Investitori zahtevaju više prinose zbog inflatornih pritisaka i fiskalne nestabilnosti, prinos na američke 30-godišnje obveznice oko 5,2 odsto

Prinosi na obveznice rastu na svetskom tržištu jer investitori zahtevaju veću premiju za rizik u uslovima povišene inflacije i rastućih fiskalnih deficita država. Ključni razlog za rast prinosa je zabrinutost zbog politike zaduživanja, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), gde je ukupni javni dug premašio 40 biliona dolara. Investitori, suočeni sa promenom monetarne politike i kraj ere niskih kamatnih stopa, traže veće prinose pri kupovini državnog duga.

Kada inflacija preti da obezvredi uloženi novac ili država beleži visoke deficite, investitori zahtevaju višu kamatnu stopu. U SAD prinos na 30-godišnje državne obveznice iznosi oko 5,2 odsto, dok su u jednom trenutku dostigle i 5,3 odsto. To su najviši nivoi od 2007. godine. U Japanu su 30-godišnje obveznice iznad 4 odsto, što nije zabeleženo više decenija. S druge strane, u Evropi se beleže slični trendovi zbog rasta referentnih kamatnih stopa centralnih banaka.

Prinosi na obveznice i monetarna politika

Rast prinosa na obveznice uslovljen je i promenama monetarne i fiskalne politike širom sveta. Prema rečima Đorđa Đukića, profesora Ekonomskog fakulteta, “tržište obveznica je jedina preostala ekonomska alatka koja može da disciplinuje državnu izvršnu vlast kada vodi lošu monetarnu i fiskalnu politiku, i to prostim mehanizmom – povećanjem cene zaduživanja”. On navodi da je vreme niskih i negativnih kamatnih stopa prošlo i da sada svi troškovi zaduživanja dolaze na naplatu, posebno zbog nekontrolisanog zaduživanja tokom pandemije.

Profesor Đukić smatra da trenutna situacija predstavlja ozbiljno upozorenje vlastima, ali ne očekuje masovne potrese niti dedolarizaciju u kratkom roku. On ističe da su dugačka predviđanja nezahvalna zbog mogućih geopolitičkih promena koje mogu naglo uticati na finansijska tržišta, poput eventualnih sukoba na Bliskom istoku i promena cena nafte. Rešenje krize, prema njegovim rečima, može se nazreti posle međuizbora u novembru u SAD.

Deficit, tehnološki sektor i globalni trendovi

Glavni broker kompanije “Momentum sekjuritis” Nenad Gujaničić ističe da SAD beleže budžetski deficit od oko šest odsto poslednjih godina, a kamatne stope su na najvišem nivou od finansijske krize. On objašnjava da su tehnološke kompanije u velikoj meri potrošile svoj novac, pa se veliki deo finansiranja, naročito u oblasti veštačke inteligencije, obavlja kroz novo zaduživanje i prodaju korporativnih obveznica.

Kineske tehnološke firme su, prema njegovim rečima, postigle zapažen uspeh sa znatno manje uloženih sredstava u odnosu na američke konkurente. To je dodatno povećalo nervozu među investitorima, koji sada očekuju da i države ponude više prinose kako bi privukle kapital. Kao rezultat, investitori preusmeravaju sredstva iz državnih obveznica u tehnološke sektore sa većim prinosima, dok su obveznice dugo važile za sigurnu investiciju sa stabilnim, ali manjim prinosima.

S obzirom na rast inflacije, budžetske deficite i rastuće dugove, vlade širom sveta sada moraju da nude više kamate ako žele da privuku investitore. To je situacija koja utiče i na kompanijsko zaduživanje, jer se rast kamata preliva i na korporativna tržišta. Globalno tržište funkcioniše kao povezan sistem, pa promene u jednom regionu mogu brzo izazvati reakcije u drugom. Očekuje se da će dalji tok biti određen i političkim događajima, kao što su izbori u SAD.

Američki predsednik uvodi carine od 50 odsto na kanadsku robu od 20 milijardi dolara, Bombardier pogođen trgovinskim merama

Bombardier, kanadski proizvođač aviona, našao se pod pritiskom administracije Donalda Trampa nakon što je američki predsednik najavio ograničenja za prodaju aviona na tržištu Sjedinjenih Američkih Država. U izjavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je naglasio da prodaja aviona ovog proizvođača u SAD više neće biti moguća, osim ako kompanija ne otvori proizvodne pogone u Americi. Ova odluka dolazi u trenutku kada su trgovinski odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Kanade ozbiljno narušeni, što je dodatno pojačalo napetost na tržištu.

U avgustu je američka administracija uvela carine od 50 odsto na oko 20 milijardi dolara kanadske robe. Ove mere usledile su nakon neuspeha trgovinskih pregovora između dve zemlje, dok je Kanada najavila kontramere kao odgovor. Pored toga, Washington je prethodno uveo posebne carine na kanadski čelik, aluminijum, automobile i druge proizvode, što ukazuje na širu eskalaciju trgovinskog spora. Kao rezultat, pogođeni su brojni sektori, a Bombardier se našao u centru pažnje zbog značaja za kanadsku industriju i izvoz.

Trgovinski spor SAD i Kanade pogoršan carinama

Tramp je poručio: „Ako žele naše tržište, moraju da proizvode ovde i da prestanu da tretiraju Ameriku kao kasicu-prasicu.” Takođe, predsednik je naveo da “njihovi proizvodi nisu dovoljno dobri” što dodatno komplikuje poslovnu perspektivu Bombardiera na američkom tlu. Ove izjave upućuju na snažan protekcionistički stav, posebno prema kompanijama koje plasiraju robu na američko tržište bez lokalne proizvodnje.

Kanada, čiji izvoz u velikoj meri zavisi od američkog tržišta, pokušava da diversifikuje svoje trgovinske odnose. Ipak, Sjedinjene Američke Države i dalje ostaju najvažnije izvozno tržište za kanadske proizvođače. Zbog toga su ovakve mere ozbiljan izazov za kompanije poput Bombardiera, koje ostvaruju značajan deo prihoda upravo iz SAD.

Implikacije za Bombardier i kanadsku avio-industriju

Bombardier je jedan od ključnih izvoznika u sektoru vazdušnog saobraćaja Kanade. S obzirom na 50-odstotne carine na proizvode ukupne vrednosti od oko 20 milijardi dolara, kompanija se suočava sa potencijalnim gubitkom pristupa svom najvećem tržištu. Takođe, ova situacija može imati domino efekat na druge kanadske sektore, uključujući čelik, aluminijum i automobilsku industriju, na koje su takođe uvedene carine iz SAD.

Kanadska vlada je najavila odgovarajuće kontramere, ali šira diversifikacija trgovinskih odnosa zahteva vreme i dodatne napore. U međuvremenu, Bombardier je pod pritiskom da prilagodi poslovnu strategiju kako bi očuvao izvoz i konkurentnost na američkom tržištu. Ovakve trgovinske barijere mogu uticati i na investicije i zapošljavanje u kanadskom avio-sektoru, jer SAD ostaju glavni partner za izvoz ove industrije.

Pored toga, nastavak trgovinskog spora može dugoročno promeniti strukturu bilateralne razmene, dok druge zemlje posmatraju razvoj situacije između dva velika trgovinska partnera. S obzirom na dosadašnje ekonomske tokove, svaka nova mera može imati širi uticaj na globalne lance snabdevanja i investicione odluke u avio-industriji.

Na 26. CIFIT sajmu u Sjamenu prikazani srpsko vino, med i tartufi, potpisan memorandum sa Xiamen Airlines za širenje saradnje

Srbija je danas zvanično otvorila svoj paviljon na 26. Međunarodnom sajmu trgovine i investicija (CIFIT) u Sjamenu. Ključni deo nastupa bila je promocija domaćih prehrambenih proizvoda na kineskom tržištu, sa srpskim vinom, medom, džemovima, sokovima i tartufima u centru pažnje. Adrijana Mesarović, ministarka privrede, izjavila je da paviljon Srbiju predstavlja kroz tri povezane priče: igru, ritam Beograda i Sjamena, te autentične ukuse koji su već pronašli put do Kine.

Paviljon je osmišljen kao mesto susreta i saradnje, a posetiocima su specijalitete pripremali kuvari udruženja “Young Cheffs”. Tokom trajanja sajma biće organizovane igre i prateće aktivnosti, sa ciljem da dodatno promovišu srpsku tradiciju i ekonomsku snagu. Posebno je najavljeno otvaranje Srpske kuće u Sjamenu, koja će biti trajno predstavništvo srpske privrede na ovom tržištu.

Srpski proizvodi na kineskim letovima i nova saradnja

Na sajmu je potpisan memorandum o strateškoj saradnji između Vlade Srbije i kompanije Sjamen Erlajns (Xiamen Airlines), koji predviđa širenje saradnje i plasman srpskih proizvoda na letovima te avio-kompanije. Ministarka privrede navela je da je cilj uključivanje srpskog vina, rakije, meda, čokolada i konditorskih proizvoda u ponudu na kineskim letovima. Kompanija Sjamen Erlajns, sa flotom od preko 200 aviona, već godinama pregovara sa Srbijom o mogućnostima uvođenja direktnih letova.

“Zahtev Republike Srbije bio je da pokušamo da uvedemo srpske proizvode na njihove letove”, izjavila je Adrijana Mesarović nakon potpisivanja sporazuma, uz napomenu da će razgovori o direktnim letovima biti nastavljeni.

CIFIT kao globalna platforma za investicije

Otvaranju sajma prisustvovao je potpredsednik Kine Han Dženg, koji je istakao da je CIFIT prerastao iz regionalne u globalnu investicionu platformu. On je naglasio da Kina primenjuje bescarinski režim sa 63 zemlje, kao i da je ukinula restrikcije na spoljna ulaganja u proizvodnju. Kina planira otvaranje za investiranje i u sektore zdravstva i drugih usluga, uz najavu dalje liberalizacije monetarne politike.

Prema podacima Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD), obim direktnih stranih investicija u svetu prethodne godine porastao je 6 odsto i dostigao 1,6 biliona dolara. Međutim, čak 80 odsto tog iznosa bilo je usmereno ka ekonomijama samo 20 zemalja. Projekti iz oblasti veštačke inteligencije, čiste energije, poluprovodnika i rudarenja retkih minerala čine više od polovine globalnih investicija, kako je istakao Pedro Manuel Moreno, v.d. generalnog sekretara UNCTAD-a.

Srpsko učešće u kontekstu globalnih investicija

Prošlogodišnji CIFIT sajam okupio je više od 1.100 delegacija iz 138 zemalja i regiona, sa više od 80.000 posetilaca iz različitih kompanija, dok je tokom sajma dogovoreno 1.154 investiciona projekta. Sajam, koji traje do 11. septembra, suorganizuje šest međunarodnih organizacija, među kojima su UNCTAD, UNIDO, WTO, OECD, IFC i WAIPA. Organizatori ističu da je CIFIT u poslednjih 25 godina postao ključna platforma za povezivanje globalnih investitora i konkretne privredne saradnje.

Zahvaljujući nastupu Srbije na CIFIT sajmu, domaći proizvodi dobijaju dodatnu vidljivost na kineskom tržištu, dok potpisani memorandum otvara nove mogućnosti za izvoznike iz Srbije.