Prosečan javni dug evropskih zemalja mogao bi da dostigne 130 procenata BDP-a, dok deficit već iznosi 87,8 odsto BDP-a
Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da bi javni dug Evropske unije mogao da dostigne 130 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2040. godine, što je gotovo dvostruko više nego danas, ukoliko se ne preduzmu ozbiljne fiskalne mere. Prema analizama MMF-a predstavljenim ministrima finansija EU, trenutni javni dug evrozone iznosi 87,8 odsto BDP-a, dok su fiskalni pritisci u rastu zbog potreba za povećanom potrošnjom u oblastima odbrane, energetike i penzija.
U izveštaju MMF-a se navodi da bi, bez promena politike, prosečne evropske zemlje do 2040. godine bile suočene sa znatno većim zaduženjem, što može negativno uticati na ekonomsku stabilnost Unije. Fond je preporučio kombinaciju strukturnih i fiskalnih reformi, kao i zajedničko zaduživanje i fiskalnu konsolidaciju, kako bi se odgovorilo na rastuće troškove i sprečilo dalje povećanje duga.
“Ako se ne kontroliše, javni dug će se naći na neodrživoj putanji. Pristup snalaženja od danas do sutra, koji su mnoge zemlje do sada usvojile, dostiže svoje granice i čini se da je neophodan strateški odgovor kako bi se reagovalo na rastuće pritiske na potrošnju”, navodi MMF u dokumentu prezentovanom tokom neformalnog sastanka u Nikoziji.
Predstavnici Evropskog revizorskog suda takođe su upozorili ministre finansija da pasivnost nije opcija, ističući nužnost fiskalne konsolidacije. MMF je preporučio podsticanje rada i zapošljavanja širom EU, pojednostavljenje štednje građana u investicije, integraciju energetskih tržišta i sprovođenje projekata otpornih na klimatske promene. Dodatno, penzione reforme i povećanje starosne granice za odlazak u penziju ocenjeni su kao ključni elementi za održivost javnih finansija.
U dokumentu se navodi da bi EU trebalo da se složi da su inovacije, energetika i odbrana javna dobra i da ih treba finansirati kroz zajedničko zaduživanje. Ipak, Unija i dalje nema konsenzus po pitanju podele duga, pri čemu Španija, Italija, Grčka i Francuska podržavaju ovu inicijativu, dok Nemačka i dalje izražava protivljenje.
“Suočeni smo sa novim i stalnim potrebama za potrošnjom”, istakao je komesar EU za ekonomiju Valdis Dombrovskis, naglašavajući da je raspoloživi fiskalni prostor već ograničen, a nivoi duga visoki. Prema njegovim rečima, starenje stanovništva dodatno pogoršava fiskalne izazove. “Ovo nije apstraktni problem. To je veoma konkretan i hitan politički izazov sa kojim se ovde suočavamo. Rešenje je ukratko veći rast i bolja potrošnja”, poručio je Dombrovskis.
On je dodao da je zajedničko zaduživanje već primenjeno za finansiranje projekata jačanja odbrambenih kapaciteta EU, kao i za zajam za podršku Ukrajini.
