Ekonomija će rasti sporije nego što je ranije procenjeno, dok inflacija premašuje prethodne prognoze, pokazuje izveštaj MMF-a

Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio je prognozu svetskog ekonomskog rasta za 2026. godinu na 3,1 odsto, što je 0,2 procentna poena manje u odnosu na januar, dok je očekivani rast za 2027. ostao nepromenjen na 3,2 odsto. U izveštaju MMF-a navodi se da dolazi do usporavanja u odnosu na nedavni tempo od oko 3,4 odsto iz perioda 2024-2025. godine, uz stabilizaciju oko tog nivoa u srednjem roku, što je ispod istorijskog proseka od 3,7 odsto iz perioda 2000-2019.

Ova revizija prognoze zasnovana je na “referentnom scenariju” koji polazi od pretpostavke da će rat imati ograničeno trajanje i obim, te da će poremećaji nestati do sredine 2026. godine, prema cenama fjučersa na robu od 10. marta. MMF upozorava da bi u nepovoljnijem scenariju, uz duži rast cena energije, globalni rast mogao pasti na 2,5 odsto u 2026, dok bi inflacija dostigla 5,4 odsto, prema izjavi glavnog ekonomiste Pjera-Olivijea Gurinša.

Najteži scenario predviđa globalni rast oko dva odsto, uz inflaciju koja bi premašila šest odsto do 2027. godine, ako bi došlo do većih oštećenja energetske infrastrukture. Prema procenama, globalna inflacija će iznositi 4,4 odsto u 2026, a zatim opasti na 3,7 odsto u 2027, što je povećanje u odnosu na prethodne projekcije.

Bez aktuelnog sukoba, MMF bi revidirao globalni rast naviše – na 3,4 odsto u 2026, odnosno povećanje od 0,1 procentni poen. Smanjenje prognoze za 2026. MMF pripisuje uglavnom poremećajima izazvanim sukobom, iako su oni delimično ublaženi prethodno snažnim ekonomskim podacima i smanjenjem carina.

U izveštaju se ističe da “negativni rizici dominiraju, čak i nakon što se jedan od ključnih rizika već materijalizovao – eskalacija geopolitičkih tenzija. Tenzije bi mogle dodatno da eskaliraju, potencijalno izazivajući najveću energetsku krizu modernog doba, ili bi mogli izbiti unutrašnji politički problemi. Političke napetosti mogu se povezati sa promenama u trgovinskim i drugim međunarodnim politikama”.

Stepen rizika po zemljama značajno varira. MMF navodi da su posledice posebno izražene u regionima pogođenim sukobom i u ranjivijim ekonomijama, pre svega u zemljama u razvoju koje zavise od uvoza sirovina i imaju strukturne slabosti. Prognoza rasta za ove ekonomije smanjena je za 0,3 procentna poena za 2026, dok je za razvijene zemlje uglavnom nepromenjena.

Dodatni rizici uključuju moguću eskalaciju trgovinskih sporova i značaj retkih zemnih elemenata u globalnim lancima snabdevanja. Takođe, preispitivanje očekivanja u vezi sa profitima od veštačke inteligencije ili pojačana konkurencija mogli bi da smanje investicije i izazovu nagle korekcije na finansijskim tržištima.

Veći fiskalni deficiti i rast javnog duga, u uslovima oslabljenih fiskalnih rezervi, mogli bi da utiču na dugoročne kamatne stope i finansijske uslove. Slabljenje institucija, posebno nezavisnosti centralnih banaka, može dodatno povećati inflaciona očekivanja, posebno u periodu rasta cena.

Kao odgovor, MMF preporučuje kombinaciju nacionalnih mera i međunarodne saradnje radi jačanja otpornosti i fleksibilnosti ekonomija. Prioriteti su očuvanje stabilnosti cena i finansijskog sistema, fiskalne održivosti i sprovođenje strukturnih reformi bez odlaganja. Centralne banke treba da zadrže oprez i budu spremne na odlučne akcije, uz očuvanje kredibiliteta i jasnu komunikaciju. Fiskalne mere treba da budu ciljane i privremene, usmerene ka najugroženijima, dok bi vlade trebalo da obnavljaju fiskalne rezerve povećanjem prihoda, racionalizacijom troškova i efikasnijim upravljanjem resursima.

Državna pomoć iznosi 235 milijardi evra, od čega je 150 milijardi za finansijsku podršku i 85 milijardi za poreske olakšice, ali bez uticaja na privredni rast

Nemačka će tokom ove godine dodeliti rekordne subvencije u ukupnom iznosu od više od 320 milijardi evra, pokazuju rezultati studije koju je sproveo institut Walter Eucken, prenose ekonomske analize. Ekonomista Lars Feld ističe da značajan deo ovih sredstava odlazi na ekonomski upitne programe. Prema rezultatima studije, iz državnog budžeta biće izdvojeno 235 milijardi evra: 150 milijardi evra namenjeno je direktnoj finansijskoj pomoći, dok 85 milijardi evra ide kroz poreske olakšice. Ostatak subvencija dolazi sa pokrajinskog i drugih nivoa vlasti.

Institut navodi da je ukupna državna pomoć u poslednjih nekoliko godina značajno porasla, ali da to nije dovelo do pozitivnog efekta na privredni rast. Studiju je podržala Fondacija porodičnih preduzeća, a analiza ističe da su finansijska sredstva uglavnom usmerena na zaštitu životne sredine, saobraćaj i industrijsku politiku.

Lars Feld predlaže da, ukoliko vlada želi da ostvari uštede u budžetu, upravo ove oblasti mogu biti polazna tačka za smanjenje troškova. “Sve subvencije mogu da se smanje za isti procenat, čime bi se izbegle burne reakcije pojedinih sektora”, naglašava Feld.

Nemačka privreda, uprkos rekordnim subvencijama i povećanoj državnoj pomoći, ne beleži očekivani privredni rast, a predložene mere usmerene su na racionalizaciju budžetskih izdvajanja.

Zahtevi Evropske unije donose dodatne troškove i promene pakovanja, dok su srpske kompanije već 90 odsto usklađene sa standardima

Srpski proizvođači hrane suočavaju se sa novim troškovima usled strožijih pravila Evropske unije o proizvodnji i označavanju proizvoda, izjavio je Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije. On je istakao da je oko 90 odsto poslovanja domaćih proizvođača koji izvoze u EU već usklađeno sa evropskim standardima, dok su određeni zahtevi čak i stroži od onih u EU.

Po novim propisima, koje je podržao Evropski parlament, uvode se pojačani standardi u označavanju proizvoda i veća transparentnost u lancu snabdevanja, a posebno je naglašena zabrana korišćenja naziva poput “slanina” ili “odrezak” za proizvode koji ne sadrže meso. Budimović je naveo da “meso i mleko, odnosno animalni proizvodi, uvek su u fokusu jer su najosetljiviji – od proizvodnje do konzumacije” i dodao da je cilj regulative uređenje tržišta.

Pored deklarisanja, sve veći značaj dobija i zaštita životne sredine, što podrazumeva promene u načinu pakovanja i smanjenje upotrebe plastike. “Ambalaža će morati da se menja. Sve se više govori o ukidanju malih plastičnih pakovanja i prelasku na biorazgradive materijale. To će zahtevati dodatna ulaganja”, rekao je Budimović.

On je naglasio da ove promene neće stupiti na snagu odmah, već je reč o zahtevnom i skupom procesu. Kada je reč o srpskim proizvođačima koji već izvoze u EU, Budimović ocenjuje da su uglavnom spremni, ali da će “najveći izazov biti ulaganja u ekologiju i novu ambalažu”. Promene u označavanju proizvoda, prema njegovim rečima, neće biti drastične, već predstavljaju “nadogradnje postojećeg sistema, ne očekuju se radikalne izmene u proizvodnji”.

Uticaj novih regulativa na cene hrane je, po Budimoviću, gotovo izvestan. “Poskupljenja su neminovna, ne samo zbog regulative već i zbog rasta cena energenata, đubriva i problema u transportu”, upozorio je on, dodajući da bi jasnija slika mogla da se stekne nakon žetve pšenice. “Svi ključni inputi su poskupeli i to će se neminovno odraziti na krajnju cenu proizvoda”, zaključio je Budimović.