Moldaviji i Mađarskoj.

Neptun Deep pokriva površinu od oko 7.500 kvadratnih kilometara u dubokovodnom delu Crnog mora, na dubinama od 100 do 1.000 metara. OMV Petrom i Romgaz poseduju po 50 odsto vlasništva, a od avgusta 2022. godine OMV Petrom je operator nalazišta. Planovi predviđaju izgradnju deset bušotina, tri podmorska proizvodna sistema, mrežu cevovoda, platformu na moru, glavni gasovod do Tuzle i stanicu za merenje. Platforma će imati sopstvenu proizvodnju električne energije i primenjivaće najviše standarde bezbednosti i zaštite životne sredine.

Za realizaciju ovog složenog projekta angažovane su međunarodne kompanije specijalizovane za dubokovodne energetske radove, kao što su Saipem, Transocean i Halliburton. Istraživanja na bloku Neptun Deep traju od 2008. godine, obuhvatajući dve 3D seizmičke kampanje i osam istražnih i procenskih bušotina. Prvo veće otkriće gasa u ovom regionu potvrđeno je 2012. godine, kada je bušotina Domino-1, prva dubokovodna istražna bušotina u Rumuniji, pokazala značajne rezerve.

Konačna investiciona odluka doneta je u junu 2023. godine, čime je odobren kompletan plan razvoja nalazišta Domino i Pelican South. Kako je istaknuto, projekat Neptun Deep ima strateški značaj za energetsku bezbednost i tranziciju Rumunije i regiona, u trenutku kada Evropska unija nastoji da smanji zavisnost od ruskog gasa.

Na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu istaknuto da državna ulaganja nisu donela očekivani pomak

Subvencije za tovno govedarstvo postoje već godinama, ali domaća proizvodnja i dalje beleži izostanak napretka, zaključili su učesnici sastanka Udruženja „Agroprofit“ tokom 93. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Stočari su istakli da izdvajanja iz budžeta ne mogu dati rezultate bez suštinskih reformi u sektoru, zbog čega srpske štale ostaju prazne.

Među ključnim zahtevima odgajivača izdvojeno je formiranje posebne Uprave za stočarstvo, koja bi objedinjeno rešavala probleme i potrebe ovog sektora. Takođe, istaknuta je potreba za strožom selekcijom grla, boljom organizacijom u genetici i veterini, kao i za preciznom evidencijom porekla i kontrolom uvoza rasnih goveda.

Jedan od glavnih predloga je hitno opremanje rečnih luka na Dunavu, čime bi se omogućio jeftiniji i brži transport goveda i ovaca do inostranih tržišta. Iz Udruženja naglašavaju da bez ovakvih infrastrukturnih rešenja domaći stočari ne mogu biti konkurentni.

Iako država izdvaja značajna sredstva za subvencionisanje, stočni fond se smanjuje, a stočari upozoravaju da je za opstanak govedarstva neophodno uvođenje reda na tržištu i pokretanje domaćeg brenda „Junetina iz prirode“. Najavljeno je i formiranje spiska farmi koje rade po najvišim standardima, što bi bio osnov za plasman domaćeg mesa vrhunskog kvaliteta.

Predstavnici proizvođača poručuju da bez ubrzanih i sistemskih promena, kao i uklanjanja administrativnih prepreka za izvoz, subvencije same po sebi ne mogu zaustaviti pad proizvodnje i gubitak konkurentnosti na tržištu.

Novi zakon traži javno objavljivanje podataka o uticaju na životnu sredinu i zapošljavanju, a priprema se ne može obaviti u kratkom roku

Sve kompanije u Srbiji biće obavezne da od početka 2027. godine mere, dokumentuju i javno objavljuju podatke o svom uticaju na životnu sredinu, načinu upravljanja zaposlenima i primeni etičkih standarda, predviđa nova zakonska regulativa. Do sada je tzv. nefinansijsko ili ESG (Environmental, Social, Governance) izveštavanje bilo rezervisano uglavnom za multinacionalne korporacije i domaće firme koje su želele da prate savremene trendove, dok za ostale nije postojala obaveza niti pritisak da uvode takve procedure.

Novi propisi, koji na snagu stupaju početkom 2027. godine, proširuju obavezu transparentnosti na znatno veći broj kompanija. Sada će i firme koje do sada nisu morale da izveštavaju o ovim aspektima poslovanja morati da prikupljaju merljive, tačne i proverljive podatke, koje potvrđuje i eksterna revizija. Izjave poput „brinemo o prirodi“ više neće biti dovoljne – zahtevaće se konkretni pokazatelji i potpisi odgovornih lica.

Ova promena se ne odnosi samo na najveće firme, već i na njihove dobavljače i partnere. I kompanije koje formalno nisu direktno obuhvaćene zakonom biće izložene pritisku, jer će velike domaće i EU kompanije, koje jesu pod novom regulativom, tražiti iste podatke od svojih partnera. To znači da će i manji privrednici morati da odgovaraju na upitnike o emisijama, zapošljavanju i internim procedurama, kako bi zadržali saradnju.

Priprema za nefinansijsko izveštavanje je proces koji zahteva vreme i novac – potrebno je edukovati zaposlene, uvesti nove procedure i mapirati sve poslovne procese. Ukoliko se sve to radi u poslednjem trenutku, troškovi rastu, rizik od grešaka je veći, a može doći i do gubitka klijenata ili pravnih sankcija. Firme koje na vreme počnu sa pripremama lakše zadržavaju klijente, dobijaju povoljnije kredite i jačaju poverenje na tržištu.

Primer spremnosti domaćih kompanija za novu regulativu pokazuje konkurs „ESG Lideri“ u organizaciji PwC Srbija, gde su firme koje su se prijavile već prošle kroz najvažniju fazu – samoprocenu i usklađivanje procesa sa zahtevima budućeg izveštavanja. Njihova iskustva mogu poslužiti kao smernica svim ostalim firmama koje tek treba da se prilagode.

Godina 2026. postaje ključna za sagledavanje trenutnog stanja i postavljanje temelja za konkurentnost i otpornost na ubrzano promenljivo tržište.