Do 2035. godine nemačka automobilska industrija može izgubiti 225.000 radnih mesta usled prelaska na električna vozila

Milan Nedeljković je zvanično imenovan za predsednika Upravnog odbora i glavnog izvršnog direktora kompanije BMW, preuzevši funkciju od Olivera Zipsea 13. maja 2026. godine. Nedeljković, koji je u BMW-u od 1993. godine, do sada je bio zadužen za globalnu proizvodnju, a predvodiće BMW kroz najzahtevniji period tranzicije u istoriji automobilske industrije.

Tokom više od tri decenije u kompaniji, Nedeljković je upravljao ključnim proizvodnim centrima u Oksfordu, Lajpcigu i Minhenu, izgrađujući reputaciju menadžera sa snažnim fokusom na inženjersku preciznost, operativnu efikasnost i strateško planiranje. Posebno je povezivan sa projektom “Neue Klasse”, koji donosi novu generaciju električnih vozila sa većim dometom baterija, nižim troškovima proizvodnje, naprednijim softverom i višim stepenom digitalizacije. Prvi modeli iz ove serije očekuju se tokom 2026. godine i smatraju se ključnim za konkurentnost BMW-a na svetskom tržištu.

Predsednik Nadzornog odbora Nicolas Peter izjavio je da Nedeljković ima stratešku viziju, snažne izvršne sposobnosti i preduzetnički način razmišljanja, što će biti presudno za kompaniju u narednim godinama.

Novi CEO preuzima vođenje u trenutku kada evropski automobilski sektor trpi pritiske kineskih proizvođača, kao što je BYD, zahvaljujući nižim troškovima i državnoj podršci, dok Tesla nastavlja da vrši pritisak na premium segment agresivnom cenovnom politikom i softverskim inovacijama. Američke carine, visoke cene energije u Evropi i rast troškova rada dodatno komplikuju poslovanje. BMW, koji i dalje ostvaruje značajan deo profita od vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, mora pažljivo da balansira investicije u elektrifikaciju i očuvanje profitabilnosti.

Za razliku od pojedinih konkurenata, BMW je zadržao strategiju tehnološke fleksibilnosti, razvijajući paralelno električne modele, plug-in hibride, efikasne benzinske i dizel motore, kao i vozila na vodonik, kako bi smanjio poslovni rizik i odgovorio na potrebe različitih tržišta.

Nemačka automobilska industrija suočava se sa ozbiljnim izazovima. Verband der Automobilindustrie upozorava da bi sektor do 2035. godine mogao izgubiti 225.000 radnih mesta zbog visokih poreza, skupih energenata, rasta troškova rada, birokratskih opterećenja i stroge evropske regulative koja ubrzava prelazak na električna vozila. Značajan deo novih investicija seli se u Severnu Ameriku i Aziju, gde su uslovi poslovanja povoljniji.

Nedeljkovićev izbor za glavnog izvršnog direktora signalizuje investitorima i analitičarima da BMW stavlja akcenat na operativnu izvrsnost, kontrolu troškova i efikasnu realizaciju tehnoloških projekata u narednom periodu. Njegov mandat biće test u očuvanju premium pozicije brenda, ubrzanju elektrifikacije i zaštiti profitabilnosti u vreme velikih promena za celu industriju. Ako platforma “Neue Klasse” ispuni očekivanja, Nedeljković bi mogao postati jedan od najvažnijih lidera u istoriji BMW-a.

Ponuda otvorena do 22. jula, NLB za uspeh mora steći najmanje 75% glasačkih prava u Addiko banci

Nova Ljubljanska banka (NLB) objavila je prospekt za dobrovoljnu javnu ponudu za preuzimanje kontrolnog udela u Addiko banci, nudeći 29 evra bruto po akciji. Period za prihvatanje ponude traje od 13. maja do 22. jula, a akcionari koji žele da prihvate ponudu moraju obavestiti kastodi banku najkasnije tri trgovačka dana pre isteka roka. Za uspeh preuzimanja, NLB mora steći najmanje 75% glasačkih prava. Vlasnička struktura Addiko banke je fragmentisana, bez pojedinačnog akcionara sa više od 10% udela: 48,7% akcija nalazi se u ‘free floatu’, dok je 1% u trezoru banke.

Najveći pojedinačni akcionar je austrijska S-Quad Handels-Beteiligungs GmbH sa 9,99% glasačkih prava, dok grupa AIK banke i Gorenjske banke drži 9,69%. Alta Group ima 9,63%, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) 8,4% udela. Alta Group, zajedno s još četiri deoničara, kroz ugovore s pravom kupovine trenutno raspolaže sa 29,59% akcija s pravom glasa, pri čemu njeno direktno vlasništvo iznosi 9,63%. Ugovori s pravom kupovine važe do 30. juna 2026. godine, što znači da NLB ne može steći potrebnih 75% bez saglasnosti Alta Grupe.

Addiko banka posluje na šest tržišta srednje i jugoistočne Evrope: Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. Na Bečkoj berzi kotira 19,5 miliona običnih akcija bez nominalne vrednosti. Uslov od 75% znači da u ponudu mora biti uključeno najmanje 14,47 miliona deonica Addika, prema trenutnom broju izdatih akcija.

NLB je u prospektu istakao da do 31. maja 2027. mora pribaviti sva regulatorna odobrenja, uključujući saglasnosti tela za zaštitu konkurencije i bankarskih regulatora, kao i ispuniti dodatne uslove. Ova akvizicija deo je strategije neorganskog rasta NLB-a u regionu jugoistočne Evrope. Od 2020. NLB je sprovela više preuzimanja, uključujući Komercijalnu banku u Srbiji, Sberbank Slovenija (kasnije N Banka) i Summit Leasing Grupu u Sloveniji 2024. godine. Ulazak na hrvatsko tržište putem Addiko banke bio bi prvi direktan nastup NLB-a u toj zemlji.

Među ostalim značajnim vlasnicima Addiko banke nalaze se Jelitzka + Partner, WINEGG Realitäten, kao i američke investicione firme Wellington Management Group i Brandes Investment Partners.

Pored NLB-a, interesovanje za preuzimanje Addiko banke iskazao je i Raiffeisen Bank International (RBI), koja je pre više od mesec dana objavila nameru da podnese dobrovoljnu javnu ponudu za preuzimanje svih izdatih i nepodmirenih akcija Addika. RBI je prvobitno ponudila cenu od 23,05 evra, a zatim je ponudu povećala na 26,50 evra po akciji. Ponuda je podneta Komisiji za preuzimanje 27. aprila i nalazi se u postupku preispitivanja.

Prema ekonomskim analizama, uspeh NLB-ove ponude zavisiće od spremnosti velikih institucionalnih i regionalnih investitora da prihvate ponudu, s obzirom na diversifikovanu vlasničku strukturu i značaj Alta Grupe u procesu preuzimanja.

Dug Grčke 2009–2012. dostizao 180% BDP-a, uz zahteve za prodaju Akropolja i dugotrajnu štednju

Grčka je ove godine smanjila javni dug na 137% bruto domaćeg proizvoda, što je značajan pad u odnosu na period od 2009. do 2012. godine kada se dug kretao između 175 i 180% BDP-a. Tokom te krize, Grčka je izbegla bankrot uz pomoć tri finansijska paketa ukupne vrednosti oko 280 milijardi evra, koje su obezbedili Evropska unija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond.

Za ovu pomoć Grčka je bila obavezna da sprovodi stroge mere štednje, uključujući smanjenje penzija, plata i javnih usluga, što je prouzrokovalo dugotrajnu recesiju i visok nivo nezaposlenosti. Danas, zahvaljujući doslednoj strategiji smanjenja dugovanja, Grčka se približava statusu manje zadužene zemlje od Italije.

U vreme kada je grčki kredibilitet bio ozbiljno narušen zbog prikrivanja podataka o stvarnom stanju javnih finansija, neki evropski zvaničnici su predlagali drastične mere za otplatu dugova. Žan-Klod Junker, bivši predsednik Evropske komisije, izjavio je da je tokom pregovora o prvom paketu pomoći jedna evropska ministarka predložila da Grčka proda Akropolj kako bi izmirila svoje obaveze.

Junker je istakao da je najveći izazov bio potpuni gubitak poverenja u Grčku: „Nakon što je Grčka priznala da je obmanjivala svoje partnere, njen kredibilitet bio je na nuli. To je bio suštinski problem. Zbog toga je svako mislio da može da govori šta god želi o toj zemlji.“

Iskustvo iz tog perioda pokazuje kako se prema zemljama u krizi odnose međunarodni kreditori i koliko je važna transparentnost u ekonomskoj politici. Grčka je iz ove situacije izvukla pouke, što potvrđuje aktuelan trend smanjenja javnog duga.